Dostupni linkovi

Obama sprema novu strategiju za Bliski istok


Američki predsednik Barak Obama na konferenciji za novinare, Vašington, 07. april 2011.
Piše: Robert Tejt (Tait), Priredio: Dragam Štavljanin

Pet meseci otkako je počelo "Arapsko proleće", predsednik SAD Barak Obama (Barack) će u četvrtak uveče izložiti glavne elemente svoje politike prema veoma izmenjenom Bliskom istoku, u trenutku kada mnogi kritikuju Belu kuću zbog neodlučnog reagovanja prema ovim događajima.

U inauguralnoj adresi u januaru 2009. novoizabrani predsednik SAD iskazao jeodmereni, prosvećeni pragmatizam.

Izložio je politiku, koja je uključivala i "pružanje ruku ka", odnosno približavanje neprijateljski nastrojenim vladama, koje je, istovremeno, upozorio da treba da promene svoju politiku da ne bi rizikovale da se nađu na "pogrešnoj strani istorije".

Nakon trauma iz ere Džordža Buša (George W Bush), koju su obeležili ratovi u Iraku i Avganistanu kao i jačanje sukoba sa Iranom - Obamin govor je ličio na dašak svežeg vazduha i predložak za novo američko razmišljanje i strategiju prema Bliskom istoku.

Međutim, dve godine kasnije, u samo nekoliko meseci, Bela kuća je primorana da "iscepa" dosdašnji tekst, odnosno promeni program i politiku prema jednom od najnestabilnijih i, istovremeno, najvažnijnih regija u svetu, jer su u talasu protesta, poznatih kao “Arapsko proleće”, zbačeni ili podriveni autoritarni režimi od Tunisa u severnoj Africi do Bahreina u Persijskom zalivu.

Uoči Obaminog govora, zvaničnici u Beloj kući najavljuju novi pristup koji uključuje milijarde dolara pomoći Egiptu, Tunisu i ostalim zemaljama koje prihvataju demokratiju.

Time se naglašava važnost ekonomskih reformi i razvoja za demokratske procese. Podsećajući na iskustvo centralne i istočne Evrope nakon pada komunizma 1989., jedan američki zvaničnik je rekao da će Bela kuća promovisati važnost "boljeg ekonomskog upravljanja" u demokratijama u nastajanju na Bliskom istoku, zajedno sa ekonomskom stabilnošću, ekonomskom modernizacijom i reformama, uključujući i stvaranje uslova za trgovinsku integraciju i investicije.

Nalik na Maršalov plan posle Drugog svetskog rata, Obamina adminstracija planira da otpiše Egiptu dug od oko milijarde dolara, kao i da mu pozajmi ili garantuje još jednu milijardu dolara.

Institucije poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda će obezbediti dodatnih 2 do 3 milijarde dolara u cilju podrške, kako je naglašeno, "početku dugoročnih napora".

Očekuje se takođe da će Obama govoriti i o novom pokušaju da se podstakne arapsko-izraelski mirovni proces, u trenutku kada je američki posrednik u ovim pregovorima senator Džordž Mičel (George Mitchell) podneo ostavku.

Obamina administracija se našla zatečena

Što je još važnije, okolnosti su se promenile nedavnim približavanjem rivalskih palestinskih frakcija Fataha i Hamasa.

Izraelski mediji javljaju, pozivajući se na navodnu radnu verziju Obaminog govora - da će on tražiti od Izraela da se vrati u granice iz 1967. i obustavi gradnju naselja na Zapadnoj obali.

Obamina adminstracija to negira. Međutim, portparol Bele kuće Džej Kerni (Jay Carney) kaže da će Obama ponuditi "specijalne ideje" o tome kako da se ostvare "demokratske aspiracije" ljudi na Bliskom istoku.

"On će posebno govoriti kako da se podrže pozitivne promene, fokusirajući se na ključne principe: nenasilje, podrška ljudskim pravima i političkim i ekonomskim reformama", ističe Kerni.

