Ukrajinska kriza: NATO ima planove za odbranu saveznika

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je u utorak da je veoma zabrinut zbog gomilanja ruskih vojnih snaga na granici sa Ukrajinom i dodao da postoje planovi za odbranu članica Alijanse.

Lideri članica Grupe sedam najrazvijenijih svetskih privreda (G7) su saopštili nakon sastanka u ponedeljak uveče u Hagu da su spremni da intenziviraju sankcije protiv Rusije ukoliko ne preduzme mere za ublažavanje krize u Ukrajini.

Ukrajinski parlament smenio je u utorak vršioca dužnosti ministra odbrane Ihora Tenjuha u drugom glasanju, nakon što je prethodno odbio njegovu ostavku povodom krize u vezi sa pripajanjem Krima Rusiji.

Glasanje je ponovljeno posle konsultacija između lidera poslaničkih klubova i vršioca dužnosti predsednika skupštine Oleksandera Turčinova.

Poslanici su izabrali Mihala Kovala za Tenjuhovog naslednika. Koval je do sada bio šef ukrajinske granične službe. Tenjuh je ranije ponudio ostavku s napomenom da ne želi da se vezuje za ovu funkciju ako se državnom rukovodstvu ne dopada kako on radi.

Ukrajinske vojne snage juče su počele povlačenje sa Krima.

U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je u utorak u Briselu da će pružiti neophodnu zaštitu saveznicima.

"Uveravam sve saveznike Alijanse da smo odlučni da im pružimo efikasnu zaštitu. Imamo spremne sve planove za efikasnu odbranu naših saveznika", rekao je Rasmusen.

On je dodao da NATO razgovara sa Kijevom o tome kako da pojača podršku Ukrajini, koja nije članica Alijanse. Fog Rasmusen istovremeno ističe da će vrata NATO-a ostati otvorena za nove članice nezavisno od politike Moskve.

Rasmusen je na konferenciji za novinare posle razgovora sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem rekao da ta zapadna vojna alijansa razgovara sa Ukrajinom kako bi mogla da pojača podršku toj zemlji koja nije u NATO-u. Politika Rusije neće uticati na odluku NATO-a o daljem širenju, kazao je Rasmusen.

"Aktivnosti Rusije neće uticati na našu politiku 'otvorenih vrata'. Vrata NATO-a ostaju otvorena (za nove članice). Prema osnivačkom ugovoru NATO, on može pozivati evropske demokratije koje ispune neophodne uslove za članstvo u našoj alijansi. Odluku o prijemu novih zemalja donose članice bez mešanja treće strane".

Ruska vojska pokrenula je u utorak vežbu svojih raketnih snaga u Sibiru, a do 29. marta u manevrima će učestvovati oko 10.000 vojnika, saopštili su vojni izvori.

Ovo područje nalazi se više od 2.000 kilometara od ruske granice sa Ukrajinom.

Ranije ovog meseca, Rusija je obavila vojne manevre nedaleko od granice sa Ukrajinom, u kojima je učestvovalo 8.500 vojnika.

Lideri članica Grupe sedam najrazvijenijih svetskih privreda (G7) su saopštili nakon sinoćnjeg sastanka u Hagu da su spremni da intenziviraju sankcije protiv Rusije ukoliko ne preduzme mere za ublažavanje krize u Ukrajini.

Kako prenosi Rojters, lideri G7 su spremni na nove kaznene mere protiv Rusije pre svega ako proširi svoje akcije na južnu i istočnu Ukrajinu. SAD nastoje da uvere Kijev da to ne znači da je Zapad prihvatio rusku ankesiju Krima.

Oni su takođe doneli odluku da se da se sastanu na samitu G7 u Briselu u junu, umesto da dođu na planirani sastanak G8 sa Rusijom u Sočiju.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej potvrdio je u poruci na Tviteru da će se G7 sastati u junu u Briselu. "Spremni smo da dodatno intenziviramo mere, uključujući koordinisane sankcije koje će imati veći uticaj na rusku privredu, u slučaju da Rusija nastavi da utiče na eskalaciju krize", navodi se u zajedničkom saopštenju G7. Pored toga, zapadne zemlje i Japan su objavili sa suspenduju svoje učešće u Grupi osam najrazvijenijih svetskih privreda (G8) sve dok Rusija "ne promeni svoje ponašanje".

Umesto toga, članice te grupe će se sastati bez Rusije, što je potez koji, prema navodima agencije AP, ima za cilj izolaciju Moskve kao kaznu zbog pripajanja poluostrva Krima.

"Grupa G8 predstavlja određeni sistem vrednosti i zato Rusija ne može da učestvuje", rekao je jedan zapadni zvaničnik za agenciju “Rojters”.

Kremlj smatra kontraproduktivnom nespremnost ostalih zemalja Grupe 8 da nastave
saradnju s Rusijom, izjavio je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

On je istakao da će Rusija nastaviti da sarađuje sa zemljama koje su na to spremne, iako će, kako je ukazao, neki aspekti biti ukinuti.

Istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zauzeo je juče u Hagu oštriji stav ističući kako "nije nikakva velika tragedija" ako njegova zemlja bude izbačena iz G8.

"Ukoliko naši zapadni partneri veruje da je taj format preživeo, mi ga se nećemo držati", rekao je Lavrov u ponedeljak novinarima nakon odvojenih razgovora sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem i vršiocem dužnosti ministra spoljnih poslova Ukrajine Andrijem Deščicjom, što je prvi sastanak ruskih zvaničnika sa predstavnikom novih vlasti u Kijevu.

On je rekao kako Krim "ima pravo na samoopredeljenje" i da rusko preuzimanje tog polustrva nije bila "zla namera" već je preduzeto "da bi se zaštitili Rusi koji tamo žive već stotinama godina".

Odliv 70 milijardi dolara iz Rusije

Uprkos kritikama na račun ponašanja Zapada, pre svega SAD, kako ocenjuje agencija Rojters, Moskva je povukla u ponedeljak dva poteza koji ukazuju na njenu spremnost da se spuste tenzije. Tako je zamenik ministra ekonomije priznao da će iz zemlje možda otići 70 milijardi dolara kapitala u prvom kvartalu. Istovremeno, Lavrov se, kao što je pomenuto, po prvi put sastao sa šefom ukrajinske diplomatije, iako Moskva ne priznaje nove vlasti u Kijevu.

Vrednost akcija na ruskoj berzi i rublje su delimično porasli u utorak nakon vesti da za sada neće biti novih sankcija.

Kriza oko Ukrajine se negativno odražava i na ekonomiju Zapadne Evrope. Tako je, prema podacima minhenskokg institute Ifo, u Nemačkoj u martu opao opao indeks poslovnog poverenja, po prvi put u poslednjih pet meseci, jer najveća evropska ekonomija brine da zategnuti odnosi sa Moskvom i mogućnost proširenja sankcija može da se negativno odrazi na njene investicije na ruskom tržištu.

Istovremeno, zvanični Kijev je odustao od pretnje da prekine snabdevanje vodom i strujom Krima nakon pripajanja Rusiji prošle sedmice.

S druge strane, Putinov portparol Dmitrij Peskov je ponovio da ruska crnomorska flota na Krimu nije više na ukrajinskoj teritoriji, nakon aneksije ovog poluostrva, pa stoga više nema pravnog osnova da i dalje odobrava popust Kijevu za snabdevanje gasom, tim pre što ga ne plaća redovno.