Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Optuženi hrvatski policajac negira navode o špijunaži


Logo BIA-e, ilustrativna fotografija

Hrvatski policajac Nikola Kajkić negira sve navode iz krivične prijave koju je protiv njega podnela srpska Bezbednosno-informativna agencija (BIA) zbog špijunaže.

BIA je saopštila da je tužilaštvu Srbije podnela krivičnu prijavu protiv Kajkića i bivšeg pripadnika MUP-a Srbije Dražena Letića navodeći da su “špijunirali za hrvatsku obaveštajnu službu” i time “ugrozili nacionalnu bezbednost Srbije”.

Prema navodima BIA, Kajkić je bio šef hrvatskog istražnog tima za ratne zločine koji je bio sastavljen radi ponovnog pokretanja istraga zločina nad Hrvatima, naročito u vezi sa slučajevima koji su već okončani pred sudovima u Srbiji.


Kajkić je, navodi dalje srpska služba, “vrbovao osuđene za ratne zločine na poljoprivrednom dobru Ovčara kako bi promenio njihove iskaze i tako povezao Srbiju i njeno tadašnje rukovodstvo sa tim zločinom”.

Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovor na upit koji je poslao BIA o tome šta je suština krivične prijave.

Kajkićev odgovor

U izjavi za RSE Nikola Kajkić odbacuje kao neistinite optužbe o navodnom formiranju špijunske mreže u Srbiji.

„Kako to drugačije opisati nego gluposti. Ja sam radio samo na jednom predmetu, ali o tome ne mogu govoriti obzirom da me veže obaveza čuvanja tajne. Ali to sam radio na području Republike Hrvatske, a ne Republike Srbije“, kazao je Kajkić.

On je do skidanja sa predmeta u februaru prošle godine i do suspenzije u julu prošle godine kao policijski inspektor istraživao zločin na Ovčari 1991. godine, a krivična prijava srpske obaveštajne službe tereti ga da je u Srbiji formirao špijunsku mrežu koja je prikupljala podatke "koji bi bili zloupotrebljeni u spoljnopolitičke svrhe, u cilju diskreditacije Srbije", odnosno kako bi se tadašnje srpsko vodstvo dovelo u vezu sa zločinom na Ovčari.

U tu svrhu on je kontaktirao sa osuđenima za Ovčaru kako bi se, tvrdi BIA, pred međunarodnim instancama dovela u pitanje sposobnost pravosudnih institucija Srbije da postupaju u skladu sa zakonom, odnosno, kako bi se ukazalo na navodni politički uticaj na odluke suda, te ugrozila bezbednost, politički položaj i ekonomska stabilnost Srbije.

Kajkić je skinut sa slučaja, a potom i suspendovan nakon otkrivenih nepravilnosti u istrazi, dok on sam tvrdi da je uklonjen jer je njegova istraga krenula prema visokopozicioniranom političaru srpske manjine iz Vukovara.

Bivši tužilac odbacuje optužbe

Bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević veruje da je čitav ovaj slučaj spin kojim se pokrivaju afere poput zloupotreba sa prodajom oružja u fabrici „Krušik“ u Valjevu koje se dovodi u vezu sa ocem ministra policije Srbije.

„Moja ekipa i ja smo pomno pratili suđenje i tako nešto bi nam teško promaklo. Suđenje je bilo javno, tako da je teško moglo da se desi da dođe do drastične promene nekih iskaza, a da mi odmah ne reagujemo. Procesno je vrlo teško da se promeni iskaz, tako da ja ne verujem u to, ali neka se sprovede postupak i neka se utvrdi”, kaže Vukčević i dodaje da je ovde reč o skretanju pažnje sa konkretnih problema.

„Ovde ima toliko afera. Pomene se ‘Krušik’, oni odmah odgovore aferom ruskog špijuna koji vrbuje nekog našeg oficira”, dodaje on.

Afera 'Krušik': Otvorena pitanja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:10:22 0:00

Optužbe i afera

I hrvatska Sigurnosno-obaveštajna služba (SOA) navodi da to njihove srpske kolege rade da bi skrenuli pažnju sa aktualnih afera sa izvozom oružja i ruskim špijunima.

„Radi se o konstruiranoj kaznenoj prijavi kojom se želi skrenuti pozornost domaće i međunarodne javnosti s ozbiljnih afera u Srbiji, od kojih su dvije recentne: sumnja u korupciju i nezakonitu trgovinu oružjem Srbije s inozemstvom, te objava snimke u kojoj ruski obavještajni časnik predaje novac časniku Vojske Srbije“, navodi SOA u saopštenju.

Član Uprave Instituta za istraživanje hibridnih sukoba i bivši pripadnik hrvatskog obaveštajnog sistema Ante Letica za RSE navodi da je ova krivična prijava na tragu najave srpskog predsednika Aleksandra Vučića, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost povodom afere sa ruskim špijunima, da će Srbija vrlo brzo odgovoriti onim državama i službama koji teritoriju i građane Srbije koriste za obaveštajni rad, a gde je apostrofirao Hrvatsku, Albaniju, Makedoniju i Bugarsku.

„To je pokazivanje mišića za unutarnje političke potrebe, odnosno da bi se pokazao svojoj javnosti da Srbija ima kontrolu nad situacijom. Dakle da može odgovoriti svakoj službi, pa i hrvatskoj, vrlo oštro. A to znači da je spremna i na određene sudske procese u cilju procesuiranja navodnih hrvatskih špijuna u Srbiji. Mislim da je Kajkić tu na neki način kolateralna žrtva i da njegovoj aktivnosti sigurno ne treba pridavati nikakav špijunski karakter. Jer, obavještajni rad je kompleksan i vrlo osjetljiv, što i ova zadnja špijunska afera u Srbiji zorno prikazuje“, kaže Letica.

Božidar Prelević, advokat i koministar policije u vreme vlade pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića za RSE kaže da nije imao uvid u ovu krivičnu prijavu BIA i da ne zna šta je baš ovog trenutka bio okidač za njeno podnošenje.

Ako je Kajkić, kao što BIA navodi, suspendovan u svojoj zemlji i skinut iz istražnog tima još u februaru prošle godine, zašto se čekalo toliko dugo i tek sada izašlo u javnost navodima o njegovoj navodnoj obaveštajnoj delatnosti u Srbiji još od 2015. godine?

„Ono što ja ne znam to je šta je u suštini tog predmeta, ali to što je čudno jeste što vi tolerišete toliki vremenski rok i niste do sada reagovali“, kaže Prelević.

Stopiranje daljih istraga

Nevadine organizacije i eksperti iz Hrvatske složni su u oceni da radi o pokušaju srpskih vlasti da zaustave dalje istrage ratnih zločina nad Hrvatima u Vukovaru, čime se Kajkić bavio do suspenzije.

Slati poruku da su istrage trebale biti okončane zapravo je potpuno deplasirano: Vesna Teršelič
Slati poruku da su istrage trebale biti okončane zapravo je potpuno deplasirano: Vesna Teršelič

„Konstatirati da je zaključenjem i pravomoćnošću sudskog postupka za Ovčaru istraga trebala biti zaokružena je zapravo poruka za srpsku javnost koja nema veze sa realnošću istraživanja ratnih zločina, jer je ostalo jako mnogo neistraženih zločina – 'Velepromet', Bogdanovci, 'Borovokomerc', zločini u Sotinu… Ne znaju se lokacije sahrane posmrtnih ostataka. Tu ima još jako puno posla i slati poruku da su istrage trebale biti okončane zapravo je potpuno deplasirano,“ kaže čelnica Centra za suočavanje s prošlošću „Documenta“ Vesna Teršelič.

Na tom tragu, bivši pripadnik hrvatskog obaveštajnog sistema Ante Letica ocenjuje da je ova krivična prijava nastavak zvanične srpske politike koja, kako navodi, ne želi da se konačno reši pitanje sudbine Hrvata sa vukovarskog područja koji se od 1991. vode kao nestali.

„Srbija ne želi priznati da je sudjelovala u agresiji na Hrvatsku i da su građani Srbije sudjelovali u najgorim i najtežim ratnim zločinima, kakvi nisu zabilježeni u Europi od završetka Drugog svjetskog rata. I to je to“, zaključuje Letica.

Hrvatska Sigurnosno-obavještajna agencija navodi da „Srbija sustavno zlorabi svoj sigurnosni aparat za ometanje rasvjetljavanja sudbine nasilno odvedenih i nestalih osoba tijekom Domovinskog rata te za prikrivanje ratnih zločina počinjenih nad hrvatskim civilima i vojnicima tijekom velikosrpske agresije na Republiku Hrvatsku, između ostalog i optužnicama za špijuniranje u korist Republike Hrvatske“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG