Poslednje bure sa opasnim otpadom otkrivenim u Pančevu, vojvođanskom gradu nadomak Beograda, uklonjeno je iz atara nekadašnje farme, nakon gotovo devet meseci rada stručnjaka na toj lokaciji. Kako se ispostavilo, u buradima koja su stajala na površini zemlje, nalazilo se gotovo 260 tona otpada, mada se prvobitno mislilo da je pronađena količina daleko manja. Odakle je taj otpad donet i koliko je tačno stajao na seoskom gazidnstvu pre nego što je 12. marta ove godine otkriven, još uvek se utvrđuje. Za donošenje otpada osumnjičen je vlasnik pančevačke firme „EKO 21“, koji se trenutno nalazi u bekstvu.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je, tokom obilaska lokacije u Pančevu, rekao da je širom Srbije još mnogo neadekvatno ostavljenog otpada koji će tek biti otkriven i da se aktivno radi i na otkrivanju tih lokacija i na kažnjavanju odgovornih.
„Ima ga i na drugim mestima i mi radimo na tome. Ja vas uveravam da je u Srbiji na ovaj način ili slično zakopano na hiljade tona opasnog otpada“, poručio je ministar građanima koji baš od toga strepe očekujući da čuju šta preduzima država da spreči a ne samo da otkriva i kažnjava.
Doktor Slobodan Tošović, savetnik ministra zaštite životne sredine, rekao je da će otpad pronađen u Pančevu biti uništen. Od hiljade tona koje pominje ministar, na lokaciji u Pančevu je pronađeno 260 tona. Od toga je 10-ak od sto hemijski otpad koji će biti izvezen i tretiran van države jer Srbija nema za to potrebna postrojenja. Ostatak će biti odložen na deponiji inertnog otpada, objasnio je Tošović.
Firme koje su iza sebe ostavile neadekvatno zbrinut otpad su, prema rečima ministra Trivana, uglavnom registrovane kompanije koje su bile plaćene da otpad unište, ali to nisu učinile. I firma „EKO 21“ je bila registrovana za sanaciju otpada, ali su, prema rešenju koje se može naći na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, izgubili dozvolu za rad. Sve te firme su, međutim, dužne da onima koji su ih unajmili pruže dokaz da je otpad uništen. Zato je, kako nam je rekao ministar, istraga šira od neposrednih počinilaca.
„Tužilaštvo će imati prilike da kaže, a mi imamo neka mala saznanja“, neodređeno je rekao ministar Trivan. „Onaj koji generiše otpad mora da bude informisan od strane operatera kome je predao, šta se desilo sa tim.“
Ali, kaže ministar, dešava se da se falsifikuju dokumenti.
"Dakle, oni koji generišu otpad, ako nisu uključeni u kriminalni posao, prevareni su time što im je predat falsifikovan papir. Time se bavi policija i tužilaštvo i staćemo tome na kraj“, rekao je Trivan na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li postoji organizovan lanac nepropisnog rukovanja otpadom kako bi se izbeglo skupo zbrinjavanje hemijskog otpada van zemlje.
Pored Pančeva, proteklih meseci otkriveni su nelegalno smešteni opasni otpadi na još nekoliko lokacija.
Podsetimo, u blizini Obrenovca, beogradske prigradske opštine, pronađene su krajem 2017. i početkom 2018. godine ilegalne deponije sa opasnim otpadom, ostavljenim tik uz prve kuće u selu Vukićevica.
„Otpad od 137 tona i 400 kilograma oteran je iz Obrenovca“, kaže javna tužiteljka opštine Obrenovac Danijela Sinđelić. Po nalogu Ministarstva za zaštitu žiotne okoline to su učinili ovlašćeni operateri.
Tri osobe su pravosnaženo osuđene zatvorskim kaznama od četiri, godinu i po i godinu dana zatvora i novčanim kaznama zbog nepripisnog odlaganja opasnog otpada. Međutim, nije otkriveno odakle taj otpad potiče. Danijela Sinđelić kaže da ni laboratorije, ni forenzika nisu mogli da utvrde poreklo, jer je suviše različitih materija izmešano. Tako da nije otkriven lanac odgovornih od firme čiji je otpad, do mesta gde je otkriven. Danijela Sinđelić je rekla da bi otkrivanje takvog lanca bilo u nadležnosti nekog višeg a ne opštinskog tužilaštva. Ona je nagovestila da se radi na još jednom predmetu vezanom za opasni otpad ali da u ovom trenutku ne može ništa detaljnije da kaže.
Nakon Obrenovca, ekološka inspekcija otkrila je još jednu lokaciju sa opasnim otpadom. U krugu Hemijske industrije Novi Sad u stečaju (HINS) nađeno je više od 1000 tona toksičnog otpada. Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne okoline je za RSE saopštio da se otpad i dalje nalazi tamo gde je nađen u januaru 2018. godine.
„Inspekcija za zaštitu životne sredine je izvršila inspekcijske nadzore i donela rešenja kojima je vlasnicima i držaocima otpada naređeno da uklone predmetni uskladišteni i odloženi otpad sa lokacije, na zakonom propisan način. Otpad se i dalje nalazi na lokaciji gde je zatečen, i obezbeđen je od pristupa neovlašćenih lica. U narednom periodu će od strane državnih organa biti preduzete adekvatne mere i radnje, u skladu sa zakonom, kako bi se otpad bio uklonjen sa lokacije”, piše, između ostalog, u saopštenju.
Birokatski rečnik skriva zapravo jednostavan odgovor - otpad je još na istom mestu. Doduše, privremeno zaštićen.
Podsetimo, početkom godine su poslanica Marinika Tepić i profesorka Vesna Rakić Vodinelić izjavile, pozivajući se na video snimke kao dokazni materijal, da je opasan otpad pronađen u Obrenovcu krajem 2017. godine zapravo dovezen iz Bele Crkve, gde je ilegalno držan i tretiran od strane firme Eko-21 kojoj je u dva maha oduzimana dozvola za rad.
“Ne može se samo vozati otpad sa jedne lokacije na drugu, mi moramo imati uređene centre koji će biti u mogućnosti da se taj opasni otpad tretira”, kaže Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. Ali da bi mogli da stanete tome na put, kaže Mitrović, država i privatni sektor moraju da ponude rešenje. Mitrović godinama insistira na sistemskom rešenju-centralnom postrojenju za uništavanje opasnih materija.
“Naša je procena da Srbija generiše godišnje 80 hiljada tona opasnog otpada. 300-500 hiljada tona imamo takozvanog istorijskog otpada koji je ostao iz vremena velikih fabričkih sistema, i ono što je posebno problematično je da mi posle 18 godina nemamo u Srbiji centar za zbrinjavanje opasnog otpada”, kaže Mitrović.
Nevena Čolić Mohora, direktorka fabrike Miteko, vodećeg operatera u Srbiji i regionu u oblasti upravljanja industrijskim i opasnim otpadom, objašnjava kako izgleda propisno postupanje sa opasnim otpadom.
“Otpad mora da bude tretiran ili putem dekontaminacije ili reciklaže ili spaljivanja i suspaljivanja. Mi smo ovlašćeni operater za sakupljanje, transport, privremeno skladištenje sve do izvoza odnosno do postrojenja za tretman otpada.” Kapacitet te firme je tri hiljade tona godišnje za termičke destrukcije otpada.
Nadležni ministar je ponovo pozvao građane da prijave ako nešto sumnjivo uoče. U Pančevu (s početka naše priče) ponovo je saopštio i da postoji u Srbiji na mnogim lokacijama ostavljen opasni otpad koji truje zemlju. To se može razumeti i kao priznanje da država godinama unazad nije kontrolisala put opasnog otpada - od proizvodnje do skladištenja, odnosno uništavanja od strane ovlašćenih firmi. Pa da zato u Srbiji i nije tako teško unajmiti kamione preko neodgovornih i neovlašćenih firmi, odnosno vlasnika i zakopati ga negde na skrivenom mestu. Pa šta otruje-otruje, dok se ne otkrije.
Pre skoro 15 godina za Srbiju je EU izdvojila 14 miliona evra za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman otpada i prve faze deponije, ali ona nisu iskorišćena. Pri tom, prema evropskim propisima čiji je potpisnik i Srbija, od 2020. godine države su se obavezale da će sav otpad same uništavati. Srbija u ovom trenutku za to nema kapacitete.
Facebook Forum