Parlamentarna grupa vladajućih nemačkih konzervativaca, koju predvodi poslanik Andreas Šokenhof, drugog dana posete Beogradu, u razgovorima sa predstavnicima zakonodavne i izvršne vlasti, poručila je da Nemačka ostaje pri svojih sedam zahteva Srbiji. To je za lokalne medije izjavio poslanik opozicione Nove demokratske stranke Aleksandar Senić.
Među tih sedam uslova, iznetih tokom posete Beogradu još u septembru 2012. godine, jeste i zahtev da Srbija pokaže jasno vidljivu volju za pravno obavezujuću normalizaciju odnosa sa Kosovom, sa perspektivom da Srbija i Kosovo kao buduće punopravne članice EU nezavisno i zajedno ispunjavaju svoja prava i obaveze. Ta perspektiva mora da bude dogovorena kao ugovorni sporazum, u obliku, recimo, Sporazuma o dobrosusedskim odnosima.
Šokenhof je pre nešto više od godinu dana u Beogradu rekao da je važno da srpske vlasti pokažu jasnu volju da se odnosi sa Kosovom normalizuju, a da proces normalizacije mora biti okončan pre nego što Srbija postane članica EU.
Za Bodu Vebera, višeg saradnika Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, ostajanje poslaničke grupe CDU/CSU pri tom setu uslova ne predstavlja nikakvo iznenađenje:
“Sasvim je očekivano da oni ostaju pri tih sedam uslova, ne vidim razloge da od njih sada odusanu, s obzirom da nastavljaju politiku koju su vodili i do pre godinu dana. Što se tiče tema razgovora u Beogradu, one same sebe nameću. To je nastavak dijaloga Beograd-Priština, pri čemu će sasvim sigurno biti dotaknuto i pitanje krize u Kosovskoj Mitrovici oko postavljanja takozvanog Parka mira. Jedan od tih ranije postavljenih uslova je, kao što je poznato, i otkrivanje i gonjenjue počinilaca paljenja Ambasade Nemačke u Srbiji 2008. godine. Videli smo najave Vlade Srbije da će u tu svrhu MUP formirati i radnu grupu. Iz toga bi se moglo zaključiti da ima nekih pomaka jer sigurno nije slučajno ta najava pala pre dolaska gospodina Šokehofa”, kaže Weber i dodaje da je na stolu sasvim sigurno i ukrajinska kriza, odnosno spoljnopolitička pozicija Srbije u vezi sa njom:
“Ukrajina je svakako tema, to pouzdano znam, tim pre što gospodin Šokenhof unutar parlamentarne grupe konzervativaca ima veoma izraženu poziciju što se tiče Rusije. Mislim da će svakako pasti pitanje šta to konkretno znači postavljanje Srbije između EU i Rusije. U tom kontekstu valja podsetiti da parlamentarna grupa gospodina Šokenhofa nije bila zadovoljna paralelnom diplomatijom koju je Srbija vodila, a koja se, pored ostalog, ispoljavala i dolaskom gospodina Nariškina u vreme posete komesara Filea ili posetom predsednika Belorusije Lukašenka, tako da će sigurno biti vrlo preciznih pitanja o tome šta ta pozicija između EU i Rusije konkretno znači za spoljnu politiku Srbije”, kaže Bodo Veber.
