Upozorenjem sa samita NATO-a da Kina predstavlja "sistematske izazove", lideri zapadnog vojnog saveza su, nagoveštavajući fundamentalnu promenu, usmerili pažnju ka Kini i njenoj sve većoj vojnoj moći, mada Rusija ostaje centralna briga članica alijanse koja je takođe iskazala spremnost na zajedničku odbranu u slučaju napada u svemiru, pišu svetski mediji.
Pogoršanje odnosa Zapada i Kine
Lideri NATO-a upozorili su da Kina predstavlja "sistemske izazove" međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima kao znak povećane nelagode Zapada zbog vojnih ambicija Pekinga, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times), konstatujući da saopštenje NATO-a odražava pokušaje administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) da iskoristi predsednikov put u Evropu za mobilizaciju saveznika protiv Kine.
Članice transatlantskog saveza u komunikeu sa samita u ponedeljak, 14. juna, u Briselu navele su dezinformacije, kinesku vojnu saradnju s Rusijom i brzo širenje nuklearnog arsenala Pekinga kao deo pretnji, ukazuje britanski list i ocenjuje da je snaga saopštenja pokazala koliko su se odnosi Zapada i Pekinga pogoršali za 18 meseci od poslednjeg sastanka članica NATO-a kada je alijansa objavila opreznu izjavu o "mogućnostima i izazovima" koje predstavlja Kina.
U utorak je kineska misija pri EU komunike NATO-a nazvala "klevetom kineskog mirnog razvoja i pogrešnom procenom međunarodne situacije i njihove vlastite uloge", dodajući: "Nikome nećemo predstavljati 'sistemski izazov', ali ako neko želi da nama postavi 'sistemski izazov', nećemo biti ravnodušni."
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg insistirao je da Peking "nije protivnik", ali je rekao da alijansa treba da se bavi Kinom radi svojih bezbednosnih interesa.
Šefovi država i vlada NATO-a takođe su odobrili strategiju sajber odbrane i proširili ovlašćenja za pozivanje na princip kolektivne odbrane iz Člana 5 alijanse u slučajevima koordiniranih sajber napada.
NATO lideri su usvojili mere za jačanje odgovora na napade na satelite i jačanje kapaciteta u novim tehnologijama poput veštačke inteligencije, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da su članice alijanse sve više zaokupljene potencijalnom vojnom upotrebom veštačke inteligencije i aktivnostima Kine i Rusije u svemiru.
Egzistencijalni sukob
Saopštenjem zapadnog vojnog saveza da sve veće kineske vojne ambicije predstavljaju izazove kojima se NATO mora baviti, nagoveštena je fundamentalna promena u pažnji alijanse posvećene zaštiti Evrope i Severne Amerike, ali ne i Azije, piše Njujork tajms (The New York Times) uz ocenu da opis Kine u završnom saopštenju sa samita odražava novu zabrinutost zbog toga kako Kina namerava da iskoristi svoju vojnu moć i ofanzivne sajber tehnologije u narednim godinama.
I Bajden i prethodni predsednik Donald Tramp (Trump) više puta su naglašavali pretnje koje predstavlja Kina kao autoritarni politički sistem s rastućom vojnom potrošnjom i ambicijama, uključujući i povećanu vojnu saradnju s Rusijom, ističe list, navodeći da je Kina u središtu Bajdenove tvrdnje da su demokratije u egzistencijalnom sukobu s autokratijama.
U komunikeu, koji su ispregovarale članice, NATO je oprezan u karakterizaciji Kine – dok je Rusija u dokumentu više puta opisana kao "pretnja" alijansi, za Kinu se kaže da predstavlja "izazove". Međutim, ističe list, ti izazovi su znatni. Generalni sekretar NATO-a rekao je da Kina ima drugi po veličini vojni budžet iza SAD i najveću svetsku mornaricu. Peking takođe jača svoje nuklearne zalihe i razvija sofisticiranije rakete i brodove.
Kineska vojska hakovala je kompjutere širom sveta kako bi ukrala industrijske i vojne tajne i angažovala se u dezinformacijama u zemljama NATO-a. A svojim naporima da postavi 5G mreže širom Afrike, Bliskog Istoka i Evrope, kineski telekomunikacioni gigant Huavej (Huawei), navodi Njujork tajms, izazvao je novu strepnju da može da kontroliše komunikacionu infrastrukturu potrebnu NATO-u.
Ipak u gestu ka diplomatiji i angažovanju s Pekingom, alijansa se založila da održi "konstruktivni dijalog s Kinom, tamo gde je to moguće", uključujući pitanje klimatskih promena i pozvala Kinu da bude transparentnija u pogledu svoje vojske, a posebno svojih "nuklearnih kapaciteta i doktrine".
Bajdenova pobeda
Dogovorom lidera NATO-a da alijansu preusmere ka više konfrontacionom stavu prema Kini napravljen je značajan preokret dok Bajden pokušava da ojača i preusmeri organizaciju posle Trampove ere, ističe Vašington post (The Washington Post) i ocenjuje da je to i Bajdenova pobeda.
Diskusija na samitu je bila naglo proširenje NATO-ovih napora da se suprotstavi Pekingu pošto je Kina godinama bila izvan fokusa saveza, ukazuje list. Saveznici su se u završnom saopštenju saglasili da "kineske iznete ambicije i asertivno ponašanje predstavljaju sistemske izazove međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima".
Ideja promene fokusa pažnje NATO-a na Kinu nastavlja temu Bajdenove posete Evropi, pošto je takođe pokušao da izoštri diskusije povezane s Kinom na samitu Grupe sedam u Velikoj Britaniji, navodi list i dodaje da je Bajden u više navrata borbu sadašnje generacije predstavljao kao borbu između demokratija i autokratija poput Kine i Rusije.
Iako su lideri NATO-a potpisali oštrije saopštenje prema Kini, ostala su neslaganja oko najbolje uloge grupe koja se tradicionalno fokusira na Rusiju i direktne pretnje članicama NATO-a, poput terorizma. Pre samo nekoliko godina, razgovora o Pekingu u NATO-u gotovo da nije bilo. Čak je i, kako ističe Vašington post, pokretanje tog pitanja u hodnicima NATO-a bilo tabu, usled opreznosti nekih članica da bi to gurnulo odnose s Pekingom u okvire rivaliteta supersila iz doba Hladnog rata.
Međutim, Kina je sve agresivnija na svetskoj sceni, dok je Vašington zaoštrio svoj stav prema Pekingu, ukazuje list. Tramp je tražio da NATO zauzme više konfrontacioni stavu prema Kini, što je Bajden nastavio, pa čak i pojačao.
Rusija, ipak, centralna briga
Bajden i saveznici u NATO-u upozorili su na globalni uticaj Kine i nazvali Rusiju pretnjom evropskoj i atlantskoj sigurnosti, dok je američki lider nastojao da okupi demokratske države protiv autokratija i ojača savezništvo koje su potresli verbalni napadi njegovog prethodnika, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Uprkos atmosferi obnovljenog zajedništva među saveznicima, ukazuje američki list, tinjaju sporovi oko toga kako uravnotežiti nove pretnje iz Kine s tradicionalnim pretnjama iz Rusije i kako se baviti pretnjama u novim domenima, uključujući sajber prostor i svemir.
Rusija, međutim, ostaje centralna briga članica NATO-a, ističe Volstrit džurnal i ukazuje da se u komunikeu Kina pominje desetak puta, što je pomak s prošlih samita kada se o njoj jedva govorilo, dok se Rusija spominjala više od 60 puta s kritikama ruskog nagomilavanja vojske na njenim granicama, sajber i dezinformacionim napadima usmerenim ka Zapada i aneksije Krima.
Formulacije u vezi s Kinom su bile manje snažne nego u dokumentu sa samita G7, ocenjuje list, dodajući i da je Stoltenberg priznao poteškoće u postizanju konsenzusa u savezu s toliko mnogo članova.
Dok Bajden nastoji da okupi koaliciju demokratija za suprotstavljanje kineskom uticaju u svetu, u NATO-u među nekim evropskim zemljama postoji sumnja kakvu bi ulogu trebalo da ima vojna alijansa, podvlači Volstrit džurnal. Pojedine evropske zemlje ne žele da budu uvučene u sukob SAD i Kine, a neke članice NATO-a, posebno one koje se graniče sa Rusijom, žele da osiguraju da veći fokus na Kinu neće odvratiti pažnju od pretnje sve asertivnije Rusije.
Novi front u svemiru
Saveznici u NATO udružuju snage na novom frontu – rat u svemiru, ističe Tajms (The Times), ukazujući da su se lideri alijanse dogovorili da će se braniti ako izbije rat u svemiru usred straha da bi to mogla biti nova linija fronta dok Kina i Rusija pojačavaju testiranja oružja usmerenog na satelite.
Generalni sekretar NATO-a rekao je da bi svaki napad na satelite ili drugu opremu u svemiru mogao aktivirati član 5. o kolektivnom vojnom odgovoru, navodi londonski list, konstatujući da su se članice alijanse prvi put formalno saglasile da takvi napadi mogu biti štetni kao i konvencionalni napadi.
Rusija i SAD su od ranih godina Hladnog rata radili na raketama za uništavanje predmeta u svemiru, ali postoji zabrinutost zbog sofisticiranosti tog oružja, ukazuje Tajms. Kina je stvorila najmanje tri generacije presretača i izvela niz proba raketa koje bi mogle pogoditi predmete u orbiti, dok je Moskva pojačala testiranje sistema za koji se smatra da može da pogađa mete u niskoj Zemljinoj orbiti.
Pretnja od napada u svemiru, dodaje list, ilustrovana je prošle godine kada je Rusija u svemiru isprobala projektile koji bi mogli da se koriste za gađanje satelita, što je dovelo do osude iz SAD i Velike Britanije.
Mobilni telefoni, bankarstvo, navigacija, vremenske prognoze i trgovina oslanjaju se na satelite u svemiru, zbog čega je njihova zaštita toliko važna, ukazuje Tajms, dodajući da su sigurne satelitske komunikacije od suštinskog značaja i za vojsku, mada sve više zemalja na vojnim vežbama koristi alternativne načine komunikacije. Pored uništavanja satelita u svemiru pomoću raketa, izvori britanske vojne obaveštajne službe takođe su upozorili da je Rusija pokazala nameru za ometanje komunikacije sa satelitima u svemiru, što bi moglo imati podjednako poguban efekat.
Facebook Forum