Optužnice za paljenje ambasade SAD

Četiri godine i pet meseci nakon velikih nereda tokom kojih su huligani u Beogradu demolirali i zapalili više stranih predstavništava, tužilaštvo je objavilo da je podiglo optužnice protiv 12 osoba. Šef kabineta Republičkog javnog tužioca Vlado Đorđević, rekao je da se njimа nа teret stаvljа krivično delo izаzivаnjа opšte opаsnosti, za koje je zaprećena zatvorska kazna viša od 10 godina.

Da li je toliko vremena prošlo zbog nedostatka političke volje ili sastavljanja utemeljene optužnice, tek analitičari se nadaju da će suđenje koje bi trebalo da usledi, na dnevni red staviti i pitanje državnih zvaničnika.

U međuvremenu se saznaje da se radi se o huliganima, učesnicima nereda. Tužilаštvo je naime, navelo da je više od godinu dаnа pribаvljаlo dokаze među kojimа su i snimci strаnih аmbаsаdа u Beogrаdu nа osnovu kojih su identifikovаni učesnici neredа. Prethodno je, sredinom аprilа, Viši sud u Beogrаdu, pokrenuo istrаgu i odredio pritvor zа 11-oro osumnjičenih, dok je jedаn, koji je bio mаloletаn, tada pušten dа se brаni sа slobode.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević, veruje da su prva hapšenja i optužnice mogli da uslede i ranije, ukazavši da je razlog za četiri godine dug put od krivičnog dela do optužnice, nedostatak političke volje.

„U Srbiji je ta famozna politička volja nešto što određuje kada se određena lica hapse, kada se određene grupe zabranjuju i kada se određena ponašanja više ne smatraju poželjnim. Tako da ne čudi što je prošlo toliko godina od krivičnog dela i paljenja ambasada“, kaže Antonijević, a da je sve moglo biti učinjeno i ranije, saglasan je i saradnik Instituta za kriminološka istraživanja Zlatko Nikolić.

On ipak ukazuje da je trebalo voditi računa i o tome da optužnica bude utemeljena.

„Pretpostavka je da, iz bilo kog razloga, do sada nisu imali dovoljno materijala da podignu optužnicu i da eventualno čekaju da ona stupi na pravnu snagu. Zašto je prošlo toliko vremena, pitanje je na mestu, ali, pretpostavljam da je uvek bolje, ako nisu imali dovoljno materijala, da se oni prikupe, pa da se tek onda pristupi procesuiranju, jer padanje optužnice nije dobro ni za koga – ni za sistem, ni za pokretače, odnosno tužilaštvo“, ocenio je Nikolić.

Ambasada SAD zapaljena je u neredima koji su izbili posle mitinga "Kosovo je Srbija", koji je organizovao tadašnji državni vrh, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, u znak protesta zbog proglašavanja nezavisnosti Kosova. Oštećeno je više ambasada, a najteže je prošla američka, koja je zapaljena i u kojoj je nakon nereda pronađeno beživotno telo studenta Zorana Vujovića.



Indukovano ludilo

Divljanje je nastavljeno demoliranjem obližnje hrvatske, a zatim i slovenačke, turske, britanske i drugih ambasada, stranih predstavništava, banaka, i radnji koje su opustošene u centru Beograda. Pitanje kasnog reagovanja policije i eventualne odgovornosti organizatora mitinga, iako pominjano, nikada međutim nije došlo na dnevni red. Milan Antonijević iz JUKOM-a, veruje da će suđenje, kada jednom počne, morati da se osvrne i na te detalje.

“Na činenjicu da policija nije adekvatno reagovala, da se u određenim situacijama povukla, na osnovu određenih naređenja… Tako da, tu odgovornost same države postoji i na tome se mora raditi. Verujem da će biti dokaza, ali verujem da je izuzetno bitan i pristisak javnosti, u ovom slučaju je bitno da se ova tema otvori, da se o tome govori i pred sudom, da dođemo do pojedinih podataka koji su nam izuzetno bitni da vidimo kako je država u tom periodu funkcionisala, da li je nasilje podsticano, da li je ono bilo tolerisano, da li je ono bilo na drugi način podržavano od strane tadašnje vlasti i da li se takvo ponašanje možda može i ponoviti ukoliko su određena lica ostala na pozicijama”, rekao je Antonijević.

U danima posle nereda, tadašnji državni čelnici su izbegavali da osude nasilje na ulicama Beograda. Ostala je upamćena i izjava tadašnjeg ministra Velimira Ilića, koji je kandidat za ministarsko mesto i u novoj vladi, a koji je tada rekao „Nama su stranci razbili državu, a mi smo njima nekoliko prozora na ambasadama”.

Kriminolog Zlatko Nikolić veruje da se, dok se ne raščite veze i povezanosti politike i parapolitičkih grupa, rizikuje ponavljanje sličnih događaja.

“Nije neupadljivo bilo da se uvek, kod bilo kog mitinga, da tako kažem bez pravog razloga, pojavi grupa od 150 do 200 huligana i napravi cirkus. Onda ide indukovano ludilo, kako se to u psihologiji kaže. Počne se od kontejnera, preko saobraćajnih znakova do lupanja prozora, sporadičnih pljački i krađa, a konačno, nažalost i do povređivanja, smrtnog ishoda, paljenja ambasada i slično. Ako nastavimo sa tim navijačkim grupama, kako je to nastavljeno sve do Đenove kada je vrag odneo šalu, onda ćemo još uvek imati istih ili sličnih događanja” , zaključio je Nikolić.