Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Pokret nesvrstanih nije izgubio na značaju


Sa konferencije "Istorija i nasleđe za miroljubiv svet", 07. septembar 2009. Fotografije: Vesna Anđić
Pod motom "Istorija i nasleđe za miroljubiv svet" počela je konferencija povodom dvadeset godina od Devetog samita nesvrstanih država, koji je 1989. godine održan u Beogradu.

Obraćajući se uglavnom predstavnicima ambasada država članica Pokreta, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić zahvalio im je na tome što nisu priznali nezavisnost Kosova i pozvao da podrže inicijativu Srbije da bude domaćin Samita 2011. godine kada se navršava pedeset godina od formiranja saveza država koje su želele da ostanu izvan blokovske podele sveta. Na skupu u Beogradu, danas kada blokova više nema, najviše se govorilo o tome čemu zapravo Pokret nesvrstanih služi.

Žamor pred zajedničko fotografisanje uglavnom ambasadora država članica Pokreta nesvrstanih, pod krovom „Palate Srbija“, dakle na istom mestu gde je Josip Broz Tito 1961. godine dočekivao goste iz 25 država Azije i Afrike koliko ih se u startu priključilo Pokretu. Danas pokret okuplja više od stotinu država, što je dve trećine članica Ujedinjenih nacija. Predsatvnike neke od njih srpski šef diplomatije Vuk Jeremić uverava da je Beograd pravo mesto gde bi lideri ovih država trebalo da se okupe kroz dve godine kada se bude obeležavala pedesetogodišnjica od osnivanja, kako je na konferenciji rečeno, „Titovog, Nehruovog i Naserovog čeda“.

„Dve godine imamo do 2011. Pred nama je mnogo vremena, biće puno diskusija na tu temu, ali ja sam s te strane optimista.“


Srbija danas nije članica nesvrstanih, a u svojsvu posmatrača predsednik Boris Tadić predstavljao je zemlju prošlog meseca na Samitu u egipatskom letovalištu Šarm El Šeik. S razlogom može se reći da je Tadić tu bio među saveznicima, jer većinom zahvaljujući njihovim glasovima u Skupštini Ujedinjenih nacija prošla je inicijativa da se o legitimnosti kosovske nezavisnosti izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu. Tu temu ni ministar Jeremić nije zaobišao u obraćanju okupljenim gostima:

„S tim u vezi zaključak Suda pravde imaće jake posledice za celu internacionalnu zajednicu. Njegova presuda ne bi trebalo da bude doneta pod pritiskom i njegov rad ne sme biti opstruiran. Sudu mora biti dopušteno da sam pronađe svoj put, nezavisno od političkih pritisaka, kao i bez novih pritisaka za priznavanje kosovske nezavisnosti“.


Upravo na primeru Kosova postalo je jasno da Pokret nesvrstanih nije izgubio na značaju. Da se Pokret mora boriti protiv svih vrsta ekstremizma, a posebno nacionalizmom insistirao je bivši predsednik Kipra Georg Vasos Vasilio:

„Ovde u Beogradu, glavnom gradu Srbije i bivše Jugoslavije, to moramo reći, jer su svuda oko nas primeri bede, uništavanja, ubijanja i ranjavanja stotina hiljada nevinih ljudi, a što je prouzrokovano iredentizmom i iluzijom da se širenjem nacionalnih granica može povećati bezbednost jedne populacije. Jedino je istina da je umesto aktivnosti na širanju granica mnogo praktičnije rušiti iste granice. Želim da podcrtam da prva faca relaksacije u odnosu na interesne, vojne i ideološke podele između Istoka i Zapada može biti u ostvarenju vizije ujedinjene evropske porodice što će u ne toliko dalekoj budućnosti postati stvarnost“.


Evropska unija je okvir u kome je moguće ostvariti mnoge od ideja nesvrstanih, naglasio je Vasilio. S tim u vezi dodao je da je Kipar (poput Slovenije i Malte) napustio Pokret onda kada je ušao u Evropsku uniju. Ali time nije iznevererio njegove principe:

„Kada smo pristupili Evropskoj uniji kao država članica, mi smo istupili iz nesvrstanih, ne zato što se ne slažemo sa ciljevima pokreta nesvrstanih. Već zato što smo potpuno uvereni da danas članstvo u Evropskoj uniji je najbolji način da se osigura primena najviših ciljeva pokreta. I to davanjem doprinosa za stvaranje sigurnijeg i prosperitetnijeg sveta.“


Članstvo u EU ipak isključuje nesvrstane?


Znače li ove reči bivšeg kiparskog predsednika da članstvo u EU ipak isključuje nesvrstane? Odnos Srbije sa nesvrstanima pokazao se korisnim po politiku Beograda kada je inicijativa za prispitivanje kosovske nezavisnosti stavljena pred Skupštinu UN-a. Insistiranje na približavanju nesvrstanima, pak, može uticati i na zacrtanu proevropsku politiku Srbije, navodi spoljno politički analitičar Milan Simurdić:

„Svaki međunarodni partner i sagovornik koji će podržati vaš stav je u principu dobar, ali tu postoji mogućnost da se ode u pravcu koji je drugačiji od onog što je osnovna i dogovorena spoljna politika i orijentacija Srbije, a to je Evropska unija.“


Povodom skupa u Beogradu poruku je uputio i predsedavajući pokreta nesvrstanih ministar inostranih poslova Egipta, koju je pročitao ambasador te zemlje u Srbiji Galal Muhamed Basiani. U pismu se navodi da je snaga ideja nesvrstanih potvrđena u tome što je pokret preživeo:

„Mnogi su arogantno predviđali da će pokret nesvrstanih doživeti sudbinu sličnu mnogim ranijim pokretima i nestati posle hladnog rata. Ne samo da je naš pokret preživeo već je narastao i osnažio, kako po broju članova, tako i po uticaju“.


Da je ekonomska kriza imala najteže posledice upravo u državama u razvoju, što znači većinom među članicama Pokreta, podsetio je ministar inostranih poslova Nigerije Alhaji Džibril Majgari:

„Naša vizija novog ekonomskog poretka uključuje sve raspoložive aranžmane, što podrazumeva drugačiju organizaciju svih kapaciteta, svakog učesnika globalne ekonomije.“

Inače, na skupu u Beogradu očekivao se i savetnik hrvatskog predsednika i poslednji šef diplomatije bivše Jugoslavije Budimir Lončar. U nedelju uveče njegov dolazak iz Zagreba otkazan, kako je objašnjeno, zbog bolesti.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa od decembra 2014. Višestruko nagrađivan novinar.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG