Dostupni linkovi

Neobičan slučaj ugovora od miliona dolara Kirgistana i navodnog izraelskog špijuna


Ari Ben-Menaše rekao je da je radio za izraelsku obaveštajnu službu 70-ih i 80-ih godina.

Piše: Todd Prince

Podmetnja i spletke vladaju u Kirgistanu otkada su sporni parlamentarni izbori 4. oktobra 2020. izazvali ulične proteste koji su srušili vladu i primorali predsednika centralnoazijske države da podnese ostavku, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Sada su, međutim, ljudi zbunjeni zbog ugovora o međunarodnom lobiranju vrednom milion dolara koji je u ime vršioca dužnosti predsednika Kirgistana – koji je na tu funkciju došao ubrzo pošto je izašao iz zatvora – potpisao opskurni biznismen iz Biškeka sa samoproklamovanim bivšim izraelskim obaveštajnim agentom koji živi u Kanadi.

Ari Ben-Menaše, koji tvrdi da je radio za izraelsku obaveštajnu službu 70-ih i 80-ih godina, registrovao se kao strani agent u Vašingtonu početkom novembra 2020. da bi Sadiru Žaparovu – koji je došao na vlast u Kirgistanu posle neuspelih izbora a sada je vodeći predsednički kandidat – pomogao da obezbedi sastanke sa stranim zvaničnicima i privuče međunarodne investicije u svoju siromašnu zemlju, pokazuju američki dokumenti o lobiranju.

Ben-Menaše je za RSE rekao da mu se za pomoć Kirgistanu obratio poznanik kojeg je upoznao u Rusiji po imenu Abdimanap Karčigajev, koji za sebe kaže da je uspešan biznismen na čelu Renesanse, novoregistrovane kirgistanske agroindustrijske firme.

Milion dolara naknade za usluge Ben-Menašea, koja je, prema prijavama u SAD, u potpunosti isplaćena do 21. decembra 2020. godine, delimično su finansirali prijatelji Karčigajeva iz Rusije, rekao je kirgistanski biznismen.

Karčigajev, koji je počeo pregovore o ugovoru u septembru 2020, dok je Žaparov još služio zatvorsku kaznu zbog otmice, rekao je da se nadao da će međunarodno lobiranje pomoći da se privuče osam milijardi dolara pomoći i investicija u Kirgistan. Ako bi se uspelo u tome, iznos bi, prema podacima Svetske banke, premašio ukupna direktna strana ulaganja u toj zemlji u proteklih 25 godina.

"Imao sam (cilj) da osnujem oko 100 kompanija pod okriljem agroindustrijske korporacije, da vratim stotine Kirgiza koji lutaju po Rusiji i stvorim radna mesta", rekao je Karčigajev novinarima u Biškeku 6. novembra. "Imajući na umu tu ideju, kontaktirao sam tu konsultantsku kompaniju. Živim u Rusiji deset godina, dakle, to su moji stari poznanici."

Ben-Menaše je u intervjuu za RSE rekao da se u oktobru 2020. godine tri puta sastao sa Žaparovim u njegovoj vladinoj kancelariji u Biškeku da razgovaraju o detaljima lobističkog ugovora pre nego što ga je u ime Žaparova potpisao Karčigajev.

Ugovor ne pominje preferencijalni tretman za Karčigajeva ili njegove kompanije, mada nastoji da privuče investicije u poljoprivredu Kirgistana, što bi potencijalno moglo doneti korist tom biznismenu.

Kada je ugovor od milion dolara postao javan posle obavezne registracije Ben-Menašea u SAD, novinari u Kirgistanu su počeli da postavljaju pitanja.

Žaparov je prvo negirao da se sastao s Ben-Menašeom i odbacio ugovor kao birokratsku grešku službenika početnika. Dodao je da se jedva seća Karčigajeva.

Sadir Žaparov
Sadir Žaparov

Žaparov je rekao da je Karčigajev bio jedan od preko 100 investitora koji su došli u njegovu kancelariju od oktobra 2020. godine da bi razgovarali o mogućnostima za ulaganja.

On je tvrdio da je, kada se Karčigajev obratio kirgistanskoj agenciji za promociju investicija za pomoć u njegovom poduhvatu, novi službenik "nesvesno" potpisao pismo i poslao ga Ministarstvu spoljnih poslova.

"To je samo mali propust", rekao je Žaparov. "Ljudi koji su želeli da promovišu prljavi PR preuveličali su ovu sitnicu rekavši da je potpisan sporazum. Nikakav sporazum nije potpisan između njih i vlade."

Nakon što je Ben-Menaše rekao da se sastao sa Žaparovim koji je tada bio premijer, kancelarija Žaparova nije odgovorila na upit RSE-a da potvrdi da su se sastali i da li je odobrio dogovor.

Ana Masoglia (Anna Massoglia), istraživačica i ekspertkinja za strano lobiranje u Centru za odgovornu politiku (Center for Responsive Politics) iz Vašingtona, rekla je za RSE da američki zakon ne zabranjuje pojedincu da angažuje lobista u ime druge osobe sve dok je to prijavljeno.

"Nije neuobičajeno da pojedinci koji su u bekstvu, pod sankcijama ili u zatvoru imaju drugu osobu koja deluje kao svojevrsni posrednik i koja je navedena kao strani nalogodavac u prijavama (po Zakonu o registraciji stranih agenata)", rekla je ona.

SAD, Izrael i Saudijska Arabija

Ben-Menaše bi, prema ugovoru, za predsednika Kirgistana trebalo da organizuje sastanke s visokim američkim zvaničnicima "u kratkom roku" radi razgovora o poboljšanju odnosa i dobijanju grantova za tehnološki razvoj, borbu protiv korona virusa, poljoprivredne investicije i pomoć u otplati duga.

Dalje, Ben-Menaše treba Žaparovu da zakaže sastanke s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom; privuče investicije iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata za autoputeve, rudnike i naftna polja; i zakaže sastanke sa zvaničnicima u Rijadu i Abu Dabiju.

Ben-Menaše će imati težak zadatak da ispuni investicione ciljeve.

Za razliku od svojih autoritarnih suseda u centralnoj Aziji, Kirgistan rutinski menja vlade i smenio je tri predsednika za 15 godina. Takođe je zahvaćen duboko ukorenjenom korupcijom.

Pored toga, najveći projekat sa stranim investicijama u zemlji, rudnik zlata Kumtor u vlasništvu kanadske kompanije, suočen je pretnjom nacionalizacije, neredima i tužbama zbog ekološke štete, što predstavlja loš presedan za potencijalne međunarodne investitore.

Međutim, postoje i druge prepreke pred Ben-Menaševim ciljem privlačenja bliskoistočnog novca za kirgistansku industriju prirodnih resursa, rekla je Elen Vald (Ellen Wald), ekspertkinja za Saudijsku Arabiju i viša saradnica u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta (Atlantic Council Global Energy Center).

Aramko (Aramco) i Adnik (Adnoc), nacionalne naftne kompanije Saudijske Arabije i UAE, nikada nisu vršile istraživanja ili proizvodnju prirodnih resursa izvan svojih zemalja, rekla je ona za RSE.

"Aramko je razgovarao o investiranju u gasne resurse izvan kraljevine, ali Kirgistan, zemlja koja nema poznate naftne i gasne resurse, bio bi vrlo upitan izbor za pokretanje tog procesa", rekla je Vald.

'Užasno' vreme

Što se tiče napora za lobiranje u SAD, one su već obećale pomoć centralnoj Aziji u borbi protiv COVID-19 i visoki američki zvaničnici održavaju redovne sastanke s regionalnim liderima kroz format C5+1.

Erik Stjuart (Eric Stewart), bivši zamenik pomoćnika ministra trgovine SAD, koji je sarađivao s vladama centralne Azije, rekao je za RSE da u vrlo malo slučajeva ima smisla da neka zemlja angažuje lobiste da bi dobila sastanke u Vašingtonu.

"Samo ako postoji nešto sasvim određeno (u čemu) im je potrebna pomoć za obezbeđivanje nečega što je povezano s Pentagonom, na primer. Ali da bi se obezbedili sastanci – ne", rekao je on.

Stjuart, koji je predsednik Američko-centralnoevropske poslovne asocijacije, rekao je da je tajming ugovora "užasan".

Administraciji novoizabranog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) trebaće vremena da okupi tim i verovatno se neće usredsrediti na centralnu Aziju do kraja 2021, rekao je on.

"To nije ništa protiv Kirgistana, to je zadivljujuća zemlja, oni jednostavno nisu strateški ili ekonomski prioritet (za SAD). Isuviše su daleko, premali i previše se oslanjaju na Kinu i Rusiju. Izraelsko-kanadski lobista neće promeniti njihov značaj i zapravo će odbiti nekog u administraciji ili će biti manje sklon da zakaže sastanak ako su umešani posrednici", rekao je on.

Značajni januarski izbori

Kirgistanski parlament je Žaparova (51) imenovao za premijera u haosu posle pada vlade usled uličnih protesta zbog rezultata parlamentarnih izbora 4. oktobra na kojima je navodno mnogo glasova bilo kupljeno.

Kada je predsednik Soronbaj Ženbekov podneo ostavku kasnije tog meseca, parlament je Žaparova takođe imenovao za vršioca dužnosti šefa države.

On je potom podneo ostavku na funkcije premijera i vršioca dužnosti predsednika kako bi na izborima 10. januara mogao da se kandiduje za predsednika.

Žaparov, koji je usred protesta pušten iz zatvora u Biškeku gde je služio skoro 12-godišnju kaznu zbog otmice, jedan je od 18 kandidata za najvišu funkciju.

Zimbabve, Kongo i Libija?

Kirgistan je samo poslednja zemlja u problemima koju je Ben-Menaše predstavljao otkada je 2001. osnovao firmu sa sedištem u Montrealu Dikens end Medson Kanada (Dickens & Madson Canada).

Među njegovim klijentima bili su bivši autoritarni vođa Zimbabvea Robert Mugabe; dugogodišnji predsednik Republike Kongo Denis Sasu Ngeso; sudanska vojna hunta; libijsko Prelazno veće s istoka zemlje i Generalno nacionalno veće; i venecuelanska partija levog centra Progresivni razvoj.

Ben-Menaše je u nekim od svojih prijava po američkom Zakonu o registraciji stranih agenata naveo da će lobirati Rusiji kao i SAD u ime svojih klijenata među kojima su Ngeso, libijsko Generalno nacionalno veče i mala venecuelanska partija. Rusija ima uticaj u sve tri države.

Američki zvaničnici uhapsili su Ben-Menašea 1989. po optužbi da je pokušao da proda Iranu vojne teretne avione američke proizvodnje, ali je oslobođen posle godinu dana.

Njegov advokat rekao je sudu da je Ben-Menaše bivši obaveštajni operativac koji je predstavljao izraelskog premijera Jicaka Šamira u pokušaju dogovora oružje za taoce, navodi se u izveštaju Vašington posta (The Washington Post) iz 1990. godine.

Američki tužioci rekli su, međutim, da je on bio samo prevodilac izraelske vojne obaveštajne službe.

U izveštaju sa saslušanju u Kongresu SAD na kojem je razmatran transfer oružja Iranu, Ben-Menaše je opisan kao talentovan lažov, navodi se u izveštaju Njujork tajms (The New York Times) iz 2004. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG