Dostupni linkovi

Norveška minutom ćutanja odala počast nastradalima


Norveška minutom ćutnje odala poštu nastradalima
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:07 0:00

25. jul 2011.

Andersu Beringu Brejviku, osumnjičenom za dva napada u Oslu i okolini u kojima je poginulo više od 90 ljudi u ponedeljak je na prvom pojavljivanju pred sudom pritvor produžen za osam nedelja, a saslušanje je bilo zatvoreno za javnost.

Sud je uz to odlučio da Brejvik provede četiri nedelje u potpunoj izolaciji.

U Norveškoj je u podne minutom ćutnje odata počast poginulima u dva napada koja je u petak izvršio Breivik.

Članovi norveške kraljevske porodice, šef vlade i na hiljade ljudi odalo je u ponedeljak u podne poštu žrtvama napada u Norveškoj u kojima je poginulo 93 ljudi, a 97 ranjeno.

Od berze u Oslu, preko železničkog saobraćaja i aerodroma, svi su se zaustavili na jedan minut kako bi odali poštu žrtvama najvećeg masovnog zločina u toj zemlji od Drugog svetskog rata.

"Proglašavam minut ćutanja kao znak odavanja pošte žrtvama napada na sedište vlade i na ostrvo Utoja", rekao je premijer Jens Stoltenberg koji je zajedno sa članovima kraljevske porodice stajao na ulazu ispred zgrade univerziteta u Oslu.

Građani Osla polažu cveće ispred katedrale u centru grada.

"Radim veoma blizu i veoma sam se bojala. Bila sam šokirana kada sam čula za pucnjavu na ostrvu. To je veoma tužan dan za Norvešku”, kazala je Martina Karlson.

"Sedela sam na mestu udaljenom svega nekoliko zgrada kada sam čula eksploziju. Izašla sam napolje i videla da čitav prostor liči na ratnu zonu”, priča Ing-Lina Dingstad.

U znak solidarnosti, pozivu da minutom ćutanja odaju poštu žrtvama napada odazvale su se i ostale skandinavske zemlje Danska, Finska, Švedska i Island.

Kako je ranije saopštila policija, Brejvik je priznao krivicu za masakr na ostrvu Utoja, a tvrdi i da stoji iza eksplozije u Oslu.

Tridesetdvogodišnji masovni ubica želeo priliku na sudu, gde bi objasnio svoje postupke, koje je nazvao 'monstruoznim, ali potrebnim'.

Breivik se divio i papi i Putinu

Iako je zatražio da saslušanje bude otvoreno za javnost i da se u sudnici pojavi u uniformi, saslušan je se iza zatvorenih vrata, da mu se ne bi dala platforma, odnosno prilika za sejanje mržnje.

Činjenica da u Norveškoj maksimalna kazna za to krivično delo iznosi 21 godinu zatvora izazvala je kritike građana, koji smatraju da je to preblago za napadača koji je počinio ovako užasan zločin.

Ukoliko bi bio proglašen krivim i osuđen po sadašnjim odredbama, Breivik bi faktički za svaku ubijenu osobu odležao po 82 dana.

Bosanski dečak gleda u upaljene sveće na pragu norveške ambasade u Sarajevu u znak sećanja na žrtve od 22. jula nakon napada u Oslu, 24. jul 2011.
Osumnjičeni za pucnjavu na norveškom ostrvu Utoji koristio je dum-dum metke, dizajnirane da se rasprsnu u organizmu i izazovu velike unutrašnje povrede, izjavio je glavni hirurg u bolnici gde su smešteni oni koji su ranjeni u tom masakru.

Strahuje se da bi broj žrtava mogao biti veći s obzirom da su pojedini među 97 ranjenih u teškom stanju. Takođe, policija traga za još najmanje četvoro nestalih za koje se pretpostavlja da su skočili u vodu kada je započela pucnjava na ostrvu.

U policiji ističu da je dolazak njihovih snaga na ostrvo u trenutku masakra kasnio jer nisu mogli da pronađu podesan čamac za prevoz, a nisu imali ni helikopter na raspolaganju.

Ubica je uhapšen 90 minuta nakon što je započeo masakr.

Šef policije u nemačkom gradu Hamburgu Mihael Nojman ne isključuje mogućnost da je osumnjičeni za stravične zločine u Norveškoj Anders Bering Brejvik imao kontakte sa neonacistima tog grada-pokrajine.

''Mi znamo za kontakte hamburških desničara sa Skandinavijom. Za sada, međutim, nemamo saznanja o direktnim kontaktima počinioca i hambuških desničara, ali proveravamo na osnovu svih informacija kojima raspolažemo moguće posredne i neposredne veze'', rekao je Nojman.

U meduvremenu, mediji analiziraju njegov dnevnik pun islamofobije u kom se između ostalog divi haškom optuženiku Radovanu Karadžicu.

Breivik je u svom manifestu napisao kako bi želeo upoznati Radovana Karadžića, za kojeg kaže da će biti zapamćen kao časni krstaški ratnik i evropski ratni heroj.

U manifestu 'Evropska deklaracija nezavisnosti - 2083', koji ima 1.500 strana, Breivik izmedu ostalog piše i o osobama koje bi želeo upoznati. Na tom se popisu našao papa Benedikt XVI, Vladimir Putin, kao i Radovan Karadžić.

Breivik je u manifestu napisao i da je bio iznerviran uplitanjem norveške vlade u NATO bombardovanje Srbije 1999.



(Minut ćutanja u Norveškoj)

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG