Dok Zapad na čelu sa SAD nastoji da pokaže čvrst i jedinstven front naspram Rusije tokom ukrajinske krize, Nemačka kao ekonomski najmoćnija članica Evropske unije, usled svojih istorijskih i ekonomskih razloga okleva da zauzme čvrst stav prema Moskvi, pišu svetski mediji.
Oružje, gas i novac
Nemačka je poslednjih dana suočena s kritikama zbog svoje rezervisanosti po pitanju ukrajinske krize, ističe Tajms (The Times) uz ocenu da je tešku situaciju u kojoj se Berlin našao u ovoj krizi pogodno ilustrovalo saopštenje nemačkog ministarstva odbrane da će u Ukrajinu poslati 5.000 šlemova.
Najava iz Berlina je našila na izrugivanje, ali se u odbranu Nemačke mogu izneti najmanje dva argumenta, ukazuje londonski list u analizi. Prvi je da je manevarski prostor vlade ozbiljno ograničen javnim mnjenjem koje se u velikoj meri protivi sukobu s Rusijom, teškim pregovorima koji su doveli tri stranke u vladajuću koaliciju i osećajem istorijske odgovornosti da se izbegne raspirivanje sukoba na istoku Evrope.
Drugi argument je da je, ako ruski predsednik Vladimir Putin zaista želi da pronađe miran izlaz iz krize, Nemačka u dobroj poziciji da posreduje u nekom diplomatskom kompromisu, kao što je koordinisala primirje u Ukrajini 2014.
Odnos Nemačke prema ukrajinskoj krizi se, međutim, u suštini svodi na tri stvari, ističe Tajms: oružje, gas i novac.
Nemačka je nagovestila da ne podržava isključenje Rusije iz globalnog platnog sistema Svift (Swift), što je jedna od najsnažnijih mera koje se razmatraju protiv Moskve u slučaju invazije na Ukrajine, a takođe ne želi da šalje oružje Kijevu.
Pitanje gasa je posebno bolna tačka u odnosima Berlina sa saveznicima u NATO-u, a posebno s istočnim susedima – Nemačka već dobija oko 55 odsto svog prirodnog gasa iz Rusije. S gasovodom Severnim tokom 2 taj procenat bi mogao da se poveća.
Sumnje u pouzdanost Nemačke
Oklevanje Nemačke da preduzme snažnije mere podstaklo je sumnje u njenu pouzdanost kao saveznika i povećalo zabrinutosti da bi Moskva mogla da iskoristi nemačko kolebanje da unese razdor u ujedinjeni evropski odgovor na Rusku agresiju, ističe Njujork tajms (The New York Times) i ukazuje da se nemački saveznici pitaju koliku je cenu spreman da plati Berlin u suočavanju s mogućom ruskom agresijom.
Nemačka vlada ne samo da je isključila mogućnost izvoza oružja u Ukrajinu, takođe je sprečila isporuku devet haubica iz komunističkog doba iz Estonije u Ukrajinu. Kancelar Olaf Šolc (Scholz) i druge istaknute socijaldemokrate takođe su nejasni po pitanju da li zatvaranje kontroverznog gasovoda Severni tok 2 može biti deo sankcija protiv Rusije. Novi lider demohrišćana Fridrih Merc (Friedrich Merz) dotle je upozorio da se ruske banke ne isključuju iz Svift sistema jer bi to "štetilo" ekonomskim interesima Nemačke.
Debata o tome gde leži nemačka lojalnost nije nova. Rusko-nemačke odnose oblikovali su vekovi trgovine i kulturne razmene, ali i dva svetska rata. Hladni rat je dodao još jedan nivo kompleksnosti – Zapadna Nemačka je postala čvrsto ugrađena u zapadni sistem dok je Istočna Nemačka živela pod sovjetskim patronatom.
Ipak, kada je 2014. Putin napao Ukrajinu i anektirao Krim, kancelarka Angela Merkel je bila ta koja je okupila susedne zemlje na Istoku i Zapadu da podrže oštre sankcije Rusiji. Međutim, ističe Njujork tajms, promena nemačkog rukovodstva posle 16 godina vladavine Merkel donela je vladu koja je podeljena oko toga koliko čvrsto povući liniju u odnosu prema Rusiji.
Nemačke podele i dileme
Dok su i same socijaldemokrate kancelara Šolca podeljene po pitanju Rusije, i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) je takođe pod dvostrukim pritiskom, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Šolc dolazi iz pragmatičnijeg krila socijaldemokrata među kojima još postoje napetosti ukorenjene u njenoj politici prema istoku (Ostpolitik) koja favorizuje promene kroz približavanje, kako je zagovarao njihov kancelar iz Hladnog rata Vili Brant (Willy Brandt). Takođe Šolcov uticaj na partiju je ograničen – on je prošle godine izgubio na glasanju za lidera partije premda je kasnije izabran za kandidata za kancelara.
Naročito od ruske aneksije Krima 2014. i izbijanja rata u istočnoj Ukrajini, mnogi u Šolcovoj stranci imaju realističniji pogled na Ostpolitik, ali je, ističe američki list, to nasleđe i dalje prisutno.
S druge strane, šefica diplomatije Berbok je zagovarala čvrst stav prema Rusiji tokom predizborne kampanje i pohvaljena je za svoj nastup na konferenciji za novinare s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim kada je rekla da je teško jačanje trupa na granici ne shvatiti kao pretnju.
Ministarka spoljnih poslova, međutim, dolazi iz Zelenih koji, sa svojim korenima u mirovnom pokretu, imaju probleme s isporukom oružja, ukazuje Vašington post, navodeći da je Berbok navela ratnu istoriju Nemačke s nanošenjem "patnji i razaranja" narodu Sovjetskog Saveza kao razlog zašto ne može da pomogne Ukrajini oružjem.
Slaba karika ili drugačija strategija?
Nemački kancelar Olaf Šolc pobedio je na izborima oponašajući stabilan, ali neuzbudljiv pristup Angele Merkel. Sada taj oprez počinje da deluje kao slabost dok se suočava sa svojom prvom velikom međunarodnom krizom, ocenjuje Blumberg (Bloomberg) i ističe da je Šolcova vlada proglašena slabom karikom Zapada u odnosu prema Rusiji.
Nejasna politika Nemačke prema Rusiji proizilazi iz Šolcove pozicije na unutrašnjem planu. Pored toga što u odnosu na solidnu podršku koju je Merkel imala u njenoj partiji, on ne kontroliše u potpunosti svoje socijaldemokrate, takođe, za razliku od prethodnice koja se fokusirala na evropska i globalna pitanja, Šolcova kampanja se uglavnom bavila domaćim pitanjem, poput povećanja minimalne plate, proširenja pristupačnog stanovanja i ulaganja u tehnologiju.
U svakom slučaju, ocenjuje Blumberg, nerealno je očekivati da manje od dva meseca od dolaska na funkciju, Šolc zauzme mesto Merkel na globalnom planu.
I u nemačkom interesu
Napore Zapada da predstavi ujedinjeni front prema Rusiji i dalje ometa kolebanje jednog od njegovih najuticajnijih članova – Nemačke, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times) u uredničkom komentaru.
Ipak, iako na nemačku politiku prema Rusiji utiču ekonomski i istorijski činioci, postoje dobri razlozi da Šolcova vlada pokaže solidarnost s naporima koje predvode SAD da se uvedu snažne ekonomske sankcije, jer nema puno većih rizika po energetsko snabdevanje i nemačke poslovne odnose s Moskvom od rata u srcu Evrope, zbog čega je, kako navodi Fajnenšl tajms, imperativ da se uradi sve što je moguće da se Putin nagovori na diplomatsko umesto vojnog rešenja.
Sankcije kojima se preti Rusiji mogle bi da utiču na ekonomiju u Nemačkoj i širom Evrope, ali da bi pretnja kaznenim koracima bila kredibilno sredstvo odvraćanja, Kremlj mora da veruje da su oni s druge strane spremni da trpe bol.
Uobičajeni poslovni odnosi su teško mogući s partnerom koji preti susedu okupljanjem vojske od preko 100.000 ljudi, ističe Fajnenšl tajms i ocenjuje da je najveća nada za povratak nečemu nalik normalnosti jačanje solidarnosti i odlučnosti Zapada.
UPITNIK: Kako da poboljšamo Dnevno@RSE?
Više od dve godine šaljemo Dnevno@RSE za medije i novinare širom Zapadnog Balkana kako bi sa vama podelili sadržaje koje možete besplatno da objavite na svojim platformama.
Ako ste novinar ili medijski radnik koji koristi ovu uslugu, želimo da čujemo od vas kako je možemo unaprediti.
Molimo vas da popunite kratki upitnik koji možete naći na ovom linku: UPITNIK
Facebook Forum