Nelegalne zgrade i betonske konstrukcije godinama niču širom Ohridskog regiona pod zaštitom Uneska, uključujući i duž priobalnog pojasa jezera.

Izgled područja koje bi trebalo da bude zaštićeno kao svetska prirodna i kulturna baština sve više menjaju terase, platforme i objekti koje se protežu uz jezero, kao i veće građevine poput hotelskih kompleksa.

Ovo su fotografije koje su Radiju Slobodna Evropa poslali građani koji tvrde da su nelegalni objekti izgrađeni na jednoj od najatraktivnijih lokacija, blizu crkve Sveti Jovan Kaneo u Ohridu,.

Oni svedoče da su na potezu od Dolne Porte, kod restorana "Momir", pa sve do Mosta želja, betonske terase bukvalno prodrle u vodu Ohridskog jezera.

"Pored restorana i kafe-barova, tu ima i privatnih kuća s apartmanima za smeštaj, a betonske platforme se nude kao privatne plaže", kažu oni.

"Takve terase i platforme ne bi trebalo da postoje na obalama Ohridskog jezera, ali je kod nas očigledno sve moguće", kažu građani.

Građansko udruženje Ohrid SOS takođe navodi da deo ohridske obale, koji je registrovan kao državno zemljište ili javni prostor, godinama koriste i prisvajaju ugostiteljski objekti.

"Nepoznato je da li se Opštini Ohrid isplaćuje adekvatna nadoknada ili je ovaj prostor zauzet bez dozvole", naveo je Ohrid SOS u objavi pod naslovom "FAVELIZACIJA STAROG GRADA".

Državni zavod za reviziju je u svom poslednjem izveštaju takođe utvrdio da je hotelski kompleks izgrađen bez dozvole, a da su 23 ugostiteljska objekta nelegalno koristila javni prostor i instalirala urbanu opremu. Iako je Opština Ohrid odbila 4.847 zahteva za legalizaciju, vlasti nisu preduzele mere za uklanjanje, zaključili su revizori. Posle izveštaja, Javno tužilaštvo je oformilo predmet i navelo da sprovodi preliminarnu istragu u Opštini.

Opasnost od nezakonito izgrađenih objekata proizilazi iz činjenice da ne prolaze bezbednosne provere, niti su evidentirani da postoje u sistemu, što je veliki rizik u slučaju požara ili prirodnih katastrofa, s obzirom na to da primaju goste, upozoravaju građevinski stručnjaci za RSE.

Profesor Goran Markovski s Građevinskog fakulteta u Skoplju kaže da su objekti koji nisu započeti s dozvolom divlja gradnja, bez obzira na to kakvu dokumentaciju kasnije dobiju.

Prema njegovim rečima, posebno je problematično kada se takvi objekti legalizuju nakon što su izgrađeni, jer kako ističe, postupak legalizacije i upisa u katastar često se svodi samo na podnošenje geodetski snimaka i plaćanje komunalnih usluga, bez provera stabilnosti, nosivosti, seizmičke otpornosti ili zaštite od požara u objektima.

"To je nedopustivo. Nelegalan objekat može biti napravljen toliko nekvalitetno da se može sam srušiti i nekoga povrediti. Može imati nebezbedne stepenice ili, na primer, zgrada poput hotela ako ima lift, ko to kontroliše u divljoj gradnji? Ko je potpisao da je lift ispravan, da li je električna instalacija postavljena po standardima i da li je struja pravilno povezana", upozorava on.

U Ohridu je izgrađen hotel bez građevinskih dozvola i bez plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, 23 ugostiteljska objekta koristila su javne površine bez dozvole, instalirala urbanu opremu poput fiksnih konstrukcija i nadstrešnica sa čeličnim stubovima i zatvorenih prostora sa staklenim pregradama, utvrdili su državni revizori u svom posledjem izveštaju.

Pokušaji legalizacije bespravno izgrađenih objekata sprovode se kroz Zakon o postupanju s bespravno izgrađenim objektima, koji omogućava da objekti podignuti pre 2011. uđu u proces legalizacije. Poslednjih godina bilo je nekoliko pokušaja da se izmenama zakona uvedu novi, takozvani "kreativni" mehanizmi za legalizaciju divlje gradnje izgrađene posle 2011. Jedan od tih pokušaja je zaustavljen vetom tadašnjeg predsednika Steve Pendarovskog, usled kritika i snažnog pritiska javnosti.

Obim divlje gradnje u Ohridu samo do 2019. godine, iznosi oko 20.000 zahteva podnetih Opštini Ohrid za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata najrazličitijih tipova.

Na listi u koju je RSE imao uvid nalaze se desetine hotela, motela i kampova, ugostiteljskih objekata, kao i vrtića, kulturnih ustanova, pa čak i državnih, verskih, zdravstvenih i socijalnih ustanova. Neki od ovih objekata imaju odobrenu legalizaciju, drugi su u postupku, a neki su odbijeni, ali kako revizori zaključuju, opština ne preduzima mere na terenu za mnoge od njih.

