Na relaciji Demokratska stranka – Srpska napredna stranka i pre raspisivanja izbora razbuktala se prava predizborna bitka.
"Poslednje izjave Tomislava Nikolića kojima najavljuje da će bez obzira na zakon odrediti datum izbora u sebi sadrže pretnju rušenja pravnog poretka, jer je zakonom propisano ko i kako raspisuje izbore", navela je u saoštenju Demokratska stranka, naglasivši da je preuzimanje vlasti na protivpravni način nespojivo sa idejom demokratije, a naročito sa zalaganjem za evropsko društvo.
Naprednjaci su saopštenjem odgovorili da Demokratska stranka „laže i obmanjuje građane kada kaže da se čelnici SNS-a zalažu za bilo kakvo nasilje“.
Šta u Nikolićevim rečima sadrži pretnju pravnom poretku za Radio Slobodna Evropa objašnjava Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke.
“Ne znam da li ste čuli izjavu Tomislava Nikolića da će oni da zauzmu institucije, na silu, znači dakle, da uđu u institucije, da će oni da pozovu građane da se obračunaju sa nama, a istovremeno Tomislav Nikolić kaže da ćemo do 18. decembra dobiti status kandidata. Meni nije jasno da li je Nikolić postao funkcioner Evropske unije, pa zna nešto što mi ne znamo. Mi nemamo nikakav nagoveštaj kada ćemo taj status dobiti i početi pregovore sa EU. A dok taj posao ne završimo zaista ne vidimo nikakav razlog da Srbiju uvodimo u bilo kakvu političku nestabilnost i da se bavimo izbornom kampanjom umesto da se bavimo privođenjem tog posla kraju. Mi se sad nalazimo pred otvorenim vratima Evropske unije i neko sad hoće da nam ta vrata po svaku cenu zatvori i da nas sa tih vrata udalji. Ja zaista ne razumem kakva je razlika između 18. decembra i 18. februara ili 18. marta ili 18. aprila. Šta će u ta četiri meseca revolucionarno da se desi ili da se ne desi?” – pita se Milivojević.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa funkcioner SNS-a Nemanja Stefanović, tvrdnje Demokratske stranke da izjave vođstva SNS sadrže pretnju rušenja ustavnog poretka vidi, međutim, kao izraz nemoći vladajuće koalicije.
“Saopštenje Demokratske stranke u kome se čelnici naprednjaka Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić optužuju za pozivanje na rušenje pravnog poretka izraz je straha, nervoze i panike režima zbog narastajućeg nezadovoljstva naroda. Tekst saopštenja Demokratske stranke sadrži pretnje ne samo gospodinu Nikoliću i gospodinu Vučiću već i pretnje očuvanju demokratskog poretka, poštovanju osnovnih ljudskih i građanskih prava, kao i elementarnih političkih sloboda. Sa gnušanjen odbacujemo sve pritiske i pretnje režima. Naše pripreme za najmasovnije i mirno demokratsko okupljanje građana Srbije, koje smo zakazali za subotu, 16. aprila, biće pojačane i intenzifikovane”, kaže Stefanović.
Osipanje građanskih opcija
Demokrati kupuju vreme do izbora, a naprednjaci ih lukavo teraju da igraju samo na kartu dobijanja statusa kandidata, što im i ne mora doneti uspeh, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
“Srpska napredna stranka, svesna bilansa neuspeha ove vlasti i na političkom i na socio-ekonomskom planu, pritiska vlast da što pre zakaže vanredne parlamentarne izbore. Na drugoj strani, Demokratska stranka je prinuđena da odloži izbore i da kroz sticanje statusa kandidata da neku vrstu glavne teme predizbornoj kampanji. Demokratima je u ovom trenutku zanimljivo da se koriste političko-psihološkim motivom, a to je da naprednjake identifikuju sa strankom koja se može poistovetiti sa onim što je Milošević zvao strankom haosa i bezumlja, a sebe predstave kao zaštitnika reda i poretka u zemlji. Naprednjaci, sa svoje strane, pomalo lukavo vezuju datum održavanja izbora za 18. decembar, pošto to nije datum koji bi bio neprihvatljiv za vlast. Naime, ukoliko bi pristala na izbore u četvrtoj godini svog mandata, ona ne bi doživela simbolički poraz. Oni su, takođe, svesni činjenice da to sa kandidaturom neće ići tako glatko, tako da indirektnoi i lukavo puštaju vlast da igra na kartu na koju jedino i igra, dajući joj time vreme u kome joj nije garantovan dobitak nego joj u kome se, naprotiv, može dogoditi i neka vrsta političkog bankrota vlasti, posebno ukoliko Brammertz ne da pozitivan izveštaj”, ocenjuje Stanković.
Čedomir Jovanović, foto: Vesna Anđić
I dok između najjače vladajuće i najjače opozicione partije bukti pravi verbalni predizborni rat, politički sukobi događaju se i unutar opozicionog dela pro-evropskog bloka, tačnije unutar Liberalno-demokratske stranke.
Filip David, član Političkog saveta LDP-a, za naš radio govori o tome kako razume odlazak Vesne Pešić iz poslaničkog kluba te partije. Naš sagovornik kaže da to nije jedini slučaj osipanja inace tanušne građanske opcije u Srbiji.
“To je sukob malih razlika, nema tu nema bitnih razlika razmimoilaženja u gledanju na ključna pitanja spoljnu politiku, unutranju unutrašnje i spoljne politikeu itd. Međutim, to je ostatak prakse iz nekih prošlih vremena, da ako dođe do sukoba u partiji, onda pojedinac koji se sukobio sa rukovodstvom partije završava tako da iz nje biva izbačen iz partije i da postaje proglašen najvećim neprijateljem. Meni se čini da bi u tom pogledu LDP morala da se razlikuje od drugih političkih partija, kao što se razlikuje u nekim ključnim pitanjima pogledima na spoljnue i unutrašnjue politikue. Po meni je neshvatljivo da postoje sukobi između, recimo, “Peščanika”, LDP-a, E-novina, dakle, između ljudi vrlo bliskih u stavovima, koji se eventualno razlikuju samo u koncepcijama. Na ovaj način se građanska opcija zapravo rasipa i osipa, pa se čak postavlja i pitanje postoji li više uopšte”, ocenjuje David.
"Poslednje izjave Tomislava Nikolića kojima najavljuje da će bez obzira na zakon odrediti datum izbora u sebi sadrže pretnju rušenja pravnog poretka, jer je zakonom propisano ko i kako raspisuje izbore", navela je u saoštenju Demokratska stranka, naglasivši da je preuzimanje vlasti na protivpravni način nespojivo sa idejom demokratije, a naročito sa zalaganjem za evropsko društvo.
Naprednjaci su saopštenjem odgovorili da Demokratska stranka „laže i obmanjuje građane kada kaže da se čelnici SNS-a zalažu za bilo kakvo nasilje“.
Šta u Nikolićevim rečima sadrži pretnju pravnom poretku za Radio Slobodna Evropa objašnjava Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke.
“Ne znam da li ste čuli izjavu Tomislava Nikolića da će oni da zauzmu institucije, na silu, znači dakle, da uđu u institucije, da će oni da pozovu građane da se obračunaju sa nama, a istovremeno Tomislav Nikolić kaže da ćemo do 18. decembra dobiti status kandidata. Meni nije jasno da li je Nikolić postao funkcioner Evropske unije, pa zna nešto što mi ne znamo. Mi nemamo nikakav nagoveštaj kada ćemo taj status dobiti i početi pregovore sa EU. A dok taj posao ne završimo zaista ne vidimo nikakav razlog da Srbiju uvodimo u bilo kakvu političku nestabilnost i da se bavimo izbornom kampanjom umesto da se bavimo privođenjem tog posla kraju. Mi se sad nalazimo pred otvorenim vratima Evropske unije i neko sad hoće da nam ta vrata po svaku cenu zatvori i da nas sa tih vrata udalji. Ja zaista ne razumem kakva je razlika između 18. decembra i 18. februara ili 18. marta ili 18. aprila. Šta će u ta četiri meseca revolucionarno da se desi ili da se ne desi?” – pita se Milivojević.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa funkcioner SNS-a Nemanja Stefanović, tvrdnje Demokratske stranke da izjave vođstva SNS sadrže pretnju rušenja ustavnog poretka vidi, međutim, kao izraz nemoći vladajuće koalicije.
“Saopštenje Demokratske stranke u kome se čelnici naprednjaka Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić optužuju za pozivanje na rušenje pravnog poretka izraz je straha, nervoze i panike režima zbog narastajućeg nezadovoljstva naroda. Tekst saopštenja Demokratske stranke sadrži pretnje ne samo gospodinu Nikoliću i gospodinu Vučiću već i pretnje očuvanju demokratskog poretka, poštovanju osnovnih ljudskih i građanskih prava, kao i elementarnih političkih sloboda. Sa gnušanjen odbacujemo sve pritiske i pretnje režima. Naše pripreme za najmasovnije i mirno demokratsko okupljanje građana Srbije, koje smo zakazali za subotu, 16. aprila, biće pojačane i intenzifikovane”, kaže Stefanović.
Osipanje građanskih opcija
Demokrati kupuju vreme do izbora, a naprednjaci ih lukavo teraju da igraju samo na kartu dobijanja statusa kandidata, što im i ne mora doneti uspeh, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
“Srpska napredna stranka, svesna bilansa neuspeha ove vlasti i na političkom i na socio-ekonomskom planu, pritiska vlast da što pre zakaže vanredne parlamentarne izbore. Na drugoj strani, Demokratska stranka je prinuđena da odloži izbore i da kroz sticanje statusa kandidata da neku vrstu glavne teme predizbornoj kampanji. Demokratima je u ovom trenutku zanimljivo da se koriste političko-psihološkim motivom, a to je da naprednjake identifikuju sa strankom koja se može poistovetiti sa onim što je Milošević zvao strankom haosa i bezumlja, a sebe predstave kao zaštitnika reda i poretka u zemlji. Naprednjaci, sa svoje strane, pomalo lukavo vezuju datum održavanja izbora za 18. decembar, pošto to nije datum koji bi bio neprihvatljiv za vlast. Naime, ukoliko bi pristala na izbore u četvrtoj godini svog mandata, ona ne bi doživela simbolički poraz. Oni su, takođe, svesni činjenice da to sa kandidaturom neće ići tako glatko, tako da indirektnoi i lukavo puštaju vlast da igra na kartu na koju jedino i igra, dajući joj time vreme u kome joj nije garantovan dobitak nego joj u kome se, naprotiv, može dogoditi i neka vrsta političkog bankrota vlasti, posebno ukoliko Brammertz ne da pozitivan izveštaj”, ocenjuje Stanković.
I dok između najjače vladajuće i najjače opozicione partije bukti pravi verbalni predizborni rat, politički sukobi događaju se i unutar opozicionog dela pro-evropskog bloka, tačnije unutar Liberalno-demokratske stranke.
Filip David, član Političkog saveta LDP-a, za naš radio govori o tome kako razume odlazak Vesne Pešić iz poslaničkog kluba te partije. Naš sagovornik kaže da to nije jedini slučaj osipanja inace tanušne građanske opcije u Srbiji.
“To je sukob malih razlika, nema tu nema bitnih razlika razmimoilaženja u gledanju na ključna pitanja spoljnu politiku, unutranju unutrašnje i spoljne politikeu itd. Međutim, to je ostatak prakse iz nekih prošlih vremena, da ako dođe do sukoba u partiji, onda pojedinac koji se sukobio sa rukovodstvom partije završava tako da iz nje biva izbačen iz partije i da postaje proglašen najvećim neprijateljem. Meni se čini da bi u tom pogledu LDP morala da se razlikuje od drugih političkih partija, kao što se razlikuje u nekim ključnim pitanjima pogledima na spoljnue i unutrašnjue politikue. Po meni je neshvatljivo da postoje sukobi između, recimo, “Peščanika”, LDP-a, E-novina, dakle, između ljudi vrlo bliskih u stavovima, koji se eventualno razlikuju samo u koncepcijama. Na ovaj način se građanska opcija zapravo rasipa i osipa, pa se čak postavlja i pitanje postoji li više uopšte”, ocenjuje David.
