Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Samit NATO - odnosi s Rusijom dominantna tema


Estonia, samit ministara inostranih poslova članica NATO, 22. april 2010.
U estonskoj prestonici Talin u četvrtak počinje samit ministara inostranih poslova članica NATO. Mada dolaze na ovaj skup sa izvesnim olakšanjem jer se nebo nad Evropom razvedrava od vulkanskog dima, očekuju ih nimalo laka pitanja odnosa sa Rusijom, situacije u Avganistanu, raketne odbrane, pozicije oko nuklearnog naoružanja, restruktuiranja Alijanse.

Sam izbor mesta samita – bivša sovjetska republika Estonija – nagoveštava da će odnosi sa Rusijom biti dominantno pitanje. NATO je u poslednje vreme pokušavao da popravi odnose sa Moskvom. Međutim, kontroverze i neizvesnost u njihovima odnosima ne prestaju. To potvrđuje i odluka Kremlja da otkaže planirani sastanak Saveta NATO-Rusija na marginama samita u Talinu.

Za generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse Andersa Foga Rasmusena (Fogh Rasmussen) poboljšanje odnosa sa Rusijom je jedan od prioriteta.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen danas na Samit u Talinu
On ističe da je potencijalni zajednički odbrambeni raketni program NATO-a i Rusije ključna tačka u njihovim budućim odnosima.

“Verujem da izgradnja raketne odbrane na način da se i Rusija uključi može da pomogne stvaranju istinske evropske bezbednosne arhitetkure i svi bi smo želeli da se to ostvari”, rekao je Rasmusen.

Ovaj predlog Rasmusena tretira se kao maslinova grančica za Moskvu koja se žestoko protivila američkom planu za razmeštanje antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici, a od kojeg je Obamina administracija u međuvremenu odustala.

Ukrajina i Gruzija u NATO kad se steknu uslovi

Međutim, Rasmusenova ideja da poveže raketnu odbranu sa restruktuiranjem evropske “bezbednosne arhitekture” može biti kontroverzna za pojedine članice NATO-a. Naime, ova Rasmusenova zamisao je na tragu predloga ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva iz juna 2008. godine o nužnosti uspostavljanja sistema kolektivne bezbednosti na starom kontinentu, što su mnoge članice Severnoatlantske alijanse doživele kao pokušaj njenog podrivanja i sprečavanja širenja ka Istoku.

Dosada je politika NATO-a bila da se Moskva usmeri ka OEBS-u kao odgovarajućem mehanizmu za debatu o svim bezbednosnim pitanjima u Evropi. Zamisao je da se na taj način osigura i prisustvo Ukrajine i Gruzije za zajedničkim stolom. Obe ove zemlje su izvan NATO i osećaju se ugroženim, naročito nakon invazije Rusije na Gruziju.

Rasmusen je rekao za ruski servis Radija Slobodna Evropa da je NATO i dalje nedvosmisleno privržen obećanju da primi Ukrajinu i Gruziju kada se steknu uslovi.

Domaćin ovog samita, Estonija, takođe ima veoma napete odnose sa bivšim kolonijalnim gospodarom Rusijom. Poslednji incident se desio 2007. zbog odluke estonskih vlasti da uklone sovjetski spomenik iz Drugog svetskog rata iz centra Talina.

Ministar inostranih poslova Estonije Urmas Paet u razgovoru sa Hilari Klinton, 22. april 2010.
Ministar inostranih poslova Estonije Urmas Paet, opisuje odnose NATO-a i Rusije kao “šizofrene”, jer dok Severnoatlantska alijansa nastoji da popravi odnose sa Moksvom, ona istovremeno i dalje tretira zapadni blok kao neprijatelja.

Rasmusenov pomirljiv stav je na tragu Obamine politike “resetovanja odnosa” sa Rusijom kako bi pridobio njenu podršku u rešavanju ključnih međunarodnih pitanja.

Zajednički interesi na prvom mestu

Generalni sekretar NATO kaže da su zajednički interesi važniji nego oblasti u kojima se Alijansa i Rusija razilaze.

“Mi možemo da se ne slažemo sa Rusijom o raznim pitanjima, ali to ne treba da zaseni činjenicu da imamo zajedničke interese u drugim oblastima u kojima smo suočeni sa istim bezbednosnim pretnjama, kao što je terorizam.”

Rusija je važna i za Obamino nastojanje da se smanji nuklearni arsenal. Dve zemlje su početkom aprila potpisale novi sporazum START koji reguliše ta pitanja.

Međutim, Rasmusen nedvosmisleno ističe da NATO namerava da zadrži na izvestan način nuklearno oružje kao sredstvo odvraćanja.

“Treba da zadržimo nuklearne kapacitete kao mehanizam kredibilnog odvraćanja. Smatram stoga da je potrebno stacioniranje američkih konvencionalnih kao i nuklearnih kapaciteta u Evropi.”

Novi odbrambeni štit – građen u saradnji sa Rusijom – bio bi komplementaran sa mehanizmom NATO-ovog nuklearnog odvraćanja. Ključni cilj štita je zaštita od pretnji koja bi pre svega došla iz Irana. Rasmusen je istakao da želi da na predstojećem samitu u Lisaobnu u novembru raketna odbrana postane prioritet Alijanse.

Osim Rusije, na samitu u Talinu biće reči o misiji NATO u Avganistanu gde se suočava sa sve žešćim otporom talibana, a vlada Hamida Karzaija nastoji da povrati međunarodno poverenje. Glavni izazov za Alijansu u ovom trenutku je da obezbedi dovoljno zapadnih instruktora za avanistansku armiju i policiju kako bi se osposobili da postepeno preuzmu odgovornost za bezbednost u pojedinim oblastima. Rusija je i za ovo pitanje sve važniji partner jer obezbeđuje ključnu tranzitnu rutu, a očekuje se da pošalje i instruktore i materijal za avganistanske snage.

Ministri inostranih poslova Alijanse razmotriće i dodeljivanje Akcionog plana članstva Bosni i Hercegovini kako bi se ubrzalo njene evroatlatske integracije.
XS
SM
MD
LG