Najveći broj bespravnih objekata na listi primećen je u centralnom delu Ohrida, u Starom gradu pored jezera, kao i u turističkim naseljima Peštani, Lagadin, Trpejca, Velestovo, Rača i Ljubaništa. To znači da su bespravni objekti koncentrisani upravo na najatraktivnijim lokacijama.

U Severnoj Makedoniji su se već dogodio niz tragedija povezanih s institucionalnim propustim i nepoštovanjem bezbednosnih standarda. Poslednji je požar u diskoteci u Kočanima, u kojem su poginule 63 mlade osobe.

Prethodno su se dogodili nesreća sa autobusom Besa Transa sa 52 žrtve, požar u modularnoj bolnici u Tetovu gde je poginulo 14 ljudi, saobraćajna nesreća u Laskarcima sa 16 žrtava i potapanje broda "Ilinden" na Ohridskom jezeru, kada je život izgubilo 15 turista. Sve je to, prema istragama koje su usledile, rezultat institucionalnih propusta i nepoštovanja bezbednosnih standarda.

Opasnost od novih katastrofa, prema rečima građevinskih stručnjaka, povećava se praksom divlje gradnje, koja zaobilazi ceo preventivni mehanizam kontrole u građevinarstvu.

"Ko će nam biti kriv ako se kasnije u nekoj takvoj kafani ili hotelu dogodi požar, ili urušavanje ili oštećenje tokom zemljotresa? Divlja gradnja ne sme da funkcioniše, jer nije podložna kontroli bezbednosti konstrukcija. To je veoma ozbiljno, a da ne govorim o kontroli protivpožarne zaštite, niti bilo koje druge zaštite, kao što je pristup u hitnim slučajevima", kaže profesor Markovski.

Profesor ukazuje na još jedan podatak prema novoj seizmičkoj mapi Severne Makedonije, gde je Ohrid najkritičniji grad u pogledu seizmičnosti, s rizikom od zemljotresa 20 puta većim od Skoplja.

Revizori u izveštaju navode da su građevinski inspektori opštine Ohrid u periodu od 2019. do 2024. izdali 456 pravno obavezujućih upravnih akata za uklanjanje nelegalne gradnje, ali nisu preduzete mere za njihovo uklanjanje, čime su, kako se navodi, prekršene obaveze predviđene Planom za zaštitu kulturnog nasleđa i uklanjanje svih bespravno izgrađenih objekata, posebno u Nacionalnom parku Galičica, za koje je utvrđeno da predstavljaju pretnju po dobro, integritet i autentičnost grada, navode revizori.

RSE je i ranije objavljivao priče koje ukazuju na obim bespravne gradnje u regionu Nacionalnog parka Galičica. Prema zvaničnom dokumentu Odeljenja za urbanizam Opštine Ohrid, samo do 2019. opštini je podneto ukupno 2.347 zahteva za legalizaciju bespravnih objekata u okviru Nacionalnog parka Galičica.

Lokacija poznata kao "Autokamp Gradište" je još jedan primer divljeg gradilišta na Ohridskom jezeru u području gde, prema institucijama, zakonski ne postoji oformljeni auto-kamp. Tu se prikolice dograđuju i pretvaraju u čvrste objekte, kompleks godinama funkcioniše kao turistička zona, iako je zemljište u procesu denacionalizacije i predmet je sudskog postupka.

"Sve što je divlja gradnja nije prošlo kroz filter normativnog pregleda, kroz projektantski deo i kroz druge procedure. Divlju gradnju posle izgradnje niko ne može da proveri i za legalizaciju je potreban samo geodetski izveštaj", kaže za RSE arhitekta Miško Ralev.

Unesko godinama upozorava da se Ohrid i njegova okolina suočavaju s ozbiljnim pretnjama – uključujući nelegalnu gradnju, nekontrolisanu urbanizaciju i slab planski nadzor – koje bi mogle dovesti do toga da region bude uvršten na Listu svetske baštine u opasnosti ako vladine mere ne budu dovoljno snažne ili brze.

Početkom februara 2026. godine, vladina delegacija od četiri ministra i dva gradonačelnika boravila je u Parizu radi sastanaka s generalnim direktorom Uneska Kaledom El-Enanijem i drugim visokim zvaničnicima, gde su ponovili "snažnu posvećenost Vlade očuvanju statusa prirodnog i kulturnog nasleđa Ohridskog regiona".

A prošle godine, na sastanku Komiteta za svetsku baštinu Uneska u Parizu, makedonska država je uspela da odloži stavljanje Ohridskog regiona na Listu svetske baštine u opasnosti kako bi dobila još jednu godinu za ispunjavanje preporuka Uneska.

To znači da bi vlasti u Severnoj Makedoniji i Albaniji trebalo da pokažu stvarni napredak do 1. februara 2026. godine u zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa Ohridskog regiona.