Dostupni linkovi

Uči li Sandžak bosanski?


Nastavu na bosanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici pohađa 14.545 učenika

Prošlo je tri godine od uvođenja nastave na bosanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama u sandžačkim gradovima u Srbiji, kada su Bošnjaci ostvarili ovo zakonom garantovano pravo.

Koji su ključni rezultati implementacije ove nastave, da li je sam proces ispunio očekivanja ove nacionalne zajednice i da li postojeći koncept ovog obrazovanja vodi ka etničkoj segregaciji školaraca - neka su od pitanja koja su u međuvremenu otvorena.

Nastavu na bosanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, gde Bošnjaci čine oko 85 odsto stanovništva, pohađa 14.545 učenika, odnosno oko 63 odsto od ukupnog broja ovdašnjih školaraca.

Predsednik Društva za bosanski jezik i književnost Amir Dautović smatra da je još uvek rano govoriti o rezultatima implementacije ove nastave ali da je njen kvalitet jednak nastavi na srpskom jeziku.

„Istina je da je nastava pre tri godine krenula dosta iznenada bez nekih velikih priprema i da se puno očekivalo od procesa obrazovanja bošnjačke dece. Na kraju ove školske godine očekujemo prve rezultate koji će sumirati dobre i loše strane ove nastave. Bitno je da nekih velikih problema u nastavi nema a mi u okviru Društva radimo na edukaciji nastavnika. Nastavnici koji su bili dobri i isticali su se u nastavi na srpskom, dobri su i nastavi na bosanskom jeziku“, rekao je Dautović.

On ne očekuje etničku segregaciju učenika, već da će se srpska i bošnjačka deca ovako bolje poznavati i družiti. Takođe, dodaje da za ovaj deo Srbije treba uraditi poseban nastavni plan i program, u okviru koga bi svi đaci zajedno mogli da slušaju neke predmete.

Međutim, profesor na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru Senad Ganić smatra da podela đaka u odeljenjima po nacionalnoj osnovi u perspektivi vodi segregaciji i ugrožavanju ideje multionacionalne regije u kojoj zajedno žive Srbi i Bošnjaci.

„Ako polazimo od stava da je jezik Srba, Bošnjaka, Hrvata i Crnogoraca zapravo jedan jezik, sa svojim varijetetima, onda nije bilo neophodno da se deca odvajaju po jednonacionalnim odeljenjima. Druženje i susreti mladih su veoma važni za uspostavljanje dobrih osnova za zdravu budućnost. Ovaj trenutni model mi je nekako karakterističan za posleratna društva, poput onog u Bosni, protiv kojeg se Bosanci bore a mi ga u mirnodopskim uslovima uvodimo. Jezik je živo tkivo i mi sa pozicije nauke treba da se postavimo u odnosu na tu njegovu vitalnost“, rekao je Ganić.

Posao implementacije nastave na bosanskom jeziku pre tri godine sprovelo je Bošnjačko nacionalno veće (BNV) čiji potpredsednik Esad Džudžo kaže da će ovaj nacionalni organ na proleće naredne godine uraditi presek i analizu stanja, preispitaće svoju odgovornost i sistem vrednosti koji je ugrađen u nastavne planove i udžbenike, a za šta očekuje pomoć i akademske zajednice.

On je pojasnio da je sadašnji model nastave, prema kome su đaci koji pohađaju nastavu na bosanskom jeziku u odvojenim, jednonacionalnim odeljenjima, zakonski model koji je standardizovan međunarodnim konvencijama.

Na kraju ove školske godine učenici osmog razreda će prvi put polagati završni ispit, odnosno malu maturu, na bosanskom jeziku
Na kraju ove školske godine učenici osmog razreda će prvi put polagati završni ispit, odnosno malu maturu, na bosanskom jeziku

“Jedna od odredaba Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, koji je značajan za poglavlje 23 u pregovorima Srbije sa EU, odnosi se na mogućnost preispitivanja uvođenja još nekih drugih varijanti obrazovanja, za šta su mislim zainteresovane sve nacionalne zajednice u Srbiji. To se može uraditi tek kada sve to bude pretočeno u raspravu o promeni zakonodavstva i usklađivanje sa evropskim, koje ne poznaje samo jedan model obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina”, rekao je Džudžo.

On je istakao da će na kraju ove školske godine učenici osmog razreda prvi put polagati završni ispit, odnosno malu maturu, na bosanskom jeziku.

Sa druge strane, programski direktor Akademske inicijative “Forum 10” Fahrudin Kladničanin smatra da je obrazovanje na bosanskom jeziku BNV uvelo veoma brzo, a da su akademska zajednica i civilno društvo bili potpuno isključeni iz tog procesa.

„Nedostajalo je strateškog dugoročnog razgovora o tome kakvo nam je obrazovanje potrebno i kakvo ono treba da bude, dakle ima manjkavosti na koje kroz jak otpor možemo uticati da se izmene. Ni sami roditelji tada pre tri godine nisu bili svesni značaja nastave na maternjem jeziku, imali su straha, bilo je mnogo nejasnoća od samih udžbenika pa do toga hoće li sutra njihova deca moći da nastave školovanje“, rekao je Kladničanin.

On veruje da je za Bošnjake najbolje da afirmišu ideje interkulturalizma i multikulturalnosti, kroz model da neke predmete zajedno pohađaju bošnjačka i srpska deca, te da Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije moraju što pre da se pozabave obrazovanjem manjina.

  • 16x9 Image

    Amela Bajrović

    U novinarstvu je od 1998. godine. Radila je na nekoliko lokalnih TV stanica, a od 2003. godine je urednica informativnog programa u novopazarskom radiju Sto plus, koji je u vlasništvu Novinske agencije Beta iz Beograda.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG