Nijedna stranka u Srbiji nije za suštinsku decentralizaciju i regionalizaciju, iako se one deklarativno zalažu za takve procese, stoji u najnovijoj analizi Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Ovo udruženje je uputilo upitnik svim relevantnim strankama u Srbiji u vezi sa ovom temom, a na odgovore od najuticajnijih čekalo se skoro godinu dana.
Reč je o Srpskoj naprednoj stranci, Demokratskoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije, kaže autorka izveštaja, Žužana Serenčeš.
„One smatraju da nisu dužne da konkretno i efikasno preciziraju svoje stavove, da se odrede prema ovim temama, i na taj način se samo povećava konfuzija oko ovih tema i one postaju samo poligon za međustranačka prepucavanja. Jasno je da ovde nema strategijske opredeljenosti“, naglašava Serenčeš.
Najnovija upodobljavanja opština u Srbiji, kao što je slučaj sa Beogradom, su još jedan dokaz da strankama nije stalo do spuštanja vlasti na niže nivoe.
Iako su sve relevantne stranke za evropske principe uređenja države, praksa pokazuje da je centralizam i dalje vrlo snažan. Publicista Teofil Pančić naglašava da centralizam uvek ide zajedno sa autoritarnim vlastima.
„Poslednji primer je slučaj Beograda, pre toga smo imali mnoge druge primere kao što je Novi Sad, a sledeći korak je Vojvodina, koja je svakako krupniji zalogaj, ukazuju na to da nigde, pa ni ovde kod nas, ne možete imati centralistički um, a da on istovremeno ne bude i autoritaran“, smatra Pančić.
Sociolog Mirko Đorđević kaže da u zajednici u kojoj se gradi kult ličnosti nikako ne možemo govoriti o povoljnoj klimi za regionalizaciju:
„U poodmaklom je stadiju izgradnja kulta ličnosti gospodara Vučića. Postoje ličnosti koje zaslužuju kult. Međutim, mi ovde gradimo kult ličnosti, a nema ličnosti.”
Đorđević je dodao da je tendencija da u Srbiji ostane samo jedna partija.
Reč je o Srpskoj naprednoj stranci, Demokratskoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije, kaže autorka izveštaja, Žužana Serenčeš.
„One smatraju da nisu dužne da konkretno i efikasno preciziraju svoje stavove, da se odrede prema ovim temama, i na taj način se samo povećava konfuzija oko ovih tema i one postaju samo poligon za međustranačka prepucavanja. Jasno je da ovde nema strategijske opredeljenosti“, naglašava Serenčeš.
Najnovija upodobljavanja opština u Srbiji, kao što je slučaj sa Beogradom, su još jedan dokaz da strankama nije stalo do spuštanja vlasti na niže nivoe.
Iako su sve relevantne stranke za evropske principe uređenja države, praksa pokazuje da je centralizam i dalje vrlo snažan. Publicista Teofil Pančić naglašava da centralizam uvek ide zajedno sa autoritarnim vlastima.
„Poslednji primer je slučaj Beograda, pre toga smo imali mnoge druge primere kao što je Novi Sad, a sledeći korak je Vojvodina, koja je svakako krupniji zalogaj, ukazuju na to da nigde, pa ni ovde kod nas, ne možete imati centralistički um, a da on istovremeno ne bude i autoritaran“, smatra Pančić.
Sociolog Mirko Đorđević kaže da u zajednici u kojoj se gradi kult ličnosti nikako ne možemo govoriti o povoljnoj klimi za regionalizaciju:
„U poodmaklom je stadiju izgradnja kulta ličnosti gospodara Vučića. Postoje ličnosti koje zaslužuju kult. Međutim, mi ovde gradimo kult ličnosti, a nema ličnosti.”
Đorđević je dodao da je tendencija da u Srbiji ostane samo jedna partija.
