Njemačka vladajuća koalicija postigla je saglasnost da će ta zemlja prestati da koristi nuklernu energiju najkasnije do 2022, čime je postala prva industrijski razvijena zemlja koja se obavezala da će odustati od korištenja nuklearne energije.
Odluku je objavio ministar zaštite okoline Norbert Retgen nakon višesatnog sastanka vladajuće koalicije koji je trajao do kasno u noć u nedjelju do ranih jutarnjih sati u ponedjeljak.
"Koalicija je došla do novog sporazuma o energetskoj politici i odlučila da je potpuno promijeni. Kada je riječ o zatvaranju nuklearnih elektrana, sporazum predviđa da sedam starih nuklearki, koju su već pod moratorijumom kao i elektrana Krumel neće više biti na mreži. Druga grupa od šest nuklearnih elektrana će biti ugašene najkasnije do 2021., a tri najmodernije nuklearke biće isključene sa mreže najkasnije do 2022.", kaže Retgen.
Njemačka ima ukupno 17 nuklearnih reaktora i nuklearkama je pokrivala 23 odsto potreba za električnom energijom, tako da će do 2022. morati da pronađe način kako da to nadoknadi.
Sličnu odluku, o zatvaranju nuklearnih elektrana najkasnije do 2025. godine, već je 2002. bila donijela socijaldemokratsko-zelena vlada Gerharda Šredera, ali ju je kabinet sadašnje kancelarke Angele Merkel prošle godine stavio van snage.
Katastrofa u japanskoj nuklearki Fukušima bila je, međutim, povod da se u Berlinu preispita atomska politika.
Ministar Retgen naglasio je da odluke o prestanku korišćenja atomske energije neće sadržavati klauzule o reviziji, što znači da je nova njemačaka odluka u oblasti energetike neopoziva.
Kancelarka Angela Merkel to je ovako obrazložila:
"Rad etičke Komisije je pokazao da naša energetski sistem mora biti fundamentalno promijenjen, ali i da može biti funadmentalno izmijenjen. Želimo da energija u budućnosti bude sigurnija, ali i pouzdana i ekonomična u isto vrijeme", kaže Merkel.
Za i protiv nuklearki
Planiran je sistem opsežnog praćenja prelaska na obnovljive izvore energije, pri čemu ključni kriterijumi treba da budu isplativost, ekološka prihvatljivost i obezbjeđivanje sigurnog snabdijevanja.
Matias Kleiner direktor Njemačke istraživačke fondacije i član etičkog panela koji je Merkelovoj preporučio gašenje nuklearki na istoj je koferenciji za medije rekao:
"Lično, ja sam sebi postavio sljedeće pitanje: ko će ako ne mi biti u stanju da dosegene ovaj veliki zajednički cilj Njemačke", kaže on.
Blok B elektrane Biblis, 15. maj 2011.
Ministar ekologije Retgen je, navodeći da je sigurno snabdijevanje strujom od ključnog značja, istakao i da je poslednji razgovor bio isključivo političke prirode i da nije bilo dogovora s predstavnicima privrede.
Prošle godine su opozicija i mediji oštro kritikovali vladu prebacujući joj da je pod pritiskom energetskih koncerna proglasila moratorijum na odluku prethodne socijaldemokratsko-zelene vlade o prestanku rada nuklearki do 2025. godine.
Zatvaranju nuklearki se protive četiri velike kompanije, RWE, E.ON, Vattenfall i EnBW, koje njima upravljaju.
Oni smatraju da će se njihovo zatvaranje veoma štetno odraziti na njemačku industrijsku bazu.
Odluku je objavio ministar zaštite okoline Norbert Retgen nakon višesatnog sastanka vladajuće koalicije koji je trajao do kasno u noć u nedjelju do ranih jutarnjih sati u ponedjeljak.
"Koalicija je došla do novog sporazuma o energetskoj politici i odlučila da je potpuno promijeni. Kada je riječ o zatvaranju nuklearnih elektrana, sporazum predviđa da sedam starih nuklearki, koju su već pod moratorijumom kao i elektrana Krumel neće više biti na mreži. Druga grupa od šest nuklearnih elektrana će biti ugašene najkasnije do 2021., a tri najmodernije nuklearke biće isključene sa mreže najkasnije do 2022.", kaže Retgen.
Njemačka ima ukupno 17 nuklearnih reaktora i nuklearkama je pokrivala 23 odsto potreba za električnom energijom, tako da će do 2022. morati da pronađe način kako da to nadoknadi.
Sličnu odluku, o zatvaranju nuklearnih elektrana najkasnije do 2025. godine, već je 2002. bila donijela socijaldemokratsko-zelena vlada Gerharda Šredera, ali ju je kabinet sadašnje kancelarke Angele Merkel prošle godine stavio van snage.
Katastrofa u japanskoj nuklearki Fukušima bila je, međutim, povod da se u Berlinu preispita atomska politika.
Ministar Retgen naglasio je da odluke o prestanku korišćenja atomske energije neće sadržavati klauzule o reviziji, što znači da je nova njemačaka odluka u oblasti energetike neopoziva.
Kancelarka Angela Merkel to je ovako obrazložila:
"Rad etičke Komisije je pokazao da naša energetski sistem mora biti fundamentalno promijenjen, ali i da može biti funadmentalno izmijenjen. Želimo da energija u budućnosti bude sigurnija, ali i pouzdana i ekonomična u isto vrijeme", kaže Merkel.
Za i protiv nuklearki
Planiran je sistem opsežnog praćenja prelaska na obnovljive izvore energije, pri čemu ključni kriterijumi treba da budu isplativost, ekološka prihvatljivost i obezbjeđivanje sigurnog snabdijevanja.
Matias Kleiner direktor Njemačke istraživačke fondacije i član etičkog panela koji je Merkelovoj preporučio gašenje nuklearki na istoj je koferenciji za medije rekao:
"Lično, ja sam sebi postavio sljedeće pitanje: ko će ako ne mi biti u stanju da dosegene ovaj veliki zajednički cilj Njemačke", kaže on.
Prošle godine su opozicija i mediji oštro kritikovali vladu prebacujući joj da je pod pritiskom energetskih koncerna proglasila moratorijum na odluku prethodne socijaldemokratsko-zelene vlade o prestanku rada nuklearki do 2025. godine.
Zatvaranju nuklearki se protive četiri velike kompanije, RWE, E.ON, Vattenfall i EnBW, koje njima upravljaju.
Oni smatraju da će se njihovo zatvaranje veoma štetno odraziti na njemačku industrijsku bazu.
