Više od stotinu izbeglih lica sa Bliskog istoka provelo je još jednu noć u parku kod Beogradske autobuske stanice. Jutro posle nešto prohladnije julske noći ispod stotine ćebadi na travnjacima u parku pomaljaju se tek od pre nekoliko trenutaka budni ljudi. Slažu prekrivače i ono malo stvari koje imaju sa sobom i upućuju se prema obližnjoj česmi.
Obavljaju onoliko lične higijene koliko je moguće, a nakon toga u red za doručak koji ovog jutra obezbeđuje humanitarna organizacija Caritas.
To je već više od mesec dana dnevna rutina Pakistanca Hasana koji je do sada šest puta, legalno i ilegalno, pokušavao da pređe granicu sa Mađarskom.
Poslednjih dana Hasan spava u parku jer mu nije bio dozvoljen ulazak u kamp u Krnjači nadomak Beograda.
"Pre nekoliko dana su me izbacili odatle. Rekli su mi da ne mogu više da ostanem jer su propisi pooštreni. Zbog toga su mi rekli da idem u kamp koji se nalazi u Tutinu. Ne znam ni gde se to mesto nalazi. Pitao sam ih kako sad da idem tamo... rekli su mi 'da je to moj problem' ", ističe Hasan koji je dobio papire za boravak u Srbiji i za sada, zbog situacije na mađarskoj granici, planira da ostane ovde.
Bez pakistanskih dokumenata ostao je, kako navodi naš sagovornik, na putu kroz Bugarsku.
"Bugarska policija je zadržala moj prtljag, novac, mobilni telefon... sve što sam imao. Ali, oni ne tuku. Batine sam dobijao od mađarske policije. Oni te prebiju, pa te onda vrate", reči su Hasana.
Porodice noćima spavaju ovde jer im boravak u kampu Krnjača nadomak Beograda nije dopušten pošto su ih nadležni "rasporedili" po drugim mestima udaljenim desetinama ili stotinama kilometara od prestonice, poput Tutina, Sjenice ili Banje Koviljače.
Izbeglice, međutim, ne žele tamo da borave, strahujući da će propustiti trenutak kada mađarska granica bude otvorena, što je njhova najveća nada.
Neki od ovih ljudi počeli su da trpe posledice noćenja pod vedrim nebom uprkos letnjem periodu.
Rahman, takođe Pakistanac, kaže da je dobio groznicu. Žali se da nije razumeo objašnjenja nadležnih za zabranu ulaska u Krnjaču.
"Nisu nam naveli nikakve razloge. Samo su nam rekli da odemo, morale su da odu čitave porodice sa decom. Već četiri dana spavam u parku i imam puno problema. Puno je insekata i noću je prohladno zbog čega sam se prehladio. Planiram da idem u Italiju, ali tek kad granica bude otvorena, do tada ću ostati ovde", iskreno će Rahman.
Njegovi problemi tipični su za većinu izbeglica i migranata koji poslednjih dana borave u parku kod Autobuske stanice. Posledica je to novih, odnosno oštrijih mera koje dodatno opterećuju ljude koji su već na ivici, upozorava Tijana Sijarić iz organizacije "Info park" koja obezbeđuje pomoć izbeglicama.
"Izlazili smo noću na teren i ujutru kada dođemo da radimo. Nekoliko smo prebrojali 400-500 ljudi – porodica sa malom decom koje spavaju napolju. Za njih je veoma komplikovano i nezgodno da idu u Sjenicu i Tutin. Prevoz ne postoji i ljudi moraju sami da se snađu da odu tamo. Mi trenutno nismo sigurni kako će ova situacija da se razvija", upozorava Tijana Sijarić.
Uprkos rigoroznim kontrolama i već neko vreme blokiranoj izbegličkoj ruti, Avganistanac Ahmet Hara uporan je da utehu od svih nedaća kroz koje je prošao pronađe u Francuskoj.
Zemlja je to njegovih snova, kako je rekao RSE, po svaku cenu.
"Pokušavaću iznova i iznova da pređem mađarsku granicu, jer pred sobom zaista više nemam drugih opcija", zaključuje Ahmet Hara.
Facebook Forum