"Došli su sa bagerom, srušili baraku i onda mi rekli - uzmi šta ti treba".
Ovako je Marica Pavlović, koja 17 godina živi u neuslovnom romskom naselju “Antena” na Novom Beogradu, za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisala kako je bager 29. marta pred njenim očima srušio baraku njenog unuka uprkos njenim molbama da to ne čini.
Ona je jedna od 140 ljudi koji žive u ovom naselju bez obezbeđene vode za piće i kanalizacije u delu Novog Beograda poznatijem kao Bežanijska kosa. U naselju žive uglavnom pripadnici romske populacije.
Troje meštana ovog naselja rekli su RSE da se boje da će gradske vlasti u narednom periodu nastaviti da ruše i da će se na meti naći i njihove kuće, a da im neće biti obezbeđen drugi smeštaj.
Zbog ovog slučaja reagovao je, kako tvrde iz nevladine beogradske organizacije A11 za RSE, Evropski sud za ljudska prava.
Ovaj sud doneo je, kako navode, na zahtev ove organizacije, privremenu meru 31. marta, odnosno tražio od Vlade Srbije da privremeno zaustavi iseljenje Roma i rušenje u tom naselju.
"Do sada je država uvek postupala po odlukama suda. Rešenje (o rušenju objekta u naselju, prim. aut.) tretira te objekte kao komunalni otpad, a ne uzima u obzir da u njima ljudi žive”, kaže Marko Vasiljević iz A11.
U slučaju iseljavanja Roma bez alternativnog smeštaja, kako on tvrdi, bila bi prekršena Evropska konvencija o ljudskim pravima.
RSE je uputio pitanja gradskoj upravi Beograda koliko je objekata porušeno u ovom romskom naselju, da li se i po kom osnovu planira rušenje svih objekata i raščišćavanje, ali do kraja rada na ovom članku odgovor nije stigao. Predstavnici Grada se nisu javno oglašavali o razlozima rušenja u naselju “Antena”.
Strah od novog rušenja
Marica Pavlović kaže da je grupa ljudi sa bagerom došla 29. marta ujutru da ruši objekte u romskom naselju koji se nalaze u blizini parkinga u tom delu grada.
"Kada sam videla bager (da dolazi u naselje, prim. aut.), obradovala sam se, pomislila sam da će da nam očiste (otpad, prim. aut.)", rekla je ona.
Međutim, na meti se našla baraka koju su, kako kaže, sređivali kako bi u njoj živeo njen unuk sa porodicom.
Ona kaže da su ti ljudi konstatovali, uprkos njenim tvrdnjama, da tu ne živi niko i poručili joj da ukloni baraku.
Ipak, kako ona kaže, nisu čekali do sama ukloni stvari, već su ponovo došli posle pola sata.
Marica kaže da je baraka srušena, a ona nije uspela da spasi, od vrednijih stvari, stari kompjuter i tepihe.
Nakon što je bager srušio kuću njenog unuka, u Maričinoj kući, od svega oko sedam kvadrata, živi desetoro ljudi, a ona kaže da od socijalne pomoći od 31.000 dinara (oko 265 evra) izdržava petoro unučadi.
Strahuje da će se rušenja nastaviti, a pretnje rušenjem su, kako kaže, konstantne, ali ona nema drugi smeštaj.
"Želela bih da imam kućicu na selu sa nekim manjim placem, da nešto sejem. Ovo nije život za mene, nije ni za koga“, kaže ona.
Sale Beriša iz tog naselja kaže za RSE da je nakon rušenja otišao da se raspita u gradskim ustanovama u vezi sa njihovom situacijom i daljim planovima. U tom naselju živi sedam godina i ima šestoro dece.
"Rekli su mi da mi neće rušiti kuću ako su unutra deca. (Pitao sam, prim. aut.) kako da mi neko ruši krov na decu? Kaže, taj koji tako ruši mora u zatvor. Ako mi ubije dete, šta mi to treba?“, kaže on.
"Nekad ostanemo žedni"
Marica Pavlović kaže da u naselju nema dostupne vode, pa se meštani snalaze tako što uzimaju vodu na obližnjoj pijaci ili groblju.
"Uzimamo koliko da skuvamo i operemo sudove. Nekad ostanemo i žedni. Kad se pojaviš u perionicama, uvek ti neko ne da vodu", kaže ona.
Dok se njeni stariji unučići za tuširanje snalaze na drugim mestima, decu kupaju u koritima.
"Kad je hladno, ne možemo da ih kupamo“, navodi ona.
Sale Beriša kaže da je problem sa vodom ogroman otkad naselje od 40 kuća više ne dobija pomoć koji je obezbeđivala godinama Nemačka razvojna agencija GIZ. Prema njegovim rečima, GIZ je ranije obezbeđivao cisternu sa vodom i pokretne toalete.
Iz GIZ-a su na upit RSE odgovorili da su, u saradnji sa gradskom upravom, 2016. "na području dva podstandardna romska naselja kao hitnu privremenu meru" postavili cisternu sa pijaćom vodom i 40 sanitarnih kabina.
Prema njihovim navodima, snabdevano je romsko naselje "Antena" i još jedno romsko naselje u opštini Zvezdara u Beogradu.
"U oktobru 2021. je obaveza vodosnabdevanja i uspostavljanja sanitarnog minimuma u skladu sa ugovorom predata Gradu Beogradu", navode iz GIZ-a.
"Sada odemo noću na benzinsku pumpu i u perionicu po vodu. Psuju nas, šta ćemo, mi moramo da istrpimo“, kaže Sale Beriša.
Zoran Stojanović iz ovog naselja kaže da je održavanje higijene veoma teško.
"Leti uveče kad nema nikog odemo iza kuće i kupamo se, a zimi na korito“, objašnjava on i dodaje da meštani prave improvizovane toalete ili se snalaze napolju.
On navodi i da ima mašinu za pranje veša, ali da je za pranje potrebno bar 15 balona vode.
Život u nekoliko kvadrata
Zoran Stojanović živi u baraci od nekoliko kvadrata sa suprugom i unukom.
Kaže da je baraku kupio pre osam godina za 250 evra.
Žive od penzije supruge koja iznosi oko 145 evra i sakupljanja sekundarnih sirovina.
"Skupljamo gvožđe, sirovinu, odemo na pijac i prodamo. Ako me neko pozove da radim privatno, uzmem dve ili tri hiljade dinara (oko 20 evra)“, kaže on.
Njegova kuća nalazi se tik do deponije smeća koja je, kako kaže, tu od kada je došao u naselje.
On kaže da se nadao da će bager koji se pojavio očistiti to, ali, kako kaže, bager je samo raščišćavao deo naselja da bi se oslobodilo mesto za parking vozila.
Kaže da, na osnovu onoga što su im službenici gradskih preduzeća rekli, niko nije nadležan da se bavi deponijom u njihovom naselju.
I osmočlana porodica Saleta Beriše živi u dve prostorije.
Njegova porodica, kako kaže, živi od socijalne pomoći od oko 200 evra i sakupljanja sekundarnih sirovina.
"Supruga i ja ne možemo da radimo jer smo bolesni. Iz kanti nekad uzimamo plastiku, flaše kao sirovine. Ne jedemo hranu iz kanti“, kaže on.
Neuslovna romska naselja u izveštajima i strategijama
Čelnici grada ranije su se u više navrata oglašavali povodom uslova života u romskim naseljima u prestonici Srbije.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je 11. marta da postoji 165 nelegalnih i nehigijenskih romskih naselja u Beogradu u kojima živi blizu 30 hiljada ljudi i da oni predstavljaju veliki problem jer su nebezbedna za stanovanje, navodi se na sajtu Grada Beograda.
Šapić je tada izjavio i da je „integracija Roma u normalan život nemoguća ukoliko oni to sami ne žele“. Zbog ove izjave reagovala su romska udruženja, a prema pisanju medija, pojedine organizacije su najavile krivičnu prijavu zbog njegovih navodno diskriminatorskih izjava o Romima.
Šapić je na ove optužbe, prema pisanju medija, u martu odgovorio da stoji iza svega izrečenog, kao i da nije mislio na celu romsku zajednicu.
Vlada Srbije donela je u februaru 2022. Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period do 2030. godine.
U njoj se stanovnici neformalnih romskih naselja navode kao „jedna od najugroženijih potkategorija romske populacije“. U strategiji se kao jedan od ciljeva navodi unapređenje ili popravka objekata u neuslovnim romskim naseljima kako bi zadovoljili osnovne životne standarde, kao i uvođenje komunalne infrastrukture.
Navodi se i da je plan da do 2030. sva romska naselja imaju pristup pijaćoj vodi.
Sa druge strane, oko 22, 6 odsto romskih naselja u Srbiji nemaju pristup pijaćoj vodi, a 65 odsto nema pristup kanalizaciji, navodi se u izveštaju iz 2020. koju su izradili UN za ljudska prava, Vlada Srbije i Asocijacija romskih koordinatora.
U izveštaju se navodi i da 160.000 ljudi koji u Srbiji žive u romskom naselju bez osnovnih uslova za život – obezbeđene vode za piće, kanalizacije i adekvatnih objekata za stanovanje.
Romi su, prema ovom izveštaju, jedna od najugroženijih i najmarginalizovanijih društvenih grupa u Srbiji.
Facebook Forum