U zdravstvenim ustanovama u Srbiji još uvek nema najtraženijeg citostatika „fluorouracila“, pa su brojni pacijenti koji se leče od malignih bolesti, i dalje bez odgovarajuće terapije.
Nadležni najavljuju da će tržište citostaticima biti stabilizovano kada se završe tenderi raspisani za njihovu hitnu nabavku.
Iako nadležni najavljuju da će višiemesečni nedostatak pojedinih citostatika biti uskoro prevaziđen, građani strahuju od novih nestašica lekova za lečenje najtežih bolesti.
Prema tvrdnjama sagovornika našeg radija, koji je želeo da ostane anoniman, problemi sa nabavkom lekova i nedostatak citostatika u bolnicama i apotekama, aktivirali su „crno tržište“ i osudila građane na lečenje prirodnim lekovima koji ne mogu zameniti medikamente.
„Kada u apoteci ne možete da dobijete potreban lek, onda ste primorani da ga tražite na pijaci, gde se između raznih švercovanih stvari, prodaju čak i citostatici. Postavlja se pitanje svrhe plaćanja zdravstvenog osiguranja kada se ne zna našta se troši naš novac. U našem narodu je tradicija da se neke bolesti leče travama, čajevima ali ta terapija ne pomaže kod teških oboljenja“, kaže on.
Aleksandar Dagović, direktor Centra za onkologiju i radiologiju, Kliničkog centra u Kragujevcu kaže da se i ta ustanova suočava sa problemom nedostatka pojedinih citostatika poput leka fluorouracil.
„Najveći broj citostatika imamo, uz povremene nestašice koje traju dva, tri, najviše dana. Međutim, lek sa kojim prostoji problem u snabdevanju je fluorouracil sa kojim je, kao i u ostalim ustanovama u Srbiji bio problem u snabdevanju“, kaže Dagović.
Tog leka nema ni u kragujevačkim apotekama jer se on primenjuje samo u bolničkim protokolima.
Kragujevački apotekar Bata Marković kaže da je nestašica posledica lošeg planiranja nabavke lekova i upravljanja zdravstvenim fondom.
„Taj lek je veoma pozat i u upotrebi je više decenija kao deo standardne onkološke terapije. Razlog zbog koga ga nema verovatno leži u mehanizmima menadžmenta srpske nabavke lekova, a do tog leka pacijenti ne mogu da dođu na neki drugi način“, kaže Marković.
Doktor Dagović navodi da se zbog nestašice pojedinih citostatika lekari snalaze na sve načine kako bi pacijentima obezbedili odgovarajuću terapiju, ali da se često nalaze u veoma neprijatnoj situaciji da teško obolelim ljudima objašnjavaju zbog čega ne mogu da im daju lek koji im je potreban.
„Trudimo se da što bolje funkcionišemo u datim okolnostima, pa pacijente za koje nemamo lekove, prebacujemo na alternativne režime. To ne treba shvatiti kao davanje nečega lošijeg od onoga što bi inače dobili. Naprotiv ponekad se desi da prebacimo pacijenta na, uslovno rečeno, efikasniji lek", kaže Dagović.
Nadležni najavljuju da će tržište citostaticima biti stabilizovano kada se završe tenderi raspisani za njihovu hitnu nabavku.
Iako nadležni najavljuju da će višiemesečni nedostatak pojedinih citostatika biti uskoro prevaziđen, građani strahuju od novih nestašica lekova za lečenje najtežih bolesti.
Prema tvrdnjama sagovornika našeg radija, koji je želeo da ostane anoniman, problemi sa nabavkom lekova i nedostatak citostatika u bolnicama i apotekama, aktivirali su „crno tržište“ i osudila građane na lečenje prirodnim lekovima koji ne mogu zameniti medikamente.
„Kada u apoteci ne možete da dobijete potreban lek, onda ste primorani da ga tražite na pijaci, gde se između raznih švercovanih stvari, prodaju čak i citostatici. Postavlja se pitanje svrhe plaćanja zdravstvenog osiguranja kada se ne zna našta se troši naš novac. U našem narodu je tradicija da se neke bolesti leče travama, čajevima ali ta terapija ne pomaže kod teških oboljenja“, kaže on.
Aleksandar Dagović, direktor Centra za onkologiju i radiologiju, Kliničkog centra u Kragujevcu kaže da se i ta ustanova suočava sa problemom nedostatka pojedinih citostatika poput leka fluorouracil.
„Najveći broj citostatika imamo, uz povremene nestašice koje traju dva, tri, najviše dana. Međutim, lek sa kojim prostoji problem u snabdevanju je fluorouracil sa kojim je, kao i u ostalim ustanovama u Srbiji bio problem u snabdevanju“, kaže Dagović.
Tog leka nema ni u kragujevačkim apotekama jer se on primenjuje samo u bolničkim protokolima.
Kragujevački apotekar Bata Marković kaže da je nestašica posledica lošeg planiranja nabavke lekova i upravljanja zdravstvenim fondom.
„Taj lek je veoma pozat i u upotrebi je više decenija kao deo standardne onkološke terapije. Razlog zbog koga ga nema verovatno leži u mehanizmima menadžmenta srpske nabavke lekova, a do tog leka pacijenti ne mogu da dođu na neki drugi način“, kaže Marković.
Doktor Dagović navodi da se zbog nestašice pojedinih citostatika lekari snalaze na sve načine kako bi pacijentima obezbedili odgovarajuću terapiju, ali da se često nalaze u veoma neprijatnoj situaciji da teško obolelim ljudima objašnjavaju zbog čega ne mogu da im daju lek koji im je potreban.
„Trudimo se da što bolje funkcionišemo u datim okolnostima, pa pacijente za koje nemamo lekove, prebacujemo na alternativne režime. To ne treba shvatiti kao davanje nečega lošijeg od onoga što bi inače dobili. Naprotiv ponekad se desi da prebacimo pacijenta na, uslovno rečeno, efikasniji lek", kaže Dagović.
