Dostupni linkovi

Nametanje zakona o radu: Prekarijat po diktatu


Sindikalni protest u Beogradu na Međunarodni praznik rada, 1. maj 2014.

Predlog zakona o radu neće biti prosleđen Skupštini Srbije ove nedelje, kako je ranije najavljeno, ali definitivno je, nažalost, i to da o njemu neće biti javne rasprave. Sindikati i politički analitičari složni su u oceni da srpska vlast želi brzometno da usvoji ovaj zakon koji će radnike pretvoriti u obespravljene nadničare.

Iako su proteklih nedelja iz Evropske komisije Vladi Srbije stigla ozbiljna upozorenja zato što Nacrt zakona o radu nije prošao potrebnu javnu raspravu, potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave Kori Udovički izjavila je da su se o velikim novinama, kao što su one koje donosi taj zakon, građani izjasnili na izborima. Međutim, u evropskoj praksi je nedozvoljivo usvajanje zakona bez javne rasprave, bez mišljenja stručne javnosti i, posebno, nevladinih organizacija i udruženja građana.

Otuda ne čudi što je programski direktor “Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić kritikovao izjavu Kori Udovički, podsetivši da je, prema Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade, obaveza da se nacti zakona postave na javnu raspravu, posebno oni kojima se bitno menja uređenje neke oblasti ili ako za njih postoji posebno interesovanje javnosti.

"Bilo bi dobro da je to što je ministraka Udovički rekla istina, da smo imali prilike da se na izborima opredeljujemo na osnovu konkretnih programa, uvida u konkretna rešenja, ali, nažalost, nismo imali takvu priliku", istakao je on.

Iako su predstavnici dve vodeće sindikalne centrale, Branislav Čanak, čelnik UGS “Nezavisnost” i Ljubisav Orbović, koji predvodi Savez samostalnih sindikata Srbije, razgovarali sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom za rad Aleksandrom Vulinom, saglasnosti o sadržaju izmena zakona o radu nema.

Otuda je Orbović sindikalnim organizacijama diljem Srbije poslao pismo u kojem se kaže: “Budite spremni da se na poziv ŠŠ, u najkraćem mogućem roku, priključite protestima koji će biti održani u Beogradu i koj će trajati više dana”. Poručio je da “nosioci funkcija na svim nivoima i zaposleni u sindikatu ne mogu koristiti godišnje odmore dok se ne završi borba oko tog zakona”.

Dobar deo javnosti, baš kao i sindikati, smatra da će, ako se u ovom obliku usvoji, novi zakon o radu, bez proširenog dejstva kolektivnog ugovora, a sa mnoštvom restriktivnih rešenja u pogledu stečenih civilizacijskih prava zaposlenih, radnike potpuno obespraviti i da će sindikati izgubiti svaki razlog postojanja, kaže Branislav Čanak.

“To je namerno urađeno, isključivo iz političkih razloga, zato što na taj način potpuno gase sindikate jer ako sindikat ne pregovara kolektivno, on nema nijednu drugu normalnu funkciju sem onih iz socijalizma – to da vodi na radničke igre i da deli polutke”, ogorčen je Čanak.

Čelnik “Nezavisnosti” uveren je je da postoje interesi koji su iznad interesa građana i radnika, te da su ti interesi pobedili u ovom pitanju, o čemu, po njemu, govori i najavljena brzina usvajanja zakona, bez socijalnog dijaloga.

Branislav Čanak
Branislav Čanak

“Izgleda da su to Američka privredna komora i Savet stranih investitora jer način kako je Aleksandar Vučić u dva dana obišao obe te organizacije, naročito sa temom s kojom je odlazio kod njih, a to je “ništa ne brinite, zakon će biti ovakav”, a oni ga onda čak tako pohvale da mu u Savetu stranih investitora kažu – hvala vam što ste omogućili da najmanje 65% naših primedbi bude uvršteno u nov zakon o radu. Dakle, oni uopšte nisu učestvovali u pregovorima, a ostvarili su 65% zahteva! S nama nisu pregovarali, sa Unijom poslodavaca takođe nisu – onda su, znači, pregovarali direktno sa Vladom. To znači da su u ovim pregovorima postojale dve vrste pregovarača: jedni koji su letigimni, a koje niko nije slušao, to smo mi, i oni koji nisu legitimni, iz senke, koje je očigledno Vlada slušala”, kaže Čanak.

Ni za sociologa Srećka Mihajlovića ne postoji dilema o tome ko je i zašto diktirao ove izmene srpskog radnog zakonodavstva. To je, zapravo, moderni kapitalizam koji vidi računicu u tome da masu zaposlenih pretvori u prekarijat.

“Ima jeftinu najamnu radnu snagu iz kapitalističke poluperiferije, dakle, i iz Srbije, i povremeno jeftine naučne radnike, jeftine lekare, jeftine fizikalce – sve ono što na njihovom tržištu radne snage nema. Donošenje i primena takvog zakona će i veliki broj stručnih ljudi, kvalifikovanih radnika i običnih fizikalaca orijentisati ka traženju posla u tim razvijenim zemljama, uz spremnost da rade za bilo koje pare jer su to i dalje mnogo veće pare nego one koje mogu da zarade u Srbiji”, kaže Mihajlović.

Iako trasira put ka Evropskoj uniji, Srbija ide na sasvim drugu stranu, ka privredama i jeftinim nadničarima kakve imaju Bangladeš, Vijentam, južna Azija, kaže i Branislav Čanak

Što se protiv toga nisu radikalnije borili sociološkinja Zagorka Golubović prozvala je, međutim, i sindikalne lidere, posebno vođstvo sindikata “Nezavisnost”, kao i bivšeg ministra rada Rasima Ljajića, koji je, smatra ona, izgubio hrabrost da se zalaže za humaniji zakon o radu, izabravši umesto toga poltičku funkciju ministra trgovine.

Novi zakon o radu, naglašava ona, preti ne samo legalizovanjem brutalne eksploatacije radnika nego nečim mnogo opasnijim po održanje društvene zajednice.

“Ja uvodim termin koji je mnogo adekvatniji nego što je pojam ‘eksploatacija’. Ovim zakonom radnici su kao građani isključeni iz društva. U tome je problem”.

Upravo zbog toga Srećko Mihajlović upozorava:

“Ta vrsta socijalne ekskluzije, to stvaranje prekarijata, dugoročno gledano porazno je za kapitalizam i katastrifalno za civilizaciju, ali ljudi opsednuti profitom i moderni kapitalizam ne misle dugoročno. To stvaranje ogromne mase nezaposlenih i polzaposlenih ljudi, koji rade od danas do sutra, koji su i bukvalno nadničari koji ne znaju da li će i sutra imati mogućnost za nadnicu, jeste katastrofa ne samo za zemlje poluperiferije nego dugoročno i za ceo svet”, zaključuje Mihajlović.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG