Dostupni linkovi

Najveći trgovinski sporazum na svetu jača uticaj Kine


Samit lidera članica ASEAN na kojem je potpisan sporazum Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo, Hanoj, 15. novembar 2020.

Potpisivanjem trgovinskog sporazuma 15 azijsko-pacifičkih zemalja, Kina bi mogla da zacementira dominantnu poziciju i poveća uticaj svoje meke moći u tom regionu, dok je nejasno kako će SAD reagovati na stvaranje najvećeg trgovinskog bloka na svetu, pišu svetski mediji.

Trideset odsto globalne ekonomije i populacije

Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP) uključuje 10 zemalja jugoistočne Azije, Kinu, Japan, Južnu Koreju, Novi Zeland i Australiju, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse) i ističe da obuhvaćene privrede zajedno pokrivaju oko 30 odsto globalnog BDP-a (bruto domaće proizvodnje).

Sporazum, prvi put predložen 2012. godine, zaključen je u nedelju, 15. novembra, na kraju samita južne Azije u Vijetnamu, dok lideri nastoje da obnove svoje privrede pogođene pandemijom COVID-19.

Dogovor za snižavanje carina i otvaranje trgovine uslugama unutar bloka ne uključuje SAD i smatra se alternativom pod vođstvom Kine za ugašenu američku trgovinsku inicijativu, podvlači AFP, podsećajući da su se SAD pod predsednikom Donaldom Trampom (Trump) povukle iz svoje inicijative Transpacifičko partnerstvo (TPP).

Novi sporazum bi trebalo da pomogne u smanjenju troškova i olakša život kompanija omogućavajući im da izvoze svoje proizvode unutar bloka, bez ispunjavanja posebnih zahteva za svaku zemlju pojedinačno. RCEP se dotiče prava intelektualne svojine, ali, ističe AFP, zaštita životne sredine i prava radnika nisu deo pakta.

Iz potpisivanja je, kako navodi AFP, upadljivo bila odsutna Indija koja se prošle godine povukla iz pregovora zbog zabrinutosti da će sporazum omogućiti ulazak u zemlju jeftine kineske robe. Ipak, potpisnice sporazuma izrazile su nadu da će se Nju Delhi priključiti u budućnosti, priznajući time "strateški značaj" te zemlje za sporazum koji već pokriva više od dve milijarde ljudi.

Vijetnam, koji je bio domaćin virtualnog samita, saopštio je da će RCEP pokrivati 30 odsto globalne ekonomije, 30 odsto globalne populacije i obuhvatiti 2,2 milijarde potrošača.

Sporazum je potpisalo 10 članica Asocijacije država jugoistočne Azije – Brunej, Kambodža, Filipini, Indonezija, Laos, Malezija, Mjanmar, Singapur, Tajland i Vijetnam, kao i Australija, Kina, Japan, Južna Koreja i Novi Zeland.

Cementiranje pozicije Kine

RCEP bi kao najveći svetski blok slobodne trgovine mogao da snažnije zacementira položaj Kine kao ekonomskog partnera jugoistočne Azije, Japana i Severne Koreje, ocenjuje Rojters (Reuters).

S novim trgovinskim sporazumom druga najveća ekonomija na svetu biće u boljoj poziciji da oblikuje trgovinska pravila u regionu, ističe Rojters i ukazuje na ocene ekonomista da bi RCEP mogao da pomogne Pekingu da smanji zavisnost od inostranih tržišta i tehnologije.

S druge strane, ističe Rojters, s odsustvom SAD i iz RCEP-a i naslednika TPP-a, najveća svetska ekonomija nije uključena u dve trgovinske grupe koje obuhvataju region s najvećim rastom na svetu.

Dogovor je potpisan na marginama onlajn samita ASEAN-a u Hanoju na kojem su azijski lideri razmatrali i tenzije u Južnom kineskom moru, kao i planove za postpandemijski ekonomski oporavak u regionu u kojem raste rivalstvo Kine i SAD.

Prema najavama učesnica RCEP-a, sporazum će stupiti na snagu kada ga ratifikuje dovoljno zemalja učesnica u naredne dve godine. Kinesko ministarstvo finansija saopštilo je da je obećano da se neke carine unutar bloka ukinu odmah, a neke u periodu od 10 godina. Rojters ukazuje da nisu saopšteni detalji u kojim zemljama i za koje proizvode će carine odmah biti smanjene.

Ključni elementi

Jedan od najvećih trgovinskih sporazuma na svetu transformisaće prekogranično poslovanje i predstavlja veliki korak za ekonomsku integraciju regiona, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) i ukazuje da pojedini ekonomisti ocenjuju da će RCEP dodati 186 milijardi dolara globalnoj ekonomiji i 0,2 odsto bruto domaćem proizvodu svojih članica.

Među najvećim dobitnicima sporazuma su Japan i Južna Koreja, ali će se korist od jeftinije robe proširiti i do Evrope i SAD. S druge strane, uobičajena kritika RCEP-a je dominacija Kine, posebno otkada se Indija povukla, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da Peking dobija važan glas u postavljanju standarda u regionalnoj trgovini čime može porasti njegova meka moć.

U sporazumu su dva elementa posebno značajna, ističe Fajnenšl tajms. Prvi su pravila o poreklu. Prema postojećim sporazumima u jugoistočnoj Aziji, proizvodi kompanije, na primer, iz Indonezije bi mogli da ispunjavaju uslove sporazuma o slobodnoj trgovini s Japanom, ali ne i s Južnom Korejom. Sada će RCEP to promeniti.

Drugi ključni faktor je što RCEP predstavlja prvi sporazum o slobodnoj trgovini između Kine, Japana i Južne Koreje, ukazuje list, navodeći da bi se posle prvog koraka mogli ubrzati pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini Kina-Japan-Južna Koreja. Imajući u vidu da su tri zemlje proizvodne i tehnološke sile, to bi bio veliki razvoj za globalnu trgovinu.

RCEP, za razliku od ranijeg TTP-a, relativno je neambiciozan, pošto eliminiše 90 odsto carina, dok poljoprivreda uglavnom nije pokrivena, a usluge tek mešovito. Ipak to je i dalje veliki korak, ističe Fajnenšl tajms uz ocenu da bi najveća posledica mogla biti preduzimanje prvog koraka ka pomaljanju Azije kao koherentne trgovinske zone, poput Evrope ili severne Amerike.

Nejasan odgovor SAD

Dogovor zaključen u nedelju, 15. novembra, predstavlja snažni simbol rasta ekonomskog uticaja Pekinga u jugoistočnoj Aziji u vreme neizvesnosti oko ekonomskih veza SAD s regionom, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times), uz konstataciju da je sporazum osmislio Peking delom za protivtežu američkom uticaju u regionu.

RCEP, mada ograničenog opsega, nosi znatnu simboličku težinu, ističe američki list. Budući da pokriva više ljudi nego bilo koji prethodni regionalni sporazum o slobodnoj trgovini mogao bi da pomogne u daljem cementiranju imidža Kine kao dominantne ekonomske sile u svom susedstvu.

Tramp je pre četiri godine povukao SAD iz TPP-a koji se smatrao odgovorom Vašingtona na sve veći uticaj Kine u azijsko-pacifičkom regionu, ukazuje list. Taj sporazum je imao opsežne odredbe o uslugama, intelektualnoj svojini, nezavisnim radničkim sindikatima i zaštiti životne sredine, a takođe je pozivao na ograničenja državnih subvencija, što je bio i izazov za Kinu i poziv da popusti uticaj na svoju privredu.

S povlačenjem SAD iz TPP-a, koji nije obuhvatao Kinu, Peking je rado nastojao da popuni taj vakuum, piše Njujork tajms, ističući da nije jasno kako će SAD odgovoriti na novi trgovinski sporazum, budući da se novoizabrani predsednik Džo Bajden (Joe Biden) nije izjašnjavao da li će zemlju uključiti u naslednika TPP-a. Bajden je rekao da će sačekati na pregovore o novim trgovinskim sporazumima, pošto želi da se fokusira na pandemiju, ekonomski oporavak i investicije u američku proizvodnju i tehnologiju.

Ipak, pojedini stručnjaci za trgovinu kažu da potpisivanje RCEP-a pokazuje da ostatak sveta neće čekati SAD. Evropska unija takođe agresivnim tempom vodi trgovinske pregovore. I dok druge zemlje potpisuju nove ugovore, američki izvoznici mogu postepeno gubiti tlo pod nogama, zaključuje njujorški list.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG