Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nova strategija EU: Samo Srbija i Crna Gora dobijaju rokove


Zastave Evropske unije ispred zgrade Evropske komisije, Brisel

Srbija i Crna Gora su jedine države Zapadnog Balkana koje u Strategiji Evropske komisije dobijaju jasan kalendarski rok o mogućem pristupanju u Evropsku uniju (EU) do 2025. godine, dok se datumi za evropske integracija ostale četiri zemlje regiona ne spominju.

Ovo se navodi u najnovijoj i konačnoj verziji Strategije o kredibilnoj perspektivi Zapadnog Balkana, čiji je tekst usvojen na sastanku šefova kabineta u Evropskoj komisiji.

U dokumentu u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid, Crna Gora i Srbija se ponovo kvalifikuju kao lideri u regionu i njihov prijem u EU se predviđa za sedam godina.

"Pregovori o pristupanju su u toku sa Crnom Gorom i Srbijom. Sa snažnom političkom voljom, pružanjem realnih i održivih reformi i definitivnim rešenjima sporova sa susedima oni bi potencijalno bili spremni za članstvo u perspektivi do 2025. godine", ističe se u konačnoj verziji Strategije Evropske komisije koja je objavljena u Strazburu u utorak.

Ostale zemlje Zapadnog Balkana od ovog dokumenta dobijaju jedino perspektivu za evropske integracije bez izvodljivih kalendarskih rokova u mogućem pristupanju.

"Komisija je spremna da pripremi preporuke za otvaranje pregovora o pridruživanju sa Albanijom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, na osnovu ispunjenih uslova. Uz trajne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla postati kandidat za članstvo. Kosovo ima mogućnost održivog napretka kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da napreduje na svom evropskom putu kada to dopuste objektivne okolnosti", navodi se u dokumentu.

Osim ovih suštinskih izmena, strategija Evropske komisije je u međuvremenu doživela i promene u jeziku koji će koristiti ova institucija u dokumentu.

Evropska komisija je u strategiji odustala i od ambicije da se postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova do kraja 2019. godine, kako je isticano u prethodnim verzijama. U strategiji se ipak naglašava da treba "hitno zaključiti sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji".

Zgrada Evropske komisije, Brisel
Zgrada Evropske komisije, Brisel

EU je pooštrila jezik u poglavlju vladavine prava, u tekstu strategije o Zapadnom Balkanu i jasno upozorava da će zemlje regiona postati članice EU, "ali ne u stanju u kojem su one danas".

U najnovijoj verziji Strategije za Zapadni Balkan, u koju Radio Slobodna Evropa ima uvid, navodi se da je politička elita u zemljama regiona povezana sa kriminalnim strukturama.

"Danas, zemlje pokazuju jasne elemente 'zarobljene' države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa", ističe se u najnovijoj verziji Strategije i ocenjuje da sve ovo stvara osećaj nekažnjavanja i nejednakosti.

U najnovijoj verziji ovog dokumenta se upozorava da postoji "ekstenzivno političko mešanje u medije i kontrola nad njima".

"Vidljivo osnaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije, su neophodne za donošenje trajnih društvenih promena koje su potrebne", poručuje se u najnovijem tekstu Strategije.

Oko otvorenih bilateralnih pitanja između zemalja u regionu, tekst Strategije jasno poručuje da se pre prijema zapadnobalkanskih zemalja u EU moraju "pronaći i biti sprovedena" definitivna i obavezujuća rešenja.

"EU ne može i neće uvesti bilateralne sporove", poručuje se u tekstu Strategije.

Kada su u pitanju nerešeni granični sporovi između ovih zemalja, Evropska komsija smatra da bi strane trebale da ih "bezuslovno podnesu na obavezujuću, konačnu arbitražu", kao što je Međunarodni sud pravde.

Odluke arbitraže o granicama bi trebale obe strane da primene i ispoštuju u potpunosti pre prijema u EU, a to bi trebalo da se uzme u obzir i prilikom pripreme Pristupnog sporazuma.

Evropska komisija ima konkretne primedbe i u poglavlju ekonomije gde se takođe ističe da postoji političko mešanje.

"Kritični delovi ekonomije u regionu su nekonkurentni, sa previše nepotrebnim političkim uplitanjem i nerazvijenim privatnim sektorom", navodi se.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG