Piše: Marian Pavalasc
Tri godine nakon što je Kina zaustavila uvoz otpada iz razvijenih zemalja, Rumunija je postala novo odlagalište smeća koje se uglavnom ilegalno uvozi iz Evrope.
Rumunski ministar okoliša Tanczos Barna rekao je nedavno lokalnoj televiziji da je krijumčarenje otpada u Rumuniju “široko rasprostranjen fenomen baziran na pravilu koje omogućava prolazak sirovog materiala iz država članica EU”.
“Ono što se teoretski dopremilo u ovim kontejnerima je sirovi material za reciklažu”, rekao je Barna. “Kažem ‘teoretski’ dopremljeno, jer se često u tim kontejnerima nalazi nešto drugo od onoga što piše na deklaraciji.”
U državama poput Njemačke, Belgije i Grčke opasni otpad može da košta i do 1.000 eura po toni za odlaganje. Kompanije umjesto toga pokušavaju da iznađu načine za smanjenje troškova tako što šalju otpad u Rumuniju gdje je na profitabilnom crnom tržištu cijena 250 eura po toni za zapremanje otpada. Ali, umjesto da se odlaže prema propisima, otpad se jednostavno baca na odlagališta ili spaljuje.
Octavian Berceanu, šef rumunske Agencije za zaštitu okoliša kaže da je približno 3.700 tona otpada prokrijumčareno u Rumuniju samo tokom 2021. godine.
Što uključuje:
- Dana 7. maja: Deset kontejnera iz Njemačke sa mješovitim otpadom koji uključuje papir i plastiku otkriveni su u luci Konstanca.
- Dana 31. maja: Deset tona staklenog otpada natovarenog u Grčkoj za kompaniju u rumunskom okrugu Kalaraši.
- Dana 10. juna: Dvadeset tona plastike iz Grčke za kompaniju u Đurđiju otkriveno na granici.
- Dana 11. juna: Više od 16 tona otkrila je granična policija u Bihoru; otpad se sastojao od odjeće i obuće. Vozač kamiona nije imao odgovarajuću dokumentaciju za autorizovani uvoz.
- Dana 3. avgusta: Obalna straža u Konstanci identifikovala je teretnjak u konvoju od šest teretnjaka koji je navodno nosio žito iz Srbije prema luci Černavoda. Na brodu je otkriveno više od 1.000 tona otpada.
U luci Konstanca uhvaćen je ilegalni uvoz otpada koji dolazi čak iz Japana, Kine i Saudijske Arabije. Berceanu kaže da je priliv dramatično povećan sada kada Kina i nekoliko drugih azijskih država odbijaju da prihvate više otpada. Ali, uočavanje ilegalnog otpada na granici postalo je komplikovanije zbog legalnog uvoza materijala kao što je plastika koju pogoni za reciklažu u Rumuniji kupuju iz inostranstva kako bi radili punim kapacitetom. Rumunija je 2019. reciklirala samo 12 posto otpada – što je jedan od najnižih procenata u Evropi.
Ministar za okoliš Barna kaže da “otpad koji dolazi u Rumuniju iz drugih evropskih zemalja zaveden je u zvaničnim dokumentima kao sirovi materijal za reciklažu, ali kompanija koja uvozi otpad procesuira samo 10 procenata dok se ostatak baca na odlagališta”.
Krijumčari izbjegavaju graničare i drugim vrstama otpada opisujući ga kao rabljene proizvode koji se prodaju u Rumuniji.
“Želimo da ojačamo našu zakonsku regulativu kako bismo nametnuli i zatvorske kazne”, rekao je Berceanu, dodajući “s mog stajališta, ovdje se radi o nacionalnoj bezbjednosti”.
Facebook Forum