Podeljena su mišljenja o tome kako će uticati razvoj situacije oko militantne grupe "Islamska država" na evroatlantske integracije Makedonije. Prema nekim analitičarima, bezbednosne pretnje mogu ubrzati evrointegrativni put zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji i NATO-u. Drugi eksperti su kategorični da ovi događaji neće imati uticaja u tom smeru, te da se Makedonija treba posvetiti aktivnom sprovođenju neophodnih kriterijuma o članstvu.
"Uvek dešavanja na bezbednosnom planu na globalnom ili regionalnom nivou imaju uticaja na evrointegrativni proces, zato što su to ključna globalna pitanja koja se uvek uzimaju u obzir kada se donose političke odluke. Ipak, sa druge strane, političke odluke imaju najveći uticaj na proširenje", kaže Malinka Ristevska Jordanova iz Instituta za evropsku politiku.
Ipak, to ne znači da će se odjednom napraviti nekakav preokret, dodaje ona, zato što države članice Unije imaju svoje procene o tim pretnjama i o mogućem uticaju evroatlanske integracije na borbu protiv terorizma, ili drugim rečima, naše i njihove procene ne moraju se uvek podudarati.
Politički analitičar Sonja Stojadinović, pak, smatra da dešavanja u vezi "Islamske države" na globalnom nivou neće imati uticaja na makedonske evrointegracije, sve dok zemlja ne ispuni sve neophodne kriterijume za članstvo. To što Balkan postaje regrutni centar za vojnike koji odlaze u redove "Islamske države" u Siriji i Iraku ne znači da će EU i NATO biti prinuđeni da ubrzaju integracije i što brže uključe Zapadni Balkan u evroatlantskim strukturama.
"Zna se koji su uslovi koje Makedonija mora ispuniti i oni ne mogu biti stavljeni na stranu i biti isključeni, pa zato zbog uticaja 'Islamske države' na globalnom nivou Makedonija ne može biti odmah primljena u EU i NATO-u", tvrdi Stojadinović.
I Jordanova ističe da eventualno ubrzanje makedonskih evrointegracija apsolutno ne znači da će Brisel i Vašington "zažmuriti" pred reformama koje nemamo sprovedeno do kraja, već da bi naprotiv, oni mogli biti još strožiji.
Naše sagovornice tvrde da je realna ocena Evropske unije da u sledećih pet godina neće biti proširenja, jer se objektivno u tom periodu ne mogu završiti pregovori koji se već vode, kao i proces ratifikacije.
U nedavnom obraćanju predsednika Makedonije Gjorga Ivanova u Ujedinjenim nacijama, on je istakao da više nema vremena za izgovore o blokiranju evroatlantskih integracija, te da je neophodno da se sve zemlje Zapadnog Balkana uskoro integrišu u Evropsku uniju. Prema njemu, to bi bio najznačajniji doprinos ka stabilizovanju regiona i suzbijanju daljeg širenja radikalnih ideologija.
