Vlade članica EU postigle su preliminarni sporazum o zamrzavanju imovine i zabrani izdavanja viza za još 15 Rusa, u okviru proširenja sankcija Rusiji s obrazloženjem da postoji ruska pretnja ukrajinskom teritorijalnom integritetu i da vlasti u Moskvi nisu preduzele korake ka smanjivanju napetosti u Ukrajini.
Prethodno je iz Bele kuće stigao popis pojedinaca i preduzeća na koje se odnose američke sankcije.
SAD su u nove sankcije prema Rusiji uključile Igora Sečina, bliskog saradnika predsednika Vladimira Putina i još šest visoko rangiranih zvaničnika i 17 preduzeća.
Sečin je predsednik državne kompanije Rosneft, i smatra se jednim od najistaknutijih pojedinaca u Rusiji, odmah iza Putina.
To su treće po redu sankcije od ruske ankesije Krima. Na listi se nalazi i poslanik u parlamentu, Aleksej Puškov, otvoreni kritičar američke politike.
Iako je više kongresmena tražilo od predsjednika Baracka Obame, na listi sankcioniranih nije i Gasprom.
Predsednik SAD Barak (Barack) Obama izjavio da će nove sankcije biti usmerene protiv pojedinaca i kompanija zbog odnosa zvanične Moskve prema krizi u Ukrajini.
Barak Obama
“One će i dalje biti ciljane. Fokusiraćemo se takođe na određene proizvode visoke tehnologije iz sektora odbrane za koje mislimo da nije podesno da se izvoze u Rusiji u ovakvoj situaciji”, rekao je Obama.
On je precizirao da sankcije nisu lično uperene protiv Putina.
"Cilj je da se promeni njegova računica kako bi tekuće akcije koje on preduzima mogle imati negativan uticaj na rusku privredu na duže staze i da se podstakne da se istinski angažuje u diplomatskom rešavanju krize u Ukrajini”, izjavo je američki predsednik.
Obama je istakao da nije siguran kakav će biti efekat najavljenih sankcija.
"Još ne znamo da li će one dati željene rezultate i zato, ako se nastavi ruska agresija prema Ukrajina, u sledećoj fazi sankcije će biti proširene na sektore ruske privrede poput bankarstva i odbrambene industrije”, kazao je Obama u prestonici Filipina Manilina kraju azijske turneje.
Zvaničnici Bele kuće rekli su da su prošle nedelje odlučili da nametnu nove sankcije nakon što je utvrđeno da Rusija ne ispunjava svoje preuzete obaveze kao jedna od potpisnica sporazuma iz Ženeve 17. aprila, čiji je cilj ublažavanje krize u Ukrajini.
Rusija će "odgovoriti" na nove sankcije koje su Sjedinjene Američke Države preduzele protiv ruskih zvaničnika i poduzeća, izjavio je zamjenik ruskog ministra vanjskih poslova Sergej Riabkov.
"Sigurni smo da će odgovor biti bolan za Vašington", kazao je Riabkov.
Gradonačelnik Harkova teško povređen u napadu
U Donjecku je došlo do sukoba proruskih separatista i proukrajinskih raspoloženog stanovništva tokom kojih je ranjeno i povređeno više ljudi. Nekoliko lica je ranjeno kada je, po svemu sudeći, eksplodirala šok bomba tokom skupa podrške jedinstvenoj Ukrajini, a više osoba je zadobilo povrede glave tokom sukoba demonstranata.
Doktori se i dalje bore za život gradonačelnika Harkova Genadija Kernesa, koji teško je povređen u napadu nepoznatih lica.
Genadij Kernes je član Partije regiona svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, ali se, prema rečima kolega iz ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa, zalagao za očuvanje jedinstva zemlje.
Proruski separatisti su pre nekoliko sedmica zauzeli i državne zgrade u Harkovu, ali su ih ukrajinske snage bezbednosti uklonile i povratile kontrolu.
U međuvremenu, nepoznati napadači zauzeli su sedište lokalne policije u istočnom ukrajinskom gradu Kostantinovka, 160 kilometara od ruske granice i se nalazi 35 kilometera južno od Slavjanska, koji je u rukama pobunjenika više od tri nedelje. Kostantinovka je grad sa oko 100.000 stanovnika na severu Donjecke oblasti.
Grupa od oko 15 naoružanih muškaraca, među kojima neki od njih nose obeležja proruskog pokreta, okružila je zgradu gradske skupštine.
U izveštajima se navodi da službenici gradske administracije ne ulaze u kancelarije. Javni saobraćaj je ograničen, a autobusi se preusmeravaju na okolne puteve.
"Mislim da su zahtevi uobičajeni, isti kao u drugim gradovima, scenario se ne menja: referendum i federalni sistem vlade", rekao je portparol regionalne administracije Ilija Suzdalijev, prenela je agencija Rojters.
Pre toga su proruski aktivisti u gradu Lugansku na istoku Ukrajine proglasili Narodnu republiku i postavili Kijevu ultimatum.
Oni od centralnih ukrajinskih vlasti traže amnestiju za sve učesnike protestnog pokreta na istoku Ukrajine, priznanje ruskog kao državnog jezika i održavanje referenduma o samoopredeljenju regiona.
Predsedavajući OEBS-a i švajcarski predsednik Didije Burkhalter osudio je otmicu tima međunarodnih posmatrača u Ukrajini i istakao da OEBS radi "na svim nivoima" da ih oslobodi.
On je dodao da planovi o proširenju posmatračke misije te organizacije u Ukrajini zavise od sposobnosti Kijeva da osigura bezbednost posmatrača. "Danas imamo jasnu volju ne samo da nastavimo, već i da pojačamo misiju", rekao je Burkhalter agenciji Frans pres i istakao da OEBS planira da postepeno poveća broj posmatrača u Ukrajini na 500 sa sadašnjih 122.
