Pišu: Marija Tumanovska i Andy Heil
Severna Makedonija je predstavila platnu karticu za ublažavanje udarca krize korona virusa i da navede ljude da potroše milione dobijenih evra na lokalne proizvode, upravo uoči parlamentarnih izbora, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ministarka finansija Severne Makedonije objavila je prošle nedelje da je u opticaju već više od 100.000 kartica, sa 11 miliona evra novca za "Kupujem domaće".
Prema tom planu, građani u domaćinstvima koji zarađuju manje od 15.000 denara (243 evra) mesečno, što je otprilike minimalna plata, ispunjavaju uslove da dobiju platne kartice sa 9.000 denara.
Sredstva se mogu potrošiti samo na lokalno proizvedene proizvode i lokalne usluge u roku od 30 dana.
Drugi program koristi sredstva na karticama i bonove približno istog iznosa za potrošnju mnogih iz tih domaćinstava na domaći turizam, poput boravaka u hotelima ili rekreativnih aktivnosti.
"Naći ćete naznačene proizvode na rafovima, gondolama ili s nalepnicama 'Kupujem domaće'", navela je na Fejsbuku (Facebook) ministarka finansija Nina Angelovska koja predvodi kampanju.
S obnovom epidemije koja je omela otvaranje u Severnoj Makedoniji, program je deo trećeg paketa vladinih mera za ublažavanje posledica pandemije COVID-19.
To je, međutim, takođe odgovor na sklonost potrošača ka uvoznoj robi u Severnoj Makedoniji koja je bila očigledna i pre dolaska virusa.
Uprava za javne prihode nedavno je izvestila da su prijave građana za povraćaj PDV-a sugerisale da su Makedonci prošle godine potrošili skoro dvostruko više na uvoznu nego na domaću robu.
Ljubav prema stranoj robi frustrirala je kreatore ekonomske politika koji su želeli da podstaknu rast iznad četiri odsto koliko je povećan BDP u 2019. godini, pre nego što su se urušile ekonomske prognoze pod pritiskom korona virusa od kojeg je 5. jula širom sveta zaraženo više od 11 miliona ljudi, a umrlo 531.000.
Bespovratna sredstva Makedoncima je takođe blagoslov za domaće kompanije koje pokušavaju da izađu na kraj s krizom.
"Za nas je to velika mera", rekao je za RSE Slavčo Jordanov, vlasnik kompanije iz prehrambenog sektora koja zapošljava oko 80 ljudi u mestu Negotino.
"Takođe bih predložio kampanju za podizanje svesti o kupovini domaćih proizvoda, da se objasni šta znači 'domaći' proizvod", rekao je on. "Na primer, kečap pravimo isključivo od paradajza proizvedenog ovde, u našoj zemlji, a ne uvezenog iz inostranstva, i građani koji odluče da kupe naš proizvod to treba da znaju."
"Prilično smelo"
Vlada je prognozirala rast od 3,8 odsto u 2020. godini. U aprilu je to promenjeno na smanjenje od četiri odsto zbog korona virusa.
Ekonomisti iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) krajem juna su u proceni antipandemijskih mera makedonske vlade naveli da je "s obzirom na mali obim ekonomije Severne Makedonije, opseg mera prilično smeo i pokriva mnoge ključne grupe koje su ozbiljno pogođene merama suzbijanja (korona virusa)".
Vlada je namenila oko 550 miliona evra za ekonomsku pomoć u borbi protiv epidemije, koje, prema podacima OECD-a, predstavljaju 5,5 odsto BDP-a.
Treći paket mera, najavljen sredinom maja, usmeren je specifično na podsticanje lične potrošnje i pomoć domaćim preduzećima, a uključuje plan za "kupuj lokalno" platne kartice. Od tada je period za upotrebu tih sredstava ograničen do 15. avgusta.
Jaroslav Mroviec, analitičar OECD-a u odeljenju za Jugoistočnu Evropu, rekao je da se "čini da se vlada Severne Makedonije oslonila na postojeće mere podrške u regionu i spojila ih u nešto inovativno".
On kaže da ne zna da je neka druga vlada kombinovala finansijsku podršku i podršku potrošnji platnim karticama, ograničavajući rok za takvu potrošnju i s fokusom samo na domaću robu i usluge.
"Postoje slučajevi (u drugim zemljama) s čekovima ili kreditnim karticama, ali ništa što je (tako) ograničeno u obimu, posebno na to s domaćom robom", rekao je Mroviec. "Nismo videli nijednu zemlju, bilo u regionu ili drugde, koja je pomogla i toliko se usmerila na nacionalni proizvod. Dakle da, u jednom smislu to je inovativno."
Skoplje je "veoma proaktivno" u pogledu suzbijanja korona virusa i ekonomskih mera, dodao je on.
"Izvesno je da Severna Makedonija ulaže mnogo napora u te domaće proizvode", rekao je Mroviec.
Ostala državna plaćanja uključuju desetine miliona evra za socijalnu zaštitu domaćinstava u neformalnoj ekonomiji koja su izgubila prihod, kao i školarine i IT obuku za, kako se procenjuje, 100.000 đaka.
Plan s platnim karticama nadgleda Angelovska, 31-godišnja preduzetnica koja je postala poznata osnivanjem lokalnog preduzeća za e-trgovinu koje uglavnom kopira globalno e-tržišta Grupon (Groupon).
Ona je kao nezavisna ušla u socijaldemokratsku vladu tadašnjeg premijera Zorana Zaeva u avgustu 2019. godine, preuzevši finansijski portfelj od samog Zaeva, što su mnogi smatrali dobrodošlim ubrizgavanjem mladosti i menadžerske pronicljivosti.
Kritičari su istakli da je kompanija za e-tržišta koju je osnovala Angelovska, Gruper (Grouper), među vodećim trgovcima koji bi mogli imati najviše koristi od platnih kartica, koje su takođe pogodne za kupovinu na internetu.
Izborni kontekst
Potrošnja "Kupujem domaće" dolazi uoči parlamentarnih izbora 15. jula kako bi zamenila tehnička vlada koja vodi zemlju od januara.
Zaev je podneo ostavku krajem prošle godine i pozvao na vanredne izbore da se izmeri podrška za EU posle kontroverzne promene imena da se umiri susedna Grčka i potonjeg odbijanja iz Brisela na putu ka članstvu u EU u oktobru.
Evropska unija je od tada otvorila pregovore o članstvu sa Skopljem, ali su izbori nepredvidljivi usled posledica korona virusa u Severnoj Makedoniji uprkos oštrim merama.
Pošto je polovinom maja iznet plan za otvaranje privrede u tri koraka, povratak zaraza podstakao je u junu nove restrikcije.
Usred porasta slučajeva COVID-19 sredinom juna, socijaldemokrate Zorana Zaeva dogovorile su se sHristijanom Mickoskim, liderom glavne opozicione stranke VMRO-DPMNE, da izbori budu održani sredinom jula uprkos pretnji po javno zdravlje.
Zvaničnici su posle poslali mešovite signale kako su se intenzivirale političke borbe i kampanja jačaju, a nijedna strana ne želi da bude viđena kao prepreka javnom zdravlju ili ekonomskom oporavku.
Zvanični brojevi zaraženih i umrlih među Makedoncima – 6.787 i 157 na milion stanovnika – daleko su veći od globalnog proseka korona virusa.
To je zasnovano na skoro 65.000 testova na dva miliona stanovnika, što sugeriše da bi stope mogle biti veće.
Nedavni skok u broju zaraženih primorao je organizatore da produže glasanje za parlament na tri dana.
Glasanje počinje 13. jula kada će zdravstveni radnici sakupljati glasačke listiće od izolovanih ili pacijenata u karantinu, a završavaju se celodnevnim glasanjem na biračkim mestima 15. jula.