Knjiga novinara “Vošington Pousta” (The Washington Post), Boba Vudvorda (Woodward) “Obamini ratovi”, izaći će iz štampe u ponedeljak, 27. septembra, ali vodeći zapadni listovi već objavljuju izvode sa detaljima o žestokim sukobima unutar američke administracije oko rata u Avganistanu.
Izvode koji objavljuju “Vošington Poust “ i “Njujork Tajms” (The New York Times) ukazuju kako je prvobitni Obamin pokušaj da preuzme kontrolu nad ratom u Avganistanu rezultirao planom koji je više bio vođen političkim nego razlozima nacionalne bezbednosti. U knjizi se ukazuje i na dvojbe i frustracije predsednika Obame kada je reč o ovom ratu. Na jednom od sastanaka navodno je viknuo: “Želim znati kako ćemo izaći iz Avganistana, gde je strategija za to” - piše Vudvord.
Vudvord je imao pristup Beloj kući, uključujući i ekskluzivne intervjue sa Obamom i visokim zvaničnicima, što mu je omogućilo insajderski pogled na političku debate.
U knjizi se tako navodi da je Obama kazao ministru odbrane Gejtsu i generalu Petreusu “u 2010-oj godini nećemo razgovarati kako da učinimo nešto više. To neću hteti da čujem”. Oni su mu odgovorili: “Dobro radimo, gospodine predsedniče, ali ostvarili bismo još bolji rezultat, ako bismo se dodatno angažovali”. Obama je, prema tom izvoru, uzvratio: “Nećemo više razgovarati o promeni misije… sem kako da smanjimo agažman brže nego što smo predvideli 2011”.
Iz pomenutih izvora se može zaključiti da je Obama bio frustriran ponašanjem Pentagona, jer je pokušavao da spreči da rat u Avganistanu previše zaokupi njegovo predsednikovanje na početku mandata.
Lični sukobi zvaničnika
Američki internet portal “Politico.com”, koji je takođe došao u posed knjige, objavio je deo u kome se odslikava"dominantan portret opreznog i razložnog prerdsednika koji pokušava da iskristališe srednji put između vojske, predvođene Petreusom, koja je tražila povećanje od 40 hiljada vojnika na neodređeno vreme, i Demokrata, predvođenih potpredsednikom Bajdenom, koji su težili da se dobije dodatno vreme ali i da angažman trupa bude ograničen”.
Richard Holbrooke, juli 2010Najsporniji aspekt te strategije bio je upućivanje novih pojačanja u Avganistan, od 30 hiljada vojnika, ali na ograničeno vreme, do jula 2011.
Na primer, specijalni izaslanik Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) je - prema Vudvordu - otvoreno rekao da strategija „neće funkcionisati“. Vojni savetnik za Avganistan Daglas Lute izjavio je da „predsednik Obama nije uspeo da uključi u konačnu odluku sve što je hteo“.
Vudvord je imao uvid i u lične sukobe i rivalitet između visokih zvaničnika Obamine administracije.
Tako je “Njujork Tajms” objavio, pozivajući se na izvor iz Vudvordove knjige, da je potpredsednik Bajden kritikovao specijalnog izaslanika za Avganistan I Pakistan Ričarda Holbruka – nazivajući ga “najegostičnijim lažovom koga sam ikada sreo”. No, u četvrtak je “Njujork Tajms” na svom internet sajtu korigovao prethodni tekst, navodeći da u knjizi zaista piše da je Bajden rekao za Holbruka “najegostičniji lažov koga sam ikada sreo”, ali da je “gospodin Holbruk možda prava ličnost za tu funkciju”.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Džim Džouns (Jim Jones) nazvao je neke predsednikove savetnike „insketima štetočinama“ i „politbiroom“.
General Dejvid Petreus (David Petraeus), komandant američkih i koalicionih snaga u Avganistanu, dao je do znanja da mu se ne sviđa predsednikov savetnik Dejvid Ekselrod (David Axelrod) kojeg je nazvao „izvrsnim manipulatorom“.
Vudvord navodi i da je CIA formirala tajnu jedinicu od tri hiljade avganistanskih boraca, čiji je cilj da traga za talibanskim pobunjenicima i prelazila je u Pakistan gde je vodila tajne operacije.
Američki nacionalni javni radio javlja da je jedan zvaničnik iz Vašingtona potvrdio postojanje tajnih avganistanih snaga, opisujući ih kao paramilitarnu strukturu koja operiše u malim jedinicama, koje se nazivaju “Antiteroristički timovi za poteru”. Taj zvaničnik je kazao da su to najbolje avganistanske snage i najviše su doprinele stabilnosti i bezbednosti u delovima zemlje, prenosi Javni radio.
Radio Slobodna Evropa je ranije dokumentovala kako su američke specijalne snage zajedno sa specijalnim avganistanskim jedinicama tragali za Talibanima i uništavali njihovu logističku podršku.
Talac srednjeg puta
Otkriće da su tajne avganistanske jedinice delovale u Pakistanu, može da iskomplikuje odnose Vašingtona i Islamabada.
Američki vojnici u pokrajini Kandahar, avgust 2010Nusralah Stanekzai, politički analitičar iz Kabula, kaže za Radio Slobodna Evropa da to može da iskomplikuje i odnose Avganistana i Pakistana.
"Ne verujem da bi se avganistanska vlada složila da njene trupe deluju na pakistanskoj teritoriji. Ako takve snage zaista postoje, siguran sam da će Pakistan negativno na to reagovati”.
Vudvord je napisao i da je avganistanski predsednik Hamid Karzai „manično-depresivan“ te da zbog toga uzima lekove.
Da su predsednik Barak Obama i njegovi generali usmerili energiju na vođenje rata u Avganistanu umesto na međusobne sukobe, situacija bi sada bila mnogo bolja, piše londonski “Tajms” (The Times).
Nije nikakva novost da se članovi Obaminog okruženja međusobno ne trpe, ali knjiga Boba Vudvorda ukazuje na svu žestinu njihovih sukoba koji su paralisirali administraciju i onemogućili je da donosi odluke o Avganistanu koji je, pored ekonomije, najveći izazov za američkog predsednika, ocenjuje ovaj list, dodajući da se Obama pojavljuje kao predsednik koji je talac svoje najveće slabosti: običaja da kreira politiku nalaženjem srednjeg puta između nekompatibilnih stavova.
Istina je da je Barak Obama nasledio Avganistan i ekonomsku krizu, dva izuzetno teška problema, ali on ne uspeva da odredi jasan pravac. Demokrate će loše proći na novembarskim delimičnim izborima za Kongres zato što se Obama nije istakao kao lider, procenjuje londonski list.
“Američki predsednik će morati ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjem, ukoliko ne želi da birači i njega kazne na predsedničkim izborima za dve godine”, zaključuje “Tajms”..
Ova knjiga dolazi u prodaju u trenucima kada nekoliko važnih članova vlade najavljuje svoj odlazak. Ministar odbrane Robert Gejts (Gates) izjavio je da bi 2011. godina bila pravo vreme za odlazak, a očekuje se da će savetnik za nacionalnu bezbednost Džouns otići nakon izbora za Kongres u novembru.
Ekonomska ekipa predsednika Obame takođe se razilazi. Čelnik Nacionalnog ekonomskog saveta Lari Samers (Larry Summers) saopštio je da odlazi s dužnosti u novembru. Direktor državnog budžeta Piter Orsag (Peter Orszag) već je otišao kao i čelnica Saveta ekonomskih savetnika Kristina Romer (Christina).
Od čelnih ljudi u ekonomskom timu jedino je ostao ministar finansija Timoti Gajtner (Timothy Geithner). Pored toga, spekuliše se da bi i šef Ureda predsednika Obame Ram Emanuel (Rahm Emannuel) mogao uskoro otići.
