Evropska unija je iz pretpristupnih fondova odobrila Srbiji 175 miliona eura za podizanje konkurentnosti domaće poljoprivrede i ravnomerniji ruralni razvoj. Sredstva bi trebalo da se koriste u periodu od 2014. do 2020. godine. Do sada iz tih fondova nije iskorišćen ni jedan cent, jer prosto država nije pripremila potrebnu infrastrukturu za taj posao. To znači, kako ocenjuje profesor Miladin Ševarlić, da se u najboljem slučaju, prvi novac ne može povući pre 2018. godine.
S obzirom na stanje naše poljoprivrede, takav stav prema pomoći koju mogu poredstavljati ova bespovratna srestva je neozbiljan i neodgovoran, kaže profesor Ševarlić.
“Mi ni danas nemamo akreditovanu upravu za agrarna plaćanja, koja može da koristi tih već odobrenih 175 miliona eura, odnosno da raspisuje konkurse, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli da konkurišu za ta sredstva. Ministarstvo pojoprivrede je po treći put poslalo zahtev Ministarstvu finansija da se formira ta uprava, ali zbog racionalizacije u državnoj upravi, oni to ponovo nisu odobrili”.
Profesor Ševarlić podseća da nam vreme u ovome nije saveznik, jer je procedura oko realizacije ovog EU programa prilično duga, a naš agrar u vrlo lošem stanju.
“Formiranje te uprave je dug proces – treba vreme da se prime stručni ljudi u to telo, a zatim da se oni obuče, da prouče procedure i standarde u tom postupku. No, čak i da imamo akreditovanupravu, i da se sad raspiše konkurs – koji mora biti otvoren tri meseca, kako propisuju pravila – dok se izaberu projekti, dok se cela procedura okonča, proći će dosta vremena. Ja sam uveren da ove godine nijedan konkurs neće biti raspisan. Ako u najboljem slučaju sledeće godine raspišemo konkurs, prva sredstva neće moći da budu isplaćena pre 2018. Tako da se ja bojim da i ovih 175 miliona, što je veoma malo za naš agrar, neće biti iskorišćeni više od se dvadesetak procenata“, ističe profesor Miladin Ševrlić.
Naši sagovornici, poljoprivrednici iz okoline Subotice, tvrde pak da su oni do kojih bi novac trebalo da signe apsolutno neobavešteni o svemu tome. Miroslav Ivković iz Đurđina kaže:
“Poljoprivrednici nisu, na žalost, upoznati sa tim raznim fondovima koji će se moći iskoristiti u narednom periodu. Zašto? Zato što se naša država i dalje ponaša prema seljacima ignorantski, i što ona radi na tome da se ti fondovi ne koriste onako kako bi trebalo, kako se koriste u Evropskoj uniji, gde poljoprivrednici direktno konkurišu za ta sredstva. Naša država bi htela da ona se ona nađe između tih fonodava i poljoprivrednika, odnosno da najveći deo tih sredstava uzme za sebe.“
Ivković iznosi mišljenje većina ratara, koji su vrlo u stvari sumnjičavi kada je reč o novcu iz Evrope.
„Čujemio da neke organizacije koje bukvalno nemaju veze sa poljoprivredom išle na neke treninge u EU, kako bi se osposobile da konkurišu umesto poljopruvrednika, i da na kraju, naravno, uzmu procenat za sebe.“
Naš sagovornik smatra da će i u ovoj raspodeli evropskog kolača imati ulogu monopoli, a najveću korist u stvari tajkuni u ovoj oblasti.
Predrag Kujundžić iz Starog Žednika takođe tvrdi da posrednici u ovom poslu već rade na terenu, te da će nakon svega od evropskih fondova za agrar tek mali deo stići do seljaka.
„Već su se pojavile kojek ave agencije koje mešetare, i mene su lično kontaktirale, one prave nekakve spiskove i traže da se plati da biste se našli u toj grupi. A onda, nakon konkursa, kada novac stigne, oni će uzeti svoj deo“, priča Kujundžić.
