Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da su članice NATO-a posvećene da učine više kako bi osigurale da Ukrajina "pobedi" u borbi protiv invazionih ruskih snaga, kao i da je alijansa "značajno promenila" svoj stav o obezbeđivanju naprednijeg oružja Kijevu.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) povodom obeležavanja dve godine početka opšte invazije Rusije na susednu zemlju, šef NATO-a je rekao da solidarnost s Ukrajinom nije samo ispravna, već je i "u našem bezbednosnom interesu".
Najbolji način da se oda počast Alekseju Navaljnom je da se osigura da predsednik Putin ne pobedi na bojnom poljuJens Stoltenberg
"Možemo očekivati da će saveznici iz NATO-a učiniti više da osiguraju da Ukrajina pobedi, pošto su to tako jasno rekli saveznici iz NATO-a", rekao je Stoltenberg.
"Uvek naglašavam da to nije milostinja. To je ulaganje u našu sopstvenu bezbednost i naša podrška pravi razliku na bojnom polju svakog dana", dodao je on.
Ukrajini je očajnički potrebna finansijska i vojna pomoć usred znakova političkog zamora na Zapadu dok se rat koji je počeo invazijom Rusije bliži drugoj godišnjici 24. februara.
U odlomcima iz intervjua koje je RSE objavio ranije ove nedelje, Stoltenberg je naveo da bi smrt ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog i prvi dobici Rusije na bojnom polju u poslednjih nekoliko meseci trebalo da pomognu da se fokus pažnje NATO-a i njegovih saveznika usmeri na hitnu potrebu da se podrži Ukrajina.
Smrt Navaljnog u zatvoru u Arktiku 16. februara pod sumnjivim okolnostima – vlasti kažu da će proći dve nedelje pre nego što telo bude predato porodici – povećava potrebu da se osigura da autoritarna vladavina ruskog predsednika Vladimira Putina ne bude nekontrolisana.
"Čvrsto verujem da je najbolji način da se oda počast Alekseju Navaljnom da se osigura da predsednik Putin ne pobedi na bojnom polju, već da Ukrajina pobedi", rekao je Stoltenberg.
On je rekao da povlačenje ukrajinskih snaga iz grada Avdijivke prošle nedelje posle višemesečnih intenzivnih borbi pokazuje potrebu za većom vojnom pomoći "kako bi se osiguralo da Rusija ne ostvari dalje dobitke".
"Ne verujemo da će činjenica da su se ukrajinske snage povukle iz Avdijivke sama po sebi značajno promeniti stratešku situaciju", rekao je generalni sekretar NATO-a.
"Ali nas to opominje da je Rusija spremna da žrtvuje mnogo vojnika. Takođe da samo ostvaruje manje teritorijalne dobitke i takođe da je Rusija dobila značajnu vojnu podršku od Irana, od Severne Koreje i da je bila u stanju da poveća svoju proizvodnju", rekao je Stoltenberg.
Moramo da slušamo vojne stručnjake kada ćemo tačno biti spremni ili kada će saveznici biti spremni da počnu da šalju i isporučuju F-16Jens Stoltenberg
Saveznici Ukrajine bili su fokusirani na paket američke vojne pomoći vredan 61 milijardu dolara, ali dok je to u zastoju u Predstavničkom domu Kongresa SAD, druge zemlje – uključujući Švedsku, Kanadu i Japan – povećale su svoju pomoć.
"Naravno, fokusirani smo na SAD, ali takođe vidimo kako drugi saveznici zaista povećavaju i pružaju značajnu podršku Ukrajini", rekao je Stoltenberg u intervjuu.
Na pitanje kada će Ukrajina moći da rasporedi borbene avione F-16, Stoltenberg je rekao da to nije moguće reći. On je ponovio da svi saveznici Kijeva žele da oni budu u Ukrajini što je pre moguće, ali je i rekao i da će efekat aviona F-16 biti jači ako piloti budu dobro obučeni, a posade za održavanje i drugo pomoćno osoblje dobro pripremljeni.
"Dakle, mislim da moramo da slušamo vojne stručnjake kada ćemo tačno biti spremni ili kada će saveznici biti spremni da počnu da šalju i isporučuju F-16", rekao je on. "Što pre to bolje."
Ukrajina je aktivno tražila borbene avione F-16 američke proizvodnje kako bi mogla da se suprotstavi ruskoj vazdušnoj nadmoći. SAD su u avgustu odobrile slanje F-16 u Ukrajinu iz Danske i Holandije čim se završi obuka pilota.
Na svakom savezniku je da odluči da li će isporučiti F-16 Ukrajini, a saveznici u NATO imaju različite politike, rekao je Stoltenberg. Ali u isto vreme, rat u Ukrajini je posledica agresije i Ukrajina ima pravo na samoodbranu, uključujući i udare na legitimne ruske vojne ciljeve van Ukrajine.
Upitan o izgledima da se bivši predsednik Donald Tramp (Trump) vrati u Belu kuću, Stoltenberg je rekao da će, bez obzira na ishod američkih izbora ove godine, SAD ostati posvećeni saveznik u NATO-u jer je to u bezbednosnom interesu SAD.
Tramp, koji je favorit u trci za republikansku predsedničku nominaciju, naišao ja oštre kritike predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), evropskih lidera i NATO-a pošto je na predizbornom skupu 10. februara sugerisao da SAD možda neće braniti članice alijanse od potencijalne ruske invazije ako ne one izdvoje dovoljno na svoju odbranu.
Stoltenberg je rekao da su SAD bezbednije i jače zajedno s više od 30 saveznika – nešto što nemaju ni Kina ni Rusija.
Kritika NATO-a iz SAD bila je usmerena na to da saveznici ne troše dovoljno na odbranu, rekao je on.
Stoltenberg je rekao da novi podaci pokazuju da sve više saveznika u NATO-u ispunjava cilj trošenja dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, dodajući da to pokazuje da je alijansa prešla dug put otkako se 2014. obavezala na taj iznos.
U to vreme tri članice NATO-a su izdvajale dva odsto BDP-a na odbranu. Sada ih ima 18, rekao je generalni sekretar NATO-a.
"Ako saberete šta rade svi evropski saveznici i uporedite to s ukupnim BDP-om u Evropi, to je danas zapravo dva odsto", rekao je on. "To je dobro, ali nije dovoljno, jer želimo da (svaka članica NATO-a) troši dva odsto. I takođe osiguravamo da dva odsto bude minimum."
Facebook Forum