Dostupni linkovi

Obnovljena tužba protiv Mladićevih jataka


Poster sa likom haškog begunca Ratka Mladića, Beograd - iz arhive
Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo je predmet petorice bivših oficira Vojske Srbije i Crne Gore, osumnjičenih za skrivanje haškog begunca Ratka Mladića, potvrđeno je za RSE.

Oni su, veruje se, sve do sredine 2003. godine, u vojnim objektima krili bivšeg komandata vojske bosanskih Srba, optuženog za srebrenički genocid, bez obzira što je, osim haške, za njim bila raspisana i poternica Okružnog suda u Beogradu.

U lancu pomagača Mladića, kao najvažnija karika pominje se nekadašnji šef vojne tajne službe, Aca Tomić, inače bliski saradnik tadašnjeg saveznog predsednika Vojislava Koštunice.

Na spisku su i tadašnji načelnik Generalštaba Nebojša Pavković, kao i Branislav Puhalo, šef Mladićevog obezbeđenja.

Glavni haški tužilac Serž Bramerc je i prilikom poslednje posete Beogradu, rekao da je izvesno da se Mladić ne krije sam i da je veoma važno da se procesuiraju oni koji mu pružaju podršku.

Petorica oficira su inače, već bila predmet istrage, koja je pokrenuta na osnovu sumnje da su sve do 2002. Mladića krili u vojnim objektima, a do 2003. mu pružali logističku podršku, ali je istraga zaustavljena nakon intervencije iz političkog vrha.

Da li je ponovno vađenje iz fioke prašnjavog predmeta protiv bitnih ljudi iz vojske, posledica Bramercove poruke, pitali smo novinara Vremena Dejana Anastasijevića, inače dobrog poznavaoca haške problematike.

“Teško je reći da li je to direktna posledica onoga što je Bramerc rekao. Činjenica jeste da je Bramerc dao signale da nije sasvim zadovoljna raznim aspektima saradnje Srbije sa Tribunalom i traganja za beguncima, i moguće je da je to deo tog paketa stvari koje bi trebalo ispraviti. Međutim, moram da kažem da sam pomalo umoran od slušanja najava iz tužilaštva... ne samo Specijalnog za Ratne zločine nego i za Organizovani kriminal i Državnog tužilaštva, da će oni pokrenuti postupak ili da pokreću postupak protiv nekoga. To se tako vuče mesecima po medijima, a onda na kraju ne ispadne ništa”, kaže Dejan Anastasijević.
Pretres kuće u vlasništvu porodice Mladić, 23. februar 2010. godine

Tako se pravosuđe, posle četiri godine, ponovo vratilo i na slučaj Mladićevih pomagača. On tada nije dobio svoj epilog, jer je bio stopiran, a sudeći prema službenoj belešci, danas pokojne Snežane Bogdanović, tada šefice Drugog opštinskog tužilaštva, to je učinjeno po naredbi tadašnjeg ministra pravde Zorana Stojkovića. Stojković je nedavno, u razgovoru za RSE, takve navode negirao.

„Nikada nisam imao veze sa Tužilaštvom, niti davao bilo kakve naloge, a pogotovo što ja nikada nisam imao veze sa tom tužiljom. I, interesantno, ta žena je bila živa i bila je tužilac još u vreme kada sam ja prestao da budem ministar. Zašto tada nije postavljeno to pitanje, pa ja njoj da odgovorim? Očigledno je da je u pitanju neka poleđina napada na Demokratsku stranku Srbije i sve nas koji smo tada bili u vladi Vojislava Koštunice“, rekao je ranije Stojković.

Pitanje političke volje

Ako su navodi o razlozima za stopiranje istrage tačni, 2006. je nedostajala politička volja da se Mladić uhapsi i izruči Hagu, kao i da se istraži kako se tako uspešno skrivao svih ovih godina.

Pravnik JUKOM-a Milan Antonijević, smatra da će slučaj petorice oficira pokazati da li ta volja danas postoji.

“Ono što je najbitnije to je da vidimo da li postoji ta politička volja, koja očigledno nije postojala u prethodnom periodu. Ovaj slučaj je bio u nekim fiokama i nije sa njemu ozbiljno radilo. Sada treba videti da li je to stvarno iskrena želja, i tužilaštva i kasnije pravosuđa, da se taj slučaj dovede do kraja ili je samo tu da bi poslužio kao dokaz naše spremnosti da sarađujemo sa haškim tribunalom”, ocenjuje Antonijević.

Glavni haški tužilac više ne sumnja u političku volju srpskih vlasti, ali u poslednje vreme stalno ukazuje na propuste u potragama, koji Mladiću omogućavaju da izbegne haškoj pravdi.

Dejan Anastasijević, takođe smatra da je u dosadašnjim potragama bilo mnogo propusta.

“Bilo je mnogo brljanja na raznoraznim stranama i bilo je mnogo foliranja, ne mogu da nađem drugu reč. Treba se nadati da su se ljudi možda uozbiljili, međutim, s obzirom da isti ljudi, a tu pre svega mislim na tužioca Vukčevića, na ministra Rasima Ljajića i na još njih nekoliko, praktično vode celu tu priču o saradnji već osam godina, ja nisam baš optimista da se ovom ekipom ta stvar može završiti na opšte zadovoljstvo”, smatra Anastasijević.

Zakonski rok za pokretanje istrage protiv Ace Tomića, Nebojše Pavkovića, Dragana Živanovića i Branislava Puhala ističe 9. marta 2012.

Protiv generala Ljubiše Vukovića, bivšeg pomoćnika komandanta Prve armije, taj rok već je istekao. Šta se u tom slučaju dešava, pitamo Milana Antonijevića.

“Ukoliko je tu došlo do zastarelosti, onaj protiv koga je mogla biti pokrenuta istraga, protiv koga je mogao biti vođen neki postupak je potpuno slobodan. Više nemate nikakve mogućnosti da dokazujete njegovu krivicu i on, kao i svaki drugi građanin koji ništa nije učinio, može nastaviti svoj život neometano”,
objašnjava pravnik JUKOM-a.

Za krivično delo koje se bivšim čelnicima vojske stavlja na teret, zaprećena je kazna od jedne pa do osam godina zatvora. Branioci petorke koja se sumnjiči za skrivanje Mladića nisu želeli da o govore o tom slučaju, dok i ako, kako su nam objasnili, njihovi klijenti ne dobiju poziv iz Suda.

*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Vlada Srbije za Mladića ponudila deset miliona evra
Završeno suđenje Mladićevim pomagačima
Hapšenje Mladićevih jataka bila je greška
Kome je u interesu da štiti Mladića

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG