Živkovićeva stranka: Talasanje ustajale političke scene Srbije

Već gotovo deceniju, politička scena Srbije nije se promenila. Razočaranje potezima i učinkom postojećih stranaka, pre svega onih koji se opredeljuju za centar ili levo od centra, dovela je do velikog broja apstinenata, ali i onih koji su partije za koje su do tada glasali, na poslednjim izborima kaznili belim listićima, poručujući tako da više neće da biraju manje zlo. Bivši premijer Srbije Zoran Živković, koji se iz politike Demokratske stranke povukao 2004., uz kritiku da skreće sa puta kojim je išao njen nekadašnji lider Zoran Đinđić, sada najavljuje formiranje nove partije koja će, kako navodi, taj put nastaviti.

Osam godina prošlo je od kako se najpre kao frakcija, Liberalno demokratska partija otcepila od Demokratske stranke i građanskoj Srbiji ponudila kao alternativa. DS je u međuvremenu izgubila vlast i zamenila lidera, a LDP ostala je bez znatnog dela birača, ali i brojnih vodećih članova koji su je jedan za drugim napuštali. Nezadovoljstvo potezima opcija koje su do tada zaokruživali, nemali broj građana iskazao je na prethodnim izborima belim listićima. Sada upravo na toj liniji stižu najave o formiranju nove partije, a predvodiće je bivši premijer Srbije Zoran Živković, koji je na tom mestu bio nakon ubistva Zorana Đinđića.

“Hajde da budem hrabar, pa da kažem da će to biti stranka centra, bez levih i desnih skretanja, bez bežanja u socijalnu demagogiju i bez bilo kakvih šovinističkih ataka koji inače krase srpsku desnicu”, kaže Živković za RSE.

Iako je do nedavno ostao njen član, iz Demokratske stranke povukao se još 2004. godine, upozoravajući partiju da skreće sa puta kojim je vodio njen lider. Sa novom strankom, čije osnivanje najavljuje za februar iduće godine, namerava, kaže, da nastavi tamo gde je DS tada stala. Dodaje da će partija, koja će tek biti imenovana, okupiti nove, mlade i stručne ljude, koje javnost do sada nije imala prilike da vidi.

“Tačno je da od 2004. godine do danas Srbija nije ista. Svi problemi su postali još veći i još teži. Zato nema potrebe izmišljati neke nove pravce delovanja nego samo treba brzo, uporno i efikasno raditi na onome na čemu nije rađeno zadnjih osam godina i zbog čega je Srbija postala država sa većim problemima nego što ih je imala pre osam godina”, dodaje Živković.

U Političkom manifestu, u kome se nalaze osnovna načela na kojima će počivati program buduće stranke, polazi se upravo od konstatacije da su istinske reforme u Srbiji zaustavljene ubistvom prvog demokratskog premijera. Pored članstva u Evroskoj uniji, kao najvažnijeg prioriteta, navode se i drugi ciljevi poput zapošljavanja, ukidanja monopola, privatizacije javnih preduzeća, većeg ulaganja u obrazovanje i nauku, smanjivanja javnog duga i uspostavljanja vladavine prava. Novu stranku na čijem će čelu biti Zoran Živković podržao je i jedan broj intelektualaca koji se već decenijama, neki u politici, neki van nje, bore za demokratsku Srbiju. Poput Vesne Pešić, upravo jedne od onih koji su nezadovoljni politikom LDP i njenog lidera Čedomira Jovanovića tu stranku napustili, te profesora Vesne Rakić-Vodinelić, Vladimira Pavićevića i Dušana Pavlovića. Uz Živkovića je i politikolog i novinar „e-Novina“ Marko Matić, koji je na prethodim izborima bio zagovornik belih glasova.

„U ovoj situaciji smo imali dva izbora. Da i dalje zagovaramo ideju belih listića, koja jeste bila dobar odgovor na prethodnim izborima, ali bojim se da na sledećim to više nije prihvatljivo. Druga mogućnost je bila da prihvatimo postojeće partije. Na našem spektru su do nedavno bili DS i LDP, ali mislim da su one nepovratno kompromitovale tu ideju i svoje pozicije, i da se neće oporaviti od debakla koji su dožvele“, rekao je Matić.

Većina građana pamti Zorana Živkovića iz Đinđićevog vremena, te nakon ubistva premijera, kada je preuzeo fukciju predsednika vlade i stao na čelo Demokratske stranke. Novka Ilić pitala ih je u Užicu šta misle o njegovoj odluci da osnuje svoju partiju.




„Ljudi imaju pravo da sumnjaju u postavljena načela i obećanja nove stranke jer su toliko puta do sada iznevereni“, navodi Marko Matić. Na zamerke koje su usledile posle objavljivanja Političkog mantifesta, poput onih da sadrži već opšta mesta, Matić kaže da je reč o načelima koja će se razrađivati u programu stranke.

„Novo u delovanju ove stranke biće pre svega njena beskompromisnost u sprovođenju tih ideja, nešto što će podsetiti na ideje i delovanje Zorana Đinđića. I mislim da ta potreba zaista postoji, ali biće veliki zadatak animirati ljude i uvesti ih ponovo u polje politike. To će biti ono na čemu ćemo aktivno raditi“, navodi Matić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenjuje da prekomponovanje političkog prostora Srbije nije završeno i da u svakoj krizi unutar već postojeće stranke ima prostora da se pojavi nova, predvođena nekim od bivših lidera.

„Mi otprilike imamo sistem partogeneze, nove partije nastaju rascepima unutar starih. U tom smislu, Živković ima prepoznatljivost i to nudi neki prostor na političkoj sceni. Po mom mišljenu, ne bogzna koliki, jer su građani Srbije uglavnom zasićeni politikom, ali ako Živković na jednoj prepoznatljivoj i jasnoj platformi okupi oko sebe ličnosti od ugleda i autoriteta, koje nisu bile u oficijalnoj politici i nisu se previše eksponirale, to ima neku izvesnost. Živković iza sebe nije ostavio previše ružnih tragova. Njegovo pozitivno brojanje je i to što nije sedeo na poziciji premijera po svaku cenu nego je raspisao izbore. I relativno visok nivo otvorenosti i kritičnosti prema pripadnicima političke elite, istina tek kada je izašao iz njenog vrha, jeste nešto što bi, uz ljude sa integritetom, moglo da zavrti tu čigru političkog uticaja“, ocenjuje Stojiljković.