Direktor Javnog komunalnog preduzeća "Beogradske elektrane" Rade Basta uputio je otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministarki rudarstava i energetike Zorani Mihajlović da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji.
U Srbiji je od 1989. godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, nekadašnjem Sovjetskom savezu, današnjem prostoru Ukrajine, na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.
U pismu koje je uputio 19. novembra, Rade Basta predlaže Vladi i da uputi poziv Sjedinjenim Američkim Državama kao i Evropskoj uniji (EU) radi otvaranja naučno-istraživačkog centra za nuklearne tehnologije u saradnji sa državnim Institutom za nuklearne nauke “Vinča” u istoimenom beogradskom naselju.
Prema njegovim rečima, proizvodnja energije u nuklearnim elektranama jeftinija i čistija u poređenju sa konvencionalnim načinima proizvodnje energije.
“Kod termoelektrana imamo ogromnu emisiju sumpor-dioksida i ugljen-dioksida u okolinu. Tehnologije koje po najnovijim standardima moraju da se ugrade za prečišćavanje otpadnih gasova su praktično jednako skupe kao i same tehnologije za samu proizvodnju energije. Kod nuklearnih elektrana mi nemamo takve izazove”, navodi prvi čovek JKP “Beogradske elektrane”.
Nuklearne elektrane u Evropi
Rade Basta navodi da je u slučaju izgradnje nuklearne elektrane vreme povratka investicije “nešto duže”, ali napominje da to “ne treba da bude odlučujuće”.
“Odlučujuća je jeftinija proizvodnja, tehnološki razvoj, energetska stabilnost i bezbednost i zaštita životne sredine”, stoji u pismu koje potpisuje Rade Basta.
On navodi da je potrebno ulaganje u obrazovanje novih kadrova na fakultetima u Srbiji, kako bi se “uhvatio korak sa savremenim svetom”.
“Smatram da Sjedinjene Američke Države, kao vodeća vrhunska nuklearno-tehnološka sila na svetu je pravi partner koji nam može pomoći u osnivanju takvog jednog naučno-istraživačkog centra, jer su bezbedni reaktori i jeftinija proizvodnja struje glavna tema svuda u svetu”, piše Basta i dodaje da nuklearna energija SAD “ima neverovatne rezultate bezbednog i pouzdanog rada”.
Direktor JKP “Beogradske elektrane” podvlači da je nuklearna energija “energija budućnosti, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte”.
Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj koji bi investirao ili od koga bismo kupili tehnologiju obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja“.
Srbija je preuzela obaveze u okviru Zelene agende na svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, koje podrazumevaju prelazak sa uglja na čistije izvore energije. Pojedini zvaničnici u Srbiji zbog toga nuklearnu energiju vide kao rešenje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u izjavi 23. oktobra naveo da je Srbija spremna da gradi nuklearnu elektranu u Pakšu (Paks) u Mađarskoj i da je o tome već razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Taj projekat, koji se najvećim delom finansira iz Rusije, izazvao je zabrinutost drugih članica EU zbog nedostatka društvene diskusije pre potpisivanja sporazuma, kao i zbog upitne isplativosti.
Za razliku od termoelektrana, koje koriste ugalj za proizvodnju struje, nuklearne elektrane kao izvor energije koriste toplotu iz hemijske reakcije unutar nuklearnog reaktora.
Umesto uglja, koriste se radioaktivni uranijum i plutonijum, koji se u kontrolisanoj lančanoj reakciji pretvaraju u električnu energiju.
Toplota dobijena cepanjem atoma uranijuma i plutonijuma se u turbinama pretvara u mehaničku energiju. Turbina zatim pokreće generator u kom se mehanička energija pretvara u električnu.
