Telekom operateri u BiH na fiksnom i mobilnom tržištu još imaju monopolistički položaj, a Regulatorna agencija za komunikacije u BiH nema dovoljno ovlasti da ih disciplinira u smislu zaštite potrošača dok ne zažive standardi Evropske unije za zaštitu potošača u svim oblastima, pa tako i u telekomunikacijama.
Veliki broj žalibi stiže na adrese Udruženja potrošača zbog lošeg odnosa telekom operatera prema građanima, kaže predsjednik Saveza potrošača BiH Murat Rašidović.
„Građani se najviše žale kod povećanja cijena određenih usluga, kod otklanjanja određenih kvarova itd., ali i kod pokrivenosti terena, otklanjanja smetnji. To još ne funkcioniše na cijelom prostoru. Drži se monopol, nemamo pristupa drugim konkurentnim firmama itd,“ rekao je Rašidović.
Pritužbe stižu i u Ured ombudsmana za zaštitu potrošača. Pomoćnica ombudsmana, Mediha Bakalović, navodi u kojim sve segmentima telekom operateri krše prava potrošača.
„Mi u Uredu ombudsmana za zaštitu potrošača imamo jako puno pritužbi upravo na tzv. prevarna oglašavanja – ono, po onoj našoj narodnoj – dok te mamim... a poslije, kad dobiješ ugovor, vidiš da ustvari nisi dobio ono što su nudili. Drugo je mogućnost raskida. U Evropskoj uniji ima rok od 30 dana da se potrošač predomisli i raskine bez ikakvih posljedica. Kod nas je to nemoguće. Kod nas je takva situacija da je regulator propisao limit, neku gornju visinu cijena, i vjerujte, po našim istraživanjima – svi su prihvatili tu gornju, za fiksnu telefoniju recimo. Pa o čemu mi onda pričamo!?“ kaže Bakalović.
Regulatorna agencija nema dovoljno ovlasti
Postojeći Zakon o pravima potrošača nema konkretna rješenja u oblasti telekomunikacije i prema mišljenju Bakalovićeve potrebno je donijeti poseban zakon za tu oblast.
„Zato što su neriješene mnoge situacije, mnoga pitanja, iako imamo sreću da imamo regulatora u ovoj oblasti, ali, ipak regulator ne štiti dovoljno prava potrošača, nego su ostala mnoga otvorena pitanja. Pitanje konkurencije – prije svega, pitanje informisanosti potrošača itd,“ dodaje Bakalović.
Regulatorna agencija za komunikacije u BiH nema dovoljno ovlasti da disciplinira telekom operatere na fiksnom i mobilnom tržištu u smislu zaštite potrošača od nekih posljedica konkurencije, smatra Ian Walden s londonskog univerziteta Queen Mary. Standardi Evropske unije podrazumijevaju promjene.
„Konkretno, to znači da, ako vi, kao korisnik telekoma, želite promijeniti telekom operatera, operater je dužan da vam to uradi u roku od jednog dana, za 24 sata. A to potiče servisne provajdere da poboljšaju svoje usluge da bi vas zadržali,“ navodi Walden.
Generalni direktor Regulatorne agencije za komunikaciju Kemal Huseinović smatra da se u oblasti regulacije telekom operatera može još mnoge toga uraditi kako bi se ojačali kapaciteti RAK-a u smislu provođenja regulatornih aktivnosti i harmonizacije s praksom Evropske unije.
„Generalno, regulator djeluje na više polja kada je u pitanju zaštita interesa korisnika. Prvi je razlog konkurencije, znači, regulator treba da omogući širem broju ponuđača usluga iz oblasti komunikacija da se prezentiraju na tržištu, da ponude građanima svoje usluge, da omoguće građanima izbor – po pitanju kvalitete usluga i cijena. Onaj dio koji građani najčešće smatraju zaštitom prava potrošača jeste onaj dio koji se tiče trenutka kad dobiju račune za koje im nije jasno šta znače. I tu postoji, naravno, mogućnost da se obrate Regulatornoj agenciji, ali i drugim institucijama sistema i operateru samom, koji je dužan da da objašnjenje,“ kazao je Huseinović.
Prilagođavanje evropskim standardima podrazumijeva slobodno tržište, konkurenciju i otvorena ulaganja bez opstrukcija, te neovisan rad Regulatorne agencije za komunikaciju. Inače, proces akreditiranja, kao jedan od standarda Evropske unije za zaštitu potošača u svim oblastima, pa tako i u telekomunikacijama, trebao bio da zaživi i u Bosni i Hercegovini.
„Mi sa uslugama telekomunikacija nemamo direktan kontakt. Mi ćemo imati sigurno s njima kontakt kada budemo akreditovali inspekcijska tijela koja kontrolišu njihov rad. Tada ćemo imati priliku da vidimo – prvo da li inspektori to rade u skladu sa zakonom. Pogotovo će biti ključno da li pružatelji usluga, u ovom slučaju operateri, daju usluge onako kako su propisane evropskim pravilima transponovanim u propise BiH,“ rekao je zamjenik direktora Instituta za akreditovanje Bosne i Hercegovine, Miloš Marković.
*****
Svi prilozi iz ovosedmičnog programa Na vratima Evrope:
Sapunska opera o vizama se nastavlja
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
Veliki broj žalibi stiže na adrese Udruženja potrošača zbog lošeg odnosa telekom operatera prema građanima, kaže predsjednik Saveza potrošača BiH Murat Rašidović.
„Građani se najviše žale kod povećanja cijena određenih usluga, kod otklanjanja određenih kvarova itd., ali i kod pokrivenosti terena, otklanjanja smetnji. To još ne funkcioniše na cijelom prostoru. Drži se monopol, nemamo pristupa drugim konkurentnim firmama itd,“ rekao je Rašidović.
Pritužbe stižu i u Ured ombudsmana za zaštitu potrošača. Pomoćnica ombudsmana, Mediha Bakalović, navodi u kojim sve segmentima telekom operateri krše prava potrošača.
„Mi u Uredu ombudsmana za zaštitu potrošača imamo jako puno pritužbi upravo na tzv. prevarna oglašavanja – ono, po onoj našoj narodnoj – dok te mamim... a poslije, kad dobiješ ugovor, vidiš da ustvari nisi dobio ono što su nudili. Drugo je mogućnost raskida. U Evropskoj uniji ima rok od 30 dana da se potrošač predomisli i raskine bez ikakvih posljedica. Kod nas je to nemoguće. Kod nas je takva situacija da je regulator propisao limit, neku gornju visinu cijena, i vjerujte, po našim istraživanjima – svi su prihvatili tu gornju, za fiksnu telefoniju recimo. Pa o čemu mi onda pričamo!?“ kaže Bakalović.
Regulatorna agencija nema dovoljno ovlasti
Postojeći Zakon o pravima potrošača nema konkretna rješenja u oblasti telekomunikacije i prema mišljenju Bakalovićeve potrebno je donijeti poseban zakon za tu oblast.
„Zato što su neriješene mnoge situacije, mnoga pitanja, iako imamo sreću da imamo regulatora u ovoj oblasti, ali, ipak regulator ne štiti dovoljno prava potrošača, nego su ostala mnoga otvorena pitanja. Pitanje konkurencije – prije svega, pitanje informisanosti potrošača itd,“ dodaje Bakalović.
Zato što su neriješene mnoge situacije, mnoga pitanja, iako imamo sreću da imamo regulatora u ovoj oblasti, ali, ipak regulator ne štiti dovoljno prava potrošača, nego su ostala mnoga otvorena pitanja, kaže Mediha Bakalović.
Regulatorna agencija za komunikacije u BiH nema dovoljno ovlasti da disciplinira telekom operatere na fiksnom i mobilnom tržištu u smislu zaštite potrošača od nekih posljedica konkurencije, smatra Ian Walden s londonskog univerziteta Queen Mary. Standardi Evropske unije podrazumijevaju promjene.
„Konkretno, to znači da, ako vi, kao korisnik telekoma, želite promijeniti telekom operatera, operater je dužan da vam to uradi u roku od jednog dana, za 24 sata. A to potiče servisne provajdere da poboljšaju svoje usluge da bi vas zadržali,“ navodi Walden.
Generalni direktor Regulatorne agencije za komunikaciju Kemal Huseinović smatra da se u oblasti regulacije telekom operatera može još mnoge toga uraditi kako bi se ojačali kapaciteti RAK-a u smislu provođenja regulatornih aktivnosti i harmonizacije s praksom Evropske unije.
„Generalno, regulator djeluje na više polja kada je u pitanju zaštita interesa korisnika. Prvi je razlog konkurencije, znači, regulator treba da omogući širem broju ponuđača usluga iz oblasti komunikacija da se prezentiraju na tržištu, da ponude građanima svoje usluge, da omoguće građanima izbor – po pitanju kvalitete usluga i cijena. Onaj dio koji građani najčešće smatraju zaštitom prava potrošača jeste onaj dio koji se tiče trenutka kad dobiju račune za koje im nije jasno šta znače. I tu postoji, naravno, mogućnost da se obrate Regulatornoj agenciji, ali i drugim institucijama sistema i operateru samom, koji je dužan da da objašnjenje,“ kazao je Huseinović.
Prilagođavanje evropskim standardima podrazumijeva slobodno tržište, konkurenciju i otvorena ulaganja bez opstrukcija, te neovisan rad Regulatorne agencije za komunikaciju. Inače, proces akreditiranja, kao jedan od standarda Evropske unije za zaštitu potošača u svim oblastima, pa tako i u telekomunikacijama, trebao bio da zaživi i u Bosni i Hercegovini.
„Mi sa uslugama telekomunikacija nemamo direktan kontakt. Mi ćemo imati sigurno s njima kontakt kada budemo akreditovali inspekcijska tijela koja kontrolišu njihov rad. Tada ćemo imati priliku da vidimo – prvo da li inspektori to rade u skladu sa zakonom. Pogotovo će biti ključno da li pružatelji usluga, u ovom slučaju operateri, daju usluge onako kako su propisane evropskim pravilima transponovanim u propise BiH,“ rekao je zamjenik direktora Instituta za akreditovanje Bosne i Hercegovine, Miloš Marković.
*****
Svi prilozi iz ovosedmičnog programa Na vratima Evrope:
Sapunska opera o vizama se nastavlja
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