Bela kuća u međuvremenu saopštava da Vudvordova knjiga potvrđuje da je Obama promišljen i odlučan lider. Portparol Robert Gibs (Gibbs) je izjavio da treba pročitati celu knjigu. Po njegovom mišljenju, čitaoci će shvatiti Obaimino insistiranje za izlaznoj strategiji iz Avganistana kao važnom američkom nacionalnom interesu.
Izvode koji objavljuju “Vošington Poust “ i “Njujork Tajms” (The New York Times) ukazuju kako je prvobitni Obamin pokušaj da preuzme kontrolu nad ratom u Avganistanu rezultirao planom koji je više bio vođen političkim nego razlozima nacionalne bezbednosti. U knjizi se ukazuje i na dvojbe i frustracije predsednika Obame kada je reč o ovom ratu. Na jednom od sastanaka navodno je viknuo: “Želim znati kako ćemo izaći iz Avganistana, gde je strategija za to” - piše Vudvord.
Vudvord je imao pristup Beloj kući, uključujući i ekskluzivne intervjue sa Obamom i visokim zvaničnicima, što mu je omogućilo insajderski pogled na političku debate.
U knjizi se tako navodi da je Obama kazao ministru odbrane Gejtsu i generalu Petreusu “u 2010-oj godini nećemo razgovarati kako da učinimo nešto više. To neću hteti da čujem”. Oni su mu odgovorili: “Dobro radimo, gospodine predsedniče, ali ostvarili bismo još bolji rezultat, ako bismo se dodatno angažovali”. Obama je, prema tom izvoru, uzvratio: “Nećemo više razgovarati o promeni misije… sem kako da smanjimo agažman brže nego što smo predvideli 2011”.
Iz pomenutih izvora se može zaključiti da je Obama bio frustriran ponašanjem Pentagona, jer je pokušavao da spreči da rat u Avganistanu previše zaokupi njegovo predsednikovanje na početku mandata.
Lični sukobi zvaničnika
Američki internet portal “Politico.com”, koji je takođe došao u posed knjige, objavio je deo u kome se odslikava"dominantan portret opreznog i razložnog prerdsednika koji pokušava da iskristališe srednji put između vojske, predvođene Petreusom, koja je tražila povećanje od 40 hiljada vojnika na neodređeno vreme, i Demokrata, predvođenih potpredsednikom Bajdenom, koji su težili da se dobije dodatno vreme ali i da angažman trupa bude ograničen”.
Na primer, specijalni izaslanik Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) je - prema Vudvordu - otvoreno rekao da strategija „neće funkcionisati“. Vojni savetnik za Avganistan Daglas Lute izjavio je da „predsednik Obama nije uspeo da uključi u konačnu odluku sve što je hteo“.
Vudvord je imao uvid i u lične sukobe i rivalitet između visokih zvaničnika Obamine administracije.
Tako je “Njujork Tajms” objavio, pozivajući se na izvor iz Vudvordove knjige, da je potpredsednik Bajden kritikovao specijalnog izaslanika za Avganistan I Pakistan Ričarda Holbruka – nazivajući ga “najegostičnijim lažovom koga sam ikada sreo”. No, u četvrtak je “Njujork Tajms” na svom internet sajtu korigovao prethodni tekst, navodeći da u knjizi zaista piše da je Bajden rekao za Holbruka “najegostičniji lažov koga sam ikada sreo”, ali da je “gospodin Holbruk možda prava ličnost za tu funkciju”.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Džim Džouns (Jim Jones) nazvao je neke predsednikove savetnike „insketima štetočinama“ i „politbiroom“.
General Dejvid Petreus (David Petraeus), komandant američkih i koalicionih snaga u Avganistanu, dao je do znanja da mu se ne sviđa predsednikov savetnik Dejvid Ekselrod (David Axelrod) kojeg je nazvao „izvrsnim manipulatorom“.
Vudvord navodi i da je CIA formirala tajnu jedinicu od tri hiljade avganistanskih boraca, čiji je cilj da traga za talibanskim pobunjenicima i prelazila je u Pakistan gde je vodila tajne operacije.
Američki nacionalni javni radio javlja da je jedan zvaničnik iz Vašingtona potvrdio postojanje tajnih avganistanih snaga, opisujući ih kao paramilitarnu strukturu koja operiše u malim jedinicama, koje se nazivaju “Antiteroristički timovi za poteru”. Taj zvaničnik je kazao da su to najbolje avganistanske snage i najviše su doprinele stabilnosti i bezbednosti u delovima zemlje, prenosi Javni radio.
Radio Slobodna Evropa je ranije dokumentovala kako su američke specijalne snage zajedno sa specijalnim avganistanskim jedinicama tragali za Talibanima i uništavali njihovu logističku podršku.
Talac srednjeg puta
Otkriće da su tajne avganistanske jedinice delovale u Pakistanu, može da iskomplikuje odnose Vašingtona i Islamabada.
"Ne verujem da bi se avganistanska vlada složila da njene trupe deluju na pakistanskoj teritoriji. Ako takve snage zaista postoje, siguran sam da će Pakistan negativno na to reagovati”.
Vudvord je napisao i da je avganistanski predsednik Hamid Karzai „manično-depresivan“ te da zbog toga uzima lekove.
Da su predsednik Barak Obama i njegovi generali usmerili energiju na vođenje rata u Avganistanu umesto na međusobne sukobe, situacija bi sada bila mnogo bolja, piše londonski “Tajms” (The Times).
Nije nikakva novost da se članovi Obaminog okruženja međusobno ne trpe, ali knjiga Boba Vudvorda ukazuje na svu žestinu njihovih sukoba koji su paralisirali administraciju i onemogućili je da donosi odluke o Avganistanu koji je, pored ekonomije, najveći izazov za američkog predsednika, ocenjuje ovaj list, dodajući da se Obama pojavljuje kao predsednik koji je talac svoje najveće slabosti: običaja da kreira politiku nalaženjem srednjeg puta između nekompatibilnih stavova.
Istina je da je Barak Obama nasledio Avganistan i ekonomsku krizu, dva izuzetno teška problema, ali on ne uspeva da odredi jasan pravac. Demokrate će loše proći na novembarskim delimičnim izborima za Kongres zato što se Obama nije istakao kao lider, procenjuje londonski list.
“Američki predsednik će morati ozbiljnije da se pozabavi tim pitanjem, ukoliko ne želi da birači i njega kazne na predsedničkim izborima za dve godine”, zaključuje “Tajms”..
Ova knjiga dolazi u prodaju u trenucima kada nekoliko važnih članova vlade najavljuje svoj odlazak. Ministar odbrane Robert Gejts (Gates) izjavio je da bi 2011. godina bila pravo vreme za odlazak, a očekuje se da će savetnik za nacionalnu bezbednost Džouns otići nakon izbora za Kongres u novembru.
Ekonomska ekipa predsednika Obame takođe se razilazi. Čelnik Nacionalnog ekonomskog saveta Lari Samers (Larry Summers) saopštio je da odlazi s dužnosti u novembru. Direktor državnog budžeta Piter Orsag (Peter Orszag) već je otišao kao i čelnica Saveta ekonomskih savetnika Kristina Romer (Christina).
Od čelnih ljudi u ekonomskom timu jedino je ostao ministar finansija Timoti Gajtner (Timothy Geithner). Pored toga, spekuliše se da bi i šef Ureda predsednika Obame Ram Emanuel (Rahm Emannuel) mogao uskoro otići.
Bela kuća u međuvremenu saopštava da Vudvordova knjiga potvrđuje da je Obama promišljen i odlučan lider. Portparol Robert Gibs (Gibbs) je izjavio da treba pročitati celu knjigu. Po njegovom mišljenju, čitaoci će shvatiti Obaimino insistiranje za izlaznoj strategiji iz Avganistana kao važnom američkom nacionalnom interesu.
