Donedavno nacionalni parkovi Crne Gore su uglavnom dovođeni u vezu sa prirodnim lepotama i potrebom njihovog očuvanja. Međutim, objavljivanjem Izvještaja Državne revizorske institucije o stanju u javnom preduzeću koje njima upravlja, javnost je dobila priliku da sazna o brojnim kršenjima finansijske i pravne regulative.
Sada niko ne želi da prihvati odgovornost, a posljednju reč će, po svemu sudeći, imati Tužilaštvo i Sud.
Zbog prilično haotičnog stanja u JP Nacionalni parkovi, koje je verifikovano Izvještajem Državne revizorske institucije, prije desetak dana je održano parlamentarno kontrolno saslušanje ministra turizma i održivog razvoja Branimira Gvozdenovića i rukovodioca Nacionalnih parkova Crne Gore Zorana Mrdaka.
Rasprava je bacila dodatno svjetlo na brojna kršenja zakona i procedura, a pretresanje slučaja je nastavljeno i kroz javnu polemiku.
Predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju Aleksandar Damjanović je direktno optužio Ministarstvo održivog razvoja i turizma, za koje kaže da snosi najveću odgovornost za nezakonito poslovanje i haotično stanje u Nacionalnim parkovima.
Ministarstvo je reagovalo „svjedočenjem naknadne pameti“ od strane poslanika kome je, pisanim saopštenjem, upućeno pitanje - zašto nije tokom kontrolnog saslušanja ovako okrivio Ministarstvo i zašto tom prilikom nije pitao ministra sve što je mogao i zašto tada nije konstatovao sve što je u ovom tekstu konstatovao?
„Ministarstvo ne upravlja Nacionalnim parkovima, već vrši nadzor nad njihovim radom kroz, između ostalog, periodične izvještaje. Jedan od mehanizama kontrole je interna kontrola koja je sprovedena 2015. godine, a koja je ukazala na određene nepravilnosti u poslovanju. Ta revizija, svakako, nije sveobuhvatna kao revizija DRI, ali ta kontrola je utvrdila nepravilnosti koje su rezultirale davanjem devet preporuka. Takođe, tada smo Nacionalnim parkovima ukazali na neophodnost sređivanja finansijskog i drugog poslovanja“, kaže portparol Ministrstva turizma i održivog razvoja Milica Lekić.
Svako mora da ponese svoj dio odgovornosti – od rukovodstva Nacionalnih parkova do onoga ko vrši nadzor, kaže za naš program, predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju i funkcioner opozicione Socijalističke narodne partije Aleksandar Damjanović.
„Ministarstvo, ne samo što vrši nadzor, već je, shodno Zakonu o nacionalnim parkovima, javno preduzeće trebalo da transformiše u privredno društvo i da se taj postupak završi do januara 2015. Takođe, ni u najavi nema prostornog plana područja posebne namjene za Prokletije iako se bliži krajnji rok od dvije godine. Nema ni odluke o uslovima korišćenja dobra Nacionalnih parkova. I taj rok je istekao u julu 2015. Imajući u vidu da trenutno nemamo ni direktora Nacionalnih parkova, kome je mandat istekao u decembru prošle godine, kao ni Upravni odbor kome je, takođe, tada istekao mandat, a pritom i direktora i Upravni odbor predlaže Ministarstvo, onda je potpuno jasno da u tom sistemu svako ima svoj dio odgovornosti. Ne može se u javnosti igrati ping-pong sa prebacivanjem odgovornosti iz Parkova u Ministarstvo i obrnuto“, komentariše Damjanović.
„Ping-pong sa prebacivanjem odgovornosti“ se nekada igra tako što se loptica ne prebaci drugom igraču, već se izbaci u aut.
Revizija DRI je pokazala da su Nacionalni parkovi poslovali suprotno zakonima: o javnim nabavkama, državnoj imovini, zaštiti imovine, o radu i brojnim drugim aktima. Između ostalog, pokazalo se da je direktoru, kao i većini članova Upravnog odbora istekao mandat, da je od 22 fiskalne kase korišćeno 17, da je ovo preduzeće smanjilo vrijednost sopstvenog kapitala za milion i 700.000 eura, a da u knjigama jednostavno nestalo skoro 160.000 eura gotovog novca.
„Osoba koja vrši ukucavanje tih iznosa, zaboravlja da ukuca jednu od tih cifara, tako da mi umjesto 317.000 eura, dobijamo iznos umanjen za 158.000", kaže rukovodilac Nacionalnih parkova Zoran Mrdak.
„Odgovori ovakve prirode, mislim da prilično iritiraju javnost, ali to nije na nama da komentarišemo. To prepuštamo javnosti i organima koji su zaduženi za nadzor i postupanje prema ovim subjektima. Na nama je da naš nalaz učinimo neupitnim i nedvosmislenim. Zaista nam čini zadovoljstvo da je i ovog puta nesporno potvrđeno sve što je u sadržaju predmetnog nalaza. Za postojanje bića krivičnog djela je nadležno Vrhovno državno tužilaštvo. Jedino što mi možemo da uradimo je da svoj nalaz proslijedimo VDT-u koje će procijeniti da li biće krivčnog djela postoji ili ne, ali neupitno, nedvosmisleno i vrlo precizno i egzaktno je utvrđeno da postoji takav obim nepravilnosti u finansijskom izvještavanju koji je doveo do negativnog mišljenja i na finansijsku tačnost i na pravilno postupanje ovog subjekta“, zaključuje član Senata Državne revizorske institucije Branislav Radulović.
