Dostupni linkovi

Nedoumice i podele oko plana izraelske aneksije Zapadne obale


Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i predsednik SAD Donald Tramp prilikom objave mirovnog plana za Bliski istok, 28. januar 2020.

Nedelju dana pre datuma kada bi Benjamin Netanjahu mogao krenuti u aneksiju delova okupirane Zapadne obale, izraelski premijer je suočen s nedoumicama o obimu takvog plana i podelama u američkoj administraciji, dok raste međunarodni pritisak da se odustane od proglašenja izraelskog suvereniteta nad spornim jevrejskim naseljima, pišu svetski mediji.

Sastanci u Beloj kući

Saradnici predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) počeli su u utorak, 23. juna, razgovore da li da izraelskom premijeru daju zeleno svetlo za aneksiju naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, navodi Rojters (Reuters) pozivajući se na američke zvaničnike i izvore.

S približavanjem 1. jula, kada bi Netanjahu prema koalicionom dogovoru mogao krenuti s planovima za aneksiju, u Beloj kući su se sastali Trampov savetnik i zet Džared Kušner (Jared Kushner), savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen (O'Brien), izaslanik za Bliski istok Avi Berkovic (Berkowitz) i ambasador SAD u Izraelu Dejvid Fridman (Davi Friedman), rekli su američki zvaničnici. Tramp, na čiju podršku Netanjahu računa, nije učestvovao na sastanku u utorak, ali bi se mogao priključiti kasnije ove nedelje.

Trampov mirovni plan za Bliski istok, predstavljen u januaru, predviđa da SAD kao deo Izraela priznaju jevrejska naselja na teritoriju koju Palestinci žele za svoju državu, ukazuje Rojters, dodajući da bi širim mirovnim planom eventualno bila stvorena i palestinska država, mada uz stroga ograničenja.

Većina zemalja smatra da su jevrejska naselja na Zapadnoj obali nelegalna i palestinski lideri su potpuno odbacili Trampovu inicijativu.

Jedna od glavnih opcija za aneksiju je, kako navodi Rojters, postepeni proces u kojem bi Izrael prvo proglasio suverenitet nad nekoliko naselje blizu Jerusalima, umesto 30 odsto Zapadne obale, kako je zamišljeno u originalnom Netanjahuovom planu, rekla je za Rojters osoba upoznata sa situacijom.

Američka dilema

Osnovno pitanje koje se nadvija nad sastancima Trampovog tima jeste da li je mogućnost aneksije taktika pritiska da Palestinci pristanu na mirovni plan administracije ili je mirovni plan dimna zavesa za aneksiju, ističe Njujork tajms (The New York Times) i ukazuje da mešoviti signali iz SAD o izraelskoj aneksiji odražavaju podelu među zvaničnicima.

Dok Netanjahu računa na podršku Trampove administracije za aneksiju, Vašington je prvo dao odobrenje za aneksiju a onda je, kako navodi američki list, stavio kočnice na plan, koji se sada izgleda preispituje na sastancima u Beloj kući. Administracija insistira i da Netanjahu dobije saglasnost centrističkog partnera u koalicionoj vladi, ministra odbrane Benija Ganca koji je rekao da se protivi jednostranoj aneksiji i da neće prihvati planove bez saglasnosti jordanskog kralja koji je, međutim, upozorio na "masivan sukob", ako Izrael sprovede planove o aneksije.

Ganc takođe insistira da aneksija može biti samo integralni deo mirovnog plana Trampove administracije, ali se, ističe Njujork tajms, Netanjahu distancirao od delova tog plana koji takođe poziva na uspostavljanje palestinske države i zamrzavanje daljeg širenja naselja, što je, pak, anatema za desničarske naseljenike koje je Netanjahu nastojao da pridobije planom o aneksiji.

Rešavanje tog pitanja, kažu američki i izraelski zvaničnici, zahteva rešavanje razlika u mišljenjima dva Trampova bliska saradnika – Kušnera i Fridmana. Njujork tajms dodaje da se smatra da Kušner kao vodeći autor mirovnog plana veruje da je to održiv način za rešavanje dugotrajnog sukoba, dok je Fridman više zainteresovan za aneksiju nego za mirovni plan.

Kušnerova strategija je da Palestinci pristanu na plan pod pretnjom aneksije, kažu zvaničnici za list. A jednostrana aneksija bi uklonila to preimućstvo. S druge strane, za Fridmana odlaganje aneksije bi moglo značiti i odustajanje od nje ako Tramp ne pobedi na izborima u novembru, pošto kao i Netanjahu i drugi, smatra da je Trampova administracija "zlatna prilika" budući da se verovatni kandidat demokrata na izborima Džo Bajden (Joe Biden) protiv jednostranoj aneksiji. Ali analitičari i zvaničnici ukazuju da takav stav zapravo znači da Fridman i drugi ne veruju da će Tramp pobediti u novembru.

Izraelske dileme

Mada Trampov mirovni plan omogućava aneksiju do 30 odsto teritorije Zapadne obale, nije jasno da li će Netanjahu ići na maksimalnu opciju ili samo na manje delove, a odluka koliko bi teritorije Izrael mogao da anektira, mogla bi biti zasnovana na reakciji u zemlji i inostranstvu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Pored mogućnosti nemira među Palestincima, sadašnji i bivši izraelski bezbednosni zvaničnici brinu da bi aneksija mogla dovesti i do kolapsa Palestinske uprave koja vlada na teritoriji Zapadne obale, ukazuje list i dodaje da bi Izrael, ako anektira 30 odsto teritorija, mogao biti odgovoran za tri miliona Palestinaca koji žive na Zapadnoj obali.

Protivnici aneksije strahuju da bi kolaps Palestinske uprave primorao izraelsku vladu da bira između nuđenja punog državljanstva Palestincima koji žive na teritoriji čime bi se razblažio identitet Izraela kao jevrejske države ili da im se uskrati pravo glasa, što bi onda podrilo demokratski karakter Izraela, podvlači Volstrit džurnal.

Ganc i njegova stranka Plavo belo se protive jednostranoj aneksiji bez saradnje sa SAD i regionalnim parterima Jordanom, Egiptom, i zalivskim zemljama, ali takođe i aneksiji posle koje Palestinci na toj teritoriji ne bi dobili pravo državljanstva.

Izazovi za Netanjahua

Samo nedelju dana pre datuma kada Netanjahu namerava da krene s aneksijom okupirane Zapadne obale, izraelski premijer se suočava s izazovima i kod kuće i u inostranstvu, ističe agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Više od 450.000 Izraelaca živi u jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali pored više od 2,8 miliona Palestinaca, ukazuje AFP i dodaje da se Netanjahu suočava s protivljenjem nekih lidera naseljenika, pa se pojavio plan za smanjenu aneksiju samo nekih naselja. Pojedini analitičari ocenjuju da će obim aneksije uticati na intenzitet međunarodne reakcije, kao i da će odgovor Palestinaca, takođe uticati na korake preduzete u inostranstvu.

S druge strane, Izraelu ide u prilog neodlučnosti u Evropskoj uniji, najvećem trgovinskom partneru te zemlje, ocenjuje AFP i ukazuje da se EU protivi aneksiji delova Zapadne obale, ali da je podeljena po pitanju mogućih kaznenih mera.

S približavanjem moguće aneksije, ranije ovog meseca se prvi put dogodilo da zvaničnik Ujedinjenih Arapskih Emirata objavi tekst u izraelskim novinama s upozorenjem da bi se mogli ugroziti poboljšani odnosi Izraela i arapskih zemalja, podvlači AFP, navodeći i da je ministar odbrane Ganc takođe upozorio da bi jednostrana aneksija mogla da ošteti odnose s Jordanom.

Strah od porasta nasilja je takođe povećao zabrinutost među izraelskim stanovnicima čija je podrška za aneksiju pala ispod 50 odsto, navodi AFP i ocenjuje da s ekonomskom krizom usled pandemije COVID-19 i nedavnim skokom broja zaraženih, mnogi Izraelci daju prioritet svakodnevnom životu nad planovima za aneksiju.

Sve veći međunarodni pritisak

Više od 1.000 parlamentaraca iz cele Evrope potpisalo je pismo u kojem je izraženo snažno protivljenje planovima za aneksiju delova Zapadne obale uz ocenu da to ne samo što je protivno osnovnim načelima međunarodnog prava, već će ohrabriti i druge države na slične korake, navodi BBC.

Pismo poslato evropskim ministarstvima spoljnih poslova upozorava da bi jednostrana aneksija delova Zapadne obale mogla biti "fatalna za mogućnost izraelsko-palestinskog mira i da će osporiti najosnovnije norme koje upravljaju međunarodnim odnosima", dodaje BBC i ocenjuje da je pismo znak sve većeg međunarodnog pritiska zbog predloga koji je potekao iz Trampovog plana.

Pismo je, kako ukazuje BBC, organizovao bivši predsedavajući izraelskim parlamentom Avraham Burg koji je među izraelskim javnim ličnostima koje podržavaju rešenje dve države, odnosno osnivanje Palestinske države na Zapadnoj obali pored Izraela.

XS
SM
MD
LG