Obamin govor dolazi u trenutku kada mnogi kritikuju zvanični Vašington da je njegova reakcija na talas promena na Bliskom istoku konfuzna i nedolsedna.

Američki predsednik Barak Obama (desno) i izraelski premijer Benjamin Netanjahu (levo) i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa na trilateralnom sastanku u Njujorku, 22. septembar 2009.
Nadim Šehadi, stručnjak londonskog Četem hausa (Chatham House) za Bliski istok, kaže da je Obamina administracija zatečena imajući u vidu svoju proklamovanu politiku o približavanju i saradnji sa autoritarnim vladama, što je, u najmanju ruku retorički, uključivalo i vlasti u Iranu.

Takav pragmatizam, koji je pozdravljen na početku Obaminog mandata, sada izgleda u priličnom neskladu sa pokretima koji traže slobodu i demokratiju.

Šehadi istovremeno smatra da će Obama platiti visoku cenu osim ako ne napusti svoju dvosmislenu politiku prema Asadu, kome je omogućen manevarski prostor da se obračunava sa demonstrantima, delimično zbog toga što se smatra da pokazuje spremnost na mir sa Izraelom.

"Mislim da neko poput predsednika Obame nema luksuz da se uzdržava ili bude neutralan. Jer i to je politička pozicija. Nejasan stav prema Bašaru al-Asadu u ovom trenutku je izraz podrške njegovom režimu koji to može da protumači kao dobijanje odrešenih ruku da nastavi obračun sa demonstrantima i nalik je davanju dozvole za ubijanje", ističe Šehadi.

U sredu su SAD saopštile da će kazniti Asada uvođenjem sankcija, uključujući zamrzavanje njegove imovine u bankama.

Amerika uz svoje vrednosti

No, u slučaju napuštanja Asada ili drugih diktatora na Bliskom istoku, kreatori politike u Vašingtonu se suočavaju sa neizvesnošću šta se može desiti u budućnosti.

Podrška demokratskim pokretima, ma koliko su opravdani njihovi zahtevi i ciljevi, nosi rizik od stvaranja vlada čije će politike biti u suprotnosti sa američkim interesima.

U Vašingtonu očito strahuju, mada o tome javno ne govore, zbog mogućnosti formiranja antizapadnih islamističkih vlada koje bi primenile šerijatsko pravo.

No, sekularni ton preovladava u većini protesta, uprkos nastojanju Irana da ih kvalifikuje kao "islamsko buđenje".

Šehidi smatra da bi bilo kontraproduktivno po SAD da nastoje da odrede "prihvatljivi islam". Umetsto toga, treba jednostavno da prihvate da su ove promene nepovratne.

Prihvatanje zahteva demonstranata takođe iziskuje uvažavanje prodemokratske agende, za koju se zalagao - mada ju je kasnije napustio - Obamin prethodnik Džordž Buš.

Takva politika je imala negativan efekat kada je Hamas pobedio na izborima u Gazi - a koji Vašington tretira kao terorističku ogranizaciju.

Međutim, eventualno javno protivljenje izborima bila bi neodrživa pozicija za bilo kog američkog predsednika.

Šehadi smatra da Obama nema mnogo alternativa već da prizna da su nove okolnosti učinile beznačajnom njegovu raspravu sa Bušom oko važnosti angažmana sa diktatorima.

"Predsednik Obama je na neki način upao u zamku svoje politike ‘angažmana’. To je postalo interno pitanje u SAD (između Republikanaca i Demokrata). Predsednik Obama treba da shvati da je bitka sa Džordžom Bušom završena. To više nije unutrašnje pitanje. Radi se o režimima koji brutalno ubijaju svoje građane. U širem smislu takođe je važno da SAD budu doživljene kao zemlja koja se pridržava svojih vrednosti, a ne da cinično sarađuje sa jednim diktatorima a, istovremeno, je protiv drugih", zaključuje Šehadi.
XS
SM
MD
LG