U još jednom podsetniku na prepreke u identifikovanju mrtvih u sukobu u Nagorno-Karabahu, dve nedelje pošto su primirje potpisali arhineprijatelji Jermenija i Azerbejdžan, 23. novembra je u eksploziji nagazne mine poginuo azerbejdžanski oficir, dok je ranjeno nekoliko etničkih jermenskih zvaničnika, kao i jedan ruski mirovnjak, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Oko 2.000 ruskih vojnika ranije ovog meseca ušlo je u oblasti u Nagorno-Karabahu i oko te teritorije u okviru primirja u kojem je posredovala Moskve i koje je okončalo šest nedelja teških borbi u 30-godišnjem sukobu u kojem su, kako se veruje, ubijene ljudi.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da se dogodio incident s nagaznom minom.
Ministarstvo je navelo da su grupa ruskih mirovnjaka, azerbejdžanski vojnici, etnički Jermeni iz de fakto rukovodstva te oblasti i predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta tragali za telima nestalih vojnika u okrugu Tartar severoistočno od Nagorno-Karabaha kada je mina eksplodirala.
Azerbejdžanski oficir poginuo je u eksploziji blizu sela Madagiz, dok su četvorica zvaničnika za vanredne situacije iz otcepljene jermenske teritorije lakše povređena, a ruski mirovnjak odveden je u bolnicu u Bakuu.
Isprava nije bilo potvrde incidenta s azerbejdžanske ili jermenske strane.
Azerbejdžan uporno odbija da objavi vojne žrtve otkako su se borbe rasplamsale 27. septembra i brzo eskalirale u azerbejdžansku ofanzivu.
Snage Bakua povratile su velike delove teritorije koju su decenijama kontrolisali etnički Jermeni, mada su međunarodno priznate kao deo Azerbejdžana.
Prekid vatre koji je stupio na snagu 10. novembra većinu tih dobitaka stavio je pod kontrolu Bakua i obavezao etničke jermenske snage da se povuku iz svih sedam okruga oko Nagorno-Karabaha u, kako smatraju mnogi Jermeni, nacionalnom porazu.
Jerevan je 23. novembra saopštio da nastavlja primopredaju oko 120 gradova, sela i naselja u toj oblasti.
Porodice s obe strane sukoba žalile su se na manjak informacija o vojnicima koji su nestali ili za koje se u mnogim slučajevima veruje da su ubijeni u borbi.
Jerevan je saopštio da je poslednjih nekoliko dana pronašao ili predao tela oko 350 vojnika.
U jermenskoj prestonici Jerevanu članovi porodica okupili su se 23. novembra ispred zgrade Ministarstva odbrane da traže informacije gde se nalazi desetine vojnika koji su nestali.
"Došli smo ovde, tako da predstavnik državnog tela – bilo ministar ili čovek iz vojske – dođe i da nam odgovor kako bismo saznali bar neke informacije šta se dešava", rekla je jedna žena koja je tražila informacije o svom sinu. "Shvatamo da je bio rat, ali oni nas ignorišu – sve roditelje."
Azerbejdžanske porodice takođe su se žalile na slične zvanične propuste, pogoršane kulturom državne tajnovitosti u strogo kontrolisