Odlukom o slanju 50-tak tenkova Gepard u Ukrajinu pod pritiskom iz inostranstva i domaće javnosti, nemačka vlada je napravila zaokret u svojoj politici pošto se ustručavala da šalje teško naoružanje Kijevu, premda je već na početku ruske invazije odustala od višedecenijske politike da ne šalje oružje u zone sukoba, pišu svetski mediji.
U riziku da bude izolovana
Vlada kancelara Olafa Šolca (Scholz) saopštila je u utorak, 26. aprila, da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne tenkove pošto se suočila sa snažnim pritiskom u zemlji i inostranstvu da prestane da okleva i Kijevu isporuči teško naoružanje, ističe Politiko (Politico).
Odluka da Ukrajini pošalju tenkovi Gepard iz zaliha nemačke odbrambene industrije, doneta je u ponedeljak, 25. aprila, na sastanku vlade iza zatvorenih vrata, rekla je novinarima ministarka odbrane Kristin Lambreht (Christine Lambrecht) na bezbednosnoj konferenciji posvećenoj Ukrajini u američkoj vazdušnoj bazi u Ramštajnu u Nemačkoj.
Saveznici Nemačke poput SAD, Francuske i Holandije već su obećali teško naoružanje Ukrajini, što, kako ocenjuje Politiko, znači da Nemačka rizikuje da postane sve izolovanija u svom otporu da šalje Kijevu takvo oružje.
Šolc je prošle nedelje isključio slanje nemačkih tenkova u Ukrajinu, insistirajući da bi bilo logičnije da istočne članice NATO-a daju Kijevu stare tenkove iz sovjetske ere koji su već poznati ukrajinskim vojnicima, obećavši da će Nemačka tim zemljama poslati nemačke tenkove.
Tenk Gepard s dva protivvazdušna topa kalibra 35 milimetara, koji se mogu nadograditi protivvazdušnim projektilima Stinger, povučen je iz nemačke vojske pre više od 10 godina. Međutim, mnogi od tih tenkova još se nalaze u nemačkoj odbrambenoj kompaniji KMW (Krauss-Maffei Wegmann) koja ih može remontovati i poslati Ukrajini.
Postepene promene do zaokreta
Odluka nemačke vlade predstavlja veliki zaokret u stavu Berlina, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da je promena usledila uprkos upozorenjima Rusije o daljnjoj eskalaciji sukoba.
Šolc se nedeljama opirao pozivima da Nemačka isporuči Ukrajini teško naoružanje, poput tenkova i oklopnih transportera, rekavši da bi takav potez mogao da izazove direktnu vojnu konfrontaciju NATO-a i Rusije koja bi mogla da dovede do nuklearnog rata. Međutim, kako navodi britanski list, nova velika ruska ofanziva u ukrajinskom regionu Donbas izvršila je pritisak na zemlje poput Nemačke da Kijevu pruže više vojne pomoći.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je NATO da je "u rat s Rusijom preko posrednika i… da naoružava tog posrednika", dok je rusko ministarstvo odbrane zapretilo "proporcionalnim odgovorom" protiv "centara koji odlučuju o Ukrajini" pošto je Velika Britanija navela da Kijev ima pravo da napada mete na ruskom tlu. Takve pretnje, ističe Fajnenšl tajms, dosad nisu sprečile Vašington i njegove saveznike u NATO-u, koji poslednjih dana pojačavaju isporuke oružja Ukrajini.
Stav Nemačke o isporuci oružja Ukrajini postepeno se menjao od početka ruske invazije 24. februara. U početku se držala svoje dugogodišnje politike da ne izvozi oružje u zone sukoba, ali je promenila kurs u roku od nekoliko dana, pristajući da Ukrajini isporuči protivtenkovsko i protivvazdušno oružje.
Nemačka ministarka odbrane takođe je rekla da Berlin sprovodi plan poznat kao "Ukrajina naručuje a Nemačka plaća" po kojem Kijev može tražiti oružje s liste nemačkih proizvođača, za šta bi račun stigao nemačkoj vladi.
Jedna od većih prepreka koje sprečavaju Nemačku da šalje vojnu opremu Ukrajini je i loše stanje nemačke vojske koja posle godina smanjenja troškova jedva da ima rezervnu opremu, ukazuje list. Ubrzo posle početka ruske invazije na Ukrajinu Šolc je najavio fond od 100 milijardi evra za modernizaciju nemačkih oružanih snaga.
Kritike iz opozicije i vladajuće koalicije
Dva meseca nakon što je kancelar Šolc najavio epohalnu promenu u spoljnoj i odbrambenoj politici Nemačke, nova era je i dalje bila u senci neodlučnog stava vlade u Berlinu o vojnoj pomoći Ukrajini, piše Vašington post (The Washington Post).
Najava Berlina u februaru, dva dana posle početka ruske invazije, da će poslati 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 projektila Stinger predstavljena je kao velika promena, ali je nemačka vlada uprkos političkom i javnom pritisku, gomilanju dokaza o ruskim ratnim zločinima i ofanzive Moskve na istoku Ukrajine odbijala da šalje ofanzivnije teško naoružanje.
Odluka da se u Ukrajinu ne šalje teško naoružanje poput tenkova i protivvazdušnih sistema izazvala je kritike, ne samo iz opozicije, već i iz redova vladajuće tročlane koalicije.
Stranka slobodnih demokrata, mlađi koalicioni partner u vladi, u subotu, 23. aprila, glasala je da se Ukrajina snabdeva teškim naoružanjem. Uprkos svojim pacifističkim korenima i treći koalicioni partner, Zeleni, takođe je podržao slanje teškog naoružanja, dok je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) iz te partije ranije ovog meseca pozvala zapadne zemlje da učine više.
Pitanje slanje teškog naoružanja je, međutim, posebno polarizujuće za Šolcove socijaldemokrate, s obzirom na njihove istorijske veze stranke s Moskvom, ali su i članovi te partije pozivali kancelara da promeni stav, ukazuje Vašington post.
Prema nedavnoj anketi koju je naručila nemačka televizija ARD, oko 55 odsto Nemaca sada podržava slanje teškog naoružanja u Ukrajinu, uključujući tenkove i borbene avione, dok su pre invazije, ankete pokazivale da je više od dve trećine Nemaca bilo protiv slanja odbrambenog oružja.
Nezadovoljstvo u javnosti oko isporuka oružja poraslo je prošle nedelje pošto je tabloid Bild izvestio da je Ministarstvo odbrane isključilo teško naoružanje s liste raspoložive opreme nemačke industrije oružja. Ministarstvo odbrane je odbilo da komentariše, ali su zvaničnici rekli da se fokusiraju na snabdevanje opremom koju Ukrajina može brzo da koristi, a da radi na dogovoru o slanju tenkova Marder u Sloveniju, kako bi ona mogla da Ukrajini pošalje svoje tenkove T-72 iz sovjetske ere.
Novi zahtevi za izvozne dozvole
Preokretom u svojoj politici, nemačka vlada nastoji da se odbrani od oštrih kritika SAD i Evrope, posebno ukrajinske vlade, da previše okleva da isporuči teško naoružanje, usled, kako je rekao Šolc, strahova od širenja sukoba, piše Gardijan (The Guardian), ukazujući da je kancelar prošle nedelje rekao da se plaši da izazove treći svetski rat i pogrešnom odlukom isprovocira Rusiju da upotrebi nuklearno oružje.
Čini se da odluka vlade o slanju 50-tak tenkova Gepard takođe predstavlja pokušaj da se preduhitri predlog koji se očekuje u parlamentu ove nedelje, a koji su podržali konzervativna opozicija zajedno sa Zelenima i FDP-om, s pozivom vladi da Ukrajini konačno direktno isporuči teško naoružanje, uključujući i borbene i oklopne transportere, kao i artiljeriju.
Nemački proizvođači oružja već su, kako navodi Gardijan, podneli zahtev za izvozne dozvole za razne sisteme teškog naoružanja očekujući veću spremnosti nemačke vlade, koja je bila pod dubokim uticajem traume zbog nacističke prošlosti.
Rajnmetal (Rheinmetall), proizvođač oružja iz Diseldorfa, podneo je zahtev nemačkom savetu za bezbednost, kojim predsedava Šolc, za dozvolu za izvoz 100 rashodovanih Marder pancera, borbenih vozila pešadije koja su imala centralni značaj za mehanizovanu pešadiju njemačke vojske proteklih pet decenija. Očekuje se da će oni biti remontovani u narednim mesecima i da će prvi biti spreman za slanje u naredna dva meseca.
Facebook Forum