Pojedini demonstranti, aktivisti civilnog društva i novinari dobijaju anonimne telefonske pozive i SMS poruke u kojima se upozoravaju da ograniče izveštavanje i ne iznose stav o antivladinim demonstracijama koje u toj zemlji traju dvanaesti dan, javio je Servis Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku (RSE/RL).
„Ove poruke se šalju svima čiji su mobilni telefoni locirani u zoni demonstracija. One nemaju nikakvu pravnu vrednost niti predstavljaju osnov za bilo kakvo pravno dejstvo”, napisala 8. januara na društvenoj mreži X Marzieh Mohebbi, advokatkinja koja živi van Irana.
Obraćajući se primaocima poruka, Mohebbi je dodala: „Pravosuđe Islamske Republike nema legitimitet, korumpirano je i nepouzdano. Niko ne zna šta će se desiti ako se odazovete, zato nemojte obraćati pažnju ni na zvanične pozive.“
Pojavili su se i izveštaji da su novinari morali da potpišu pisane izjave kojima se obavezuju da neće iznositi stavove niti objavljivati sadržaje o protestima na društvenim mrežama. Neki su čak upozoreni da će biti uhapšeni ukoliko ne ispune zahteve bezbednosnih službi.
Komitet za zaštitu novinara (CPJ) osudio je postupke iranskih bezbednosnih agencija koje „pozivaju i prete novinarima“ usred talasa protesta širom zemlje.
Komitet je saopštio da su nakon izjava iranskog vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hameneija o gušenju protesta „novinari kontaktirani i naređeno im je da se jave bezbednosnim organima, uključujući Revolucionarnu gardu (IRGC)”.
„Vlasti moraju odmah da obustave zastrašivanje koje ima za cilj da ućutka nezavisno izveštavanje u ključnom trenutku”, dodao je CPJ.
Hannah Neumann, poslanica Evropskog parlamenta, dala je podršku iranskim demonstrantima.
„Danas su ljudi širom Irana ponovo na ulicama. Znaju da može biti pucano na njih. Ali za mnoge je ćutanje sada opasnije od hrabrosti“, napisala je na 8. januara na društvenoj mreži X i dodala je je „iranski režim izgubio i poslednji trag legitimiteta“.
Nemačka predstavnica, koja predvodi delegaciju EP za odnose sa Iranom, ranije je poručila da Evropa ima odgovornost da čvrsto stane uz iranski narod „koji traži prava koja nikada ne bi smela da zahtevaju hrabrost“ i da insistira na odgovornosti kada se ta prava uskraćuju.
Snimci i fotografije iz kurdskih gradova u Iranu od 8. januara prikazuju zatvorene pijace i radnje.
Trgovci su navodno stupili u štrajk u Ilamu, Kermanshah-u, Sarpol-e Zahabu, Rawansaru, Pavehu, Kamyaranu, Sanandaju, Qorvehu, Bijaru, Marivanu, Banehu, Saghezu, Divandarreu, Urmiji, Mahabadu, Bokanu, Oshnaviehu i Sardashtu. Štrajk su pozvale političke partije i organizacije civilnog društva u Iranskom Kurdistanu.
Sedam kurdskih partija izdalo je zajednički poziv na opšti štrajk u kurdskim oblastima zemlje 8. Januara u znak podrške protestima i osude „zločina režima u Kermanshahu, Ilamu i Lorestanu“.
U saopštenju se novi talas protesta opisuje kao jasno i glasno „ne“ Islamskoj Republici i odgovor na „sve katastrofe koje je režim nametnuo Iranu tokom svoje vladavine”.
Protesti u Iranu traju 12. Dan, a korisnici iz različitih gradova prijavili su usporen i nestabilan internet. U Teheranu, Karaju, Isfahanu, Širazu, Mašhadu i Tabrizu zabeleženi su ozbiljni prekidi ili kratkotrajni nestanci pristupa internetu, kako fiksnom, tako i mobilnom. Prema sajtu CITNA, kvalitet pristupa internetu primetno je opao, a u Teheranu i Karaju korišćenje aplikacija za poruke i internet pozive je ometeno.
Amir Rashidi, direktor za digitalna prava i bezbednost u američkoj organizaciji Mian izjavio je za Radio Farda da se iranska vlada sprema da potpuno prekine pristup internetu.
Dodao je da, po izvorima iz tehnološkog sektora, režim planira da aktivira takozvani nacionalni internet – državnu internu mrežu koja omogućava ograničen pristup i veću kontrolu, uz mogućnost potpunog prekida veze sa globalnom mrežom u vreme nemira.
