Dostupni linkovi

Keri: SAD ima dokaze da je u Siriji korišćen sarin


Džon Keri
Džon Keri
SAD poseduju dokaze da je u napadu u Damasku 21. avgusta upotrebljen otrovni gas sarin, izjavio je u nedelju američki državni sekretar Džon Keri.

Keri je naveo da su SAD primile uzorke kose i krvi za koje je test pokazao da imaju tragove sarina dodavši da će najnoviji dokazi dodatno pojačati poziv američkog predsednika Baraka Obame da Kongres odobri akciju u Siriji, prenose svetski mediji.

"Verujem da će razlozi za akciju biti jači iz dana u dan", kazao je Keri.

Sirijska vlada saopštila je da je "i dalje spremna" za svaki napad. Sirijski predsednik Bašar al Asad izjavio je da je Sirija sposobna da se suoči "sa svakom spoljnom agresijom", prenela je državna sirijska televizija.

Zamenik sirijskog ministra spoljnih poslova Fejsal Mokdad nazvao je potez američkog predsednika "političkim i medijskim manevrom", dok je premijer Sirije Vael al Halki izjavio da je sirijska vojska "u potpunosti spremna" da odgovori na bilo kakvu akciju SAD.

Državni list Al Tavra navodi da je odluka predsednika SAD da odloži mogući napad na Siriju dok ne dobije odobrenje Kongresa "početak istorijskog američkog povlačenja".

Sirijske opozicione grupacije ocenjuju da bi ovaj Obamin potez mogao da ohrabri snage predsednika Bašara al-Asada.

Odluka Obame može se tumačiti kao deo napora da se dobije širi globalni konsenzus u borbi protiv upotrebe hemijskog oružja, saopštile su u nedelju Ujedinjene nacije.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals izjavio je u nedelju da Francuska neće delovati jednostrano kad je reč o napadu na Siriju, već će sačekati odluku američkog Kongresa.

Japanski premijer Šinzo Abe istakao je da će njegova vlada pomno pratiti debatu u Kongresu.

"Verujem da je izjava predsednika Obame izraz njegove snažne volje po ovom pitanju", kazao je Abe. "Pažljivo ćemo pratiti šta događaje u Kongresu i koodinisaćemo se sa međunarodnom zajednicom kako bismo prikupili i analizirali dostupne informacije u nadi da se situacija makar malo poboljša".

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro kritikovao je Obamu jer, kako je naveo, zaobilazi Ujedinjene nacije.

Aleksej Puškov, šef Komiteta za međunarodne poslove u ruskoj Dumi, objavio je na svom nalogu na Tviteru da se Obama okrenuo Kongresu "kako bi ratu dao bar nekakav legitimitet".

Saudijska Arabija saopštila je da je vreme da svet učini sve da spreči agresiju protiv sirijskog naroda i da će podržati napade na Siriju ako to želi sirijski narod.

"Pozivamo međunarodnu zajednicu da svim silama spreči agresiju protiv sirijskog naroda", rekao je saudijski ministar spoljnih poslova Saud al-Faizal na sastanku ministara spoljnih poslova Arapske lige u Kairu.

Očekivanja od Kongresa

Obama je u subotu zatražio odobrenje Kongresa za vojni udar na Siriju zbog navodne upotrebe hemijskog oružja u toj zemlji. Američki predsednik je rekao da je napad u predgrađu Damaska 21. avgusta bio toliko “gnusan”, da želi da odgovori onim što je opisao kao “ograničene” vojne operacije.


Bela kuća je nakon govora predsednika u subotu Kongresu poslala nacrt mera koje pozivaju na davanje Obami formalnog ovlašćenja za upotrebu sile u Siriji, kako bi se sprečila upotreba hemijskog oružja. Senat i Predstavnički dom trebalo bi da raspravljaju i glasaju o tom pitanju u sedmici koja pocinje 9. septembra.

Američka administracija tvrdi da je u napadu 21. avgusta u predgrađu Damaska ubijeno više od 1400 ljudi. U obraćanju naciji Obama je izjavio:

„Nakon pažljivog razmatranja, odlučio sam da Sjedinjene Države preduzmu vojnu akciju protiv ciljeva sirijskog režima. To ne bi bila intervencija neograničenog trajanja, a ne bismo angažovali ni kopnene trupe. Umesto toga, naša akcija biće izvedena tako da bude ograničena u trajanju i obimu. Siguran sam da Asadov režim treba smatrati odgovornim za upotrebu hemijskog oružja, da možemo odvratiti takvu vrstu ponašanja i degradirati kapacitet režima za buduće takve napade."

Barak Obama
Barak Obama
Obama je prvobitno planirao da pokrene vojnu operaciju protiv Sirije bez obraćanja Kongresu, ali je u petak uveče svojim saradnicima rekao da je promenio mišljenje, izjavili su neimenovani viši zvaničnici administracije. Oni su rekli su da je Obama odbacio predloge svojih savetnika za nacionalnu bezbednost, koji su smatrali da predsednik SAD ima ovlašćenje da sam pokrene tu akciju.

Obama je rekao da SAD neće tražiti rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da upotrebi silu. Naglasio je da je vojna akcija potrebna da bi se poslala poruka da je upotreba hemijskog oružja zabranjena i da se ona ne može tolerisati.

“To je napad na ljudsko dostojanstvo, a predstavlja takodje i ozbiljnu opasnost za našu nacionalnu bezbednost. To je izvrgavanje posemehu globalne zabrane upotrebe hemijskog oružja. To ugrožava naše prijatelje i partnere duž sirijske granice – uključujući i Izrael, Jordan, Tursku, Liban i Irak. To bi moglo da dovede do eskalacije upotrebe hemijskog oružja ili proliferacije terorističkim grupama. U svetu suočenom sa mnogostrukim opasnostima s takvom pretnjom se moramo konfrontirati”, kazao je Obama i dodao da su američke snage već na mestu i spremne za udar ako bude naređen.

Muhamed Aboud, jedan od zamenika komandanata iz opozicione Oslobodilačke vojske Sirije, pozdravio je Obaminu podršku vojnoj intervenciji.

"Dugo smo čekali ovu odluku. (Sirijski) narod i borci za slobodu su veoma srećni što su čuli da je predsednik Obama doneo ovakvu odluku. Međutim, kako smo razumeli njegove reči, predstoji debata o tome u Kongresu".

Samir Našar, član Sirijske nacionalne koalicije, rekao je da je opozicija "očekivala direktan i iminentan napad", ali da veruje da će Kongres odobriti akciju.

Zvaničnici američke administracije veruju da će Kongres podržati vojni napad. Međutim, podele među poslanicima su očigledne – jedni još nisu uvereni u nužnost vojnog udara na Siriju, dok drugi žele veliku operaciju u cilju eliminisanja Asadovog režima.

Nedavne ankete pokazuju da se većina Amerikanaca protivi vojnoj operaciji u Siriji.

Kritika Putina i podrška Kamerona

Sirijski režim negirao je izvršenje napada hemijskim oružjem i optužio pobunjenike da stoje iza napada 21. avgusta u pokušaju da izazovu intervenciju Zapada u sirijskom građanskom ratu.

Ranije u subotu ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je protivljenje američkom udaru na Siriju.

On je izjavio da su tvrdnje da je sirijska vojska koristila hemijsko oružje "potpuni apsurd" i pozvao SAD da objave dokaze za te optužbe.

"Sirijska vojska je u ofanzivi i opkolila je snage opozicije u više oblasti u toj zemlji. U tim uslovima, obezbediti takav izgovor onima koji pozivaju na vojnu intervenciju bilo bi potpuni apsurd", kazao je Putin novinarima u Vladivostoku.

"Povodom stava naših američkih prijatelja, koji tvrde da je sirijska vojska koristila hemijsko oružje i tvrdnji da za to imaju dokaze, pozivamo ih da te dokaze pokažu istraziteljima UN i Savetu bezbednosti", rekao je Putin.

"Ako to ne učine, znači da ih i nemaju", dodao je on. Moskva optužuje sirijske pobunjenike da su oni koristili hemijsko oružje da bi diskreditovali vladu u Damasku.

Ruski predsednik je rekao da se nada da će lično razgovarati sa Obamom kad se lideri Grupe 20 sastanu u Sankt Peterburgu.

Ovo je prvo javno obraćanje Putina povodom izveštaja američkih tajnih službi u kojem se navodi da je režim sirijskog predsednika Bašara el Asada koristio hemijsko oružje.

Moskva je inače u subotu pozvala Vašington da se uzdrži od pokušaja da iskoristi navodni napad hemijskim oružjem u Siriji i time opravda vojni pritisak na Damask, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Britanski premijer Dejvid Kameron podržao je stav američkog predsednika da SAD treba da napadnu Siriju zbog upotrebe hemijskog oružja.

"Razumem i podržavam stav Baraka Obame o Siriji", napisao je Kameron u poruci na Tviteru.

I Kameron se zalagao za vojnu intervenciju u Siriji, ali je britanski parlament u četvrtak odbio da podrži učeščhe Velike Britanije u toj operaciji.

Istražitelji Ujedinjenih nacija koji su u Siriji prikupili uzorke sa mesta napada hemijskim oružjem, kao i od žrtava, počeli su pregled dokaza kako bi mogli bliže odrediti šta se dogodilo.

Analiza tih uzoraka mogla bi trajati “do tri nedelje”, saopštila je Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OIAC) u Hagu, gde su u subotu kasno popodne stigli inspektori.

"Uzorke treba poslati u nekoliko laboratorija širom sveta, u zemljama koje nisu politički umešane", rekao je za AFP predstavnik OIAC, Majkl Luan.

"Svaki uzorak - zemljišta, vode ili krvi, treba da se podeli na dva i svaki će biti poslat drugoj laboratoriji da bi se dobio pouzdan rezultat", rekao je Luan.
XS
SM
MD
LG