Dostupni linkovi

Alternativni odgovori na evropski Upitnik


Institucije u BiH, još nisu popunile zvanične odgovore.

Organizacije civilnog društva okupljene u Inicijativi za monitoring evropskih integracija Bosne i Hercegovine, sačinile su alternativne odgovore na Upitnik Evropske komisije. Nadležne institucije u BiH još nisu popunile zvanične odgovore, iako je to uslov za procjenu spremnosti zemlje za ostvarivanje kandidatskog statusa, odnosno za nastavak procesa integrisanja.

Alternativni odgovori su, između ostalog, rezultat četverogodišnjeg djelovanja Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH, koja okuplja oko četrdeset ogranizacija civilnog društva.

Inela Hadžimešić, predstavnica Inicijative, objašnjava šta je zapravo namjera i sadržina alternativnih odgovora na Upitnik.

„Alternativni odgovori organizacija civilnog društva na pitanja Evropske komisije nastali su sa ciljem da pokažemo prvenstveno državi Bosni i Hercegovini kako je moguće da se odgovori na veliki broj pitanja. Mi smo u našem upitniku odgovorili na nekih 170 pitanja Evropske komisije, a sve neophodne odgovore treba da dostavi država BiH. Organizacije civilnog društva hoće da predstave svoju perspektivu i ponude odgovore na pitanja koja se tiču prije svega demokratije, ljudskih prava, vladavine prava u Bosni i Hercegovini. Mi smo odgovarali na pitanja iz više poglavlja Upitnika. Naš fokus su prvenstveno bila ljudska prava, i to manjinska, odnosno marginalizovane grupe“, rekla je Hadžimešić.

Ona ističe da su pruženi i alternativni odgovori iz socijalnih, ekonomskih i radnih prava.

„Vrlo će interesantno biti širem građanstvu da vidi na koji način smo dali odgovore na pitanja da li država ima podatke koliko ljudi procentualno može da plati u nekom periodu od mjesec dana kiriju, koliko može da plati struju, koliko njih živi zapravo bez jednog mesnog obroka sedmično, koliko njih može da ode na odmor jednom sedmično, i tako neke stvari koje se tiču svakodnevnog života građana. Ti podaci, po našoj procjeni, nisu dostupni organima u Bosni i Hercegovini, budući da ne postoje jedinstveni registri iz kojih Bosna i Hercegovina može da crpi podatke kako njeni građani žive“.

Inicijativu čine organizacije koje se bave ljudskim pravima, marginalizovanim grupama, borbom protiv korupcije.

Kroz alternativne odgovore nastojala se pružiti realna slika na terenu, kaže Tijana Cvjetičanin, takođe jedna od priređivača dokumenta u kojem su sadržani odgovori Inicijative.

No, na koji način bi se država Bosna i Hercegovina i Evropska unija trebali odnositi prema tim odgovorima?

Cvjetičanin: Alternativni odgvori se dostavljaju i institucijama Evropske unije i domaćim institucijama
Cvjetičanin: Alternativni odgvori se dostavljaju i institucijama Evropske unije i domaćim institucijama

„Mi imamo, u suštini, isti princip sa ovim odgovorima na Upitnik, kao što imamo s izradom alternativnih izveštaja. Oni se dostavljaju i institucijama Evropske unije i domaćim institucijama, upravo sa tom namerom – da se ponudi jedan prikaz iz ugla civilnog društva, koje predstavlja, rekla bih, treći faktor u tom procesu evropskih integracija. Naravno da bi bilo dobro da se uzmu u obzir nalazi koje imaju organizacije koje zaista rade na terenu, u tim oblastima koje su pokrivene. Sad, na pitanje koliko će to iskoristiti institucije Bosne i Hercegovine, zaista je teško odgovoriti, s obzirom na to da vidimo da je taj proces već dugo u zastoju, da i dalje nema nekog konsenzusa na političkom nivou oko objedinjavanja tih odgovora, oko toga kako će se prevesti, oko raznih pitanja koja su davno već trebala biti zatvorena i završena. Zapravo su odgovori na taj Upitnik već davno trebali biti predati, ali, pošto to nije slučaj, onda je vrlo upitno i koliko će se ozbiljno tretirati ovi doprinosi koji bi, naravno, mogli biti korisni za institucije da upotpune svoje odgovore, pod uslovom da su one same ozbiljne u tom procesu“, kaže Cvjetičanin.

Ona podsjeća da je popunjavanje Upitnika veoma ozbiljna stvar za zemlju kandidata EU i podvlači da nijedna zemlja u regionu nije prošla bez dodatnih pitanja.

U Bosni i Hercegovini, kod popunjavanja Upitnika, nije problem samo političke prirode, već i što nekih podataka koji se traže u Upitniku jednostavno nema.

„Kako funkcioniše zdravstveni sistem, kako funkcioniše sistem socijalne zaštite, to je sve rasparčano po različitim nivoima vlasti koji nisu međusobno uvezani, nemaju neke razrađene sisteme u kojima bi oni svi imali dostupne informacije od ovih drugih nivoa vlasti. To je nešto na šta je zapravo trebalo obratiti najviše pažnje prilikom odgovora na Upitnik – kako da se dođe do celovitih podataka koji će biti reprezentativni za državu Bosnu i Hercegovinu. Mislim da će to biti problem. Nisam sigurna koliko su se institucije time bavile u samom procesu odgovaranja na Upitnik. Još, nažalost, ne znamo šta u tim odgovorima stoji, ali to je nešto što će sigurno predstavljati problem. Za zdravstvo, recimo, mi uopšte nemamo sistem vođenja zdravstvenih statistika kakav postoji u centralizovanim državama, i to je nešto što će sigurno predstavljati problem – da li svaki zdravstveni sistem u svakom kantonu i oba entiteta na isti način vode evidenciju o podacima, mogu li ih objediniti, mogu li ih predstaviti zajedno na način da se zaista daju kompletni odgovori na pitanja i tome slično“.

Alternativni odgovori ukazuju na postojanje neadekvatnog odnosa prema marginalizovanim grupama, naročito prema osobama sa invaliditetom, na korupciju, ali i na nemogućnost dogovora oko ustavnih promjena.

Evropska unija je, nakon što je Bosna i Hercegovina predala aplikaciju za članstvo, proslijedila Upitnik od oko 3200 pitanja. Evropu zapravo zanimaju relevantni institucionalni odgovori o ekonomskoj, socijalnoj, političkoj situaciji i pravnom sistemu u Bosni i Hercegovini. Pitanja su stigla još u decembru prošle godine, a Bosna i Hercegovina je obećala odgovore poslati do 1. juna ove godine.

Rok nije ispoštovan.

Republika Srpska nije svoje odgovore unijela u zajednički sistem, a čak još nije okončan raspisani konkurs za prevodioce koji bi te odgovore preveli.

**
Tema realizovana u saradnji sa Helsinškim parlamentom građana Banjaluke, u okviru Inicijative 'Građanke za ustavne promjene'.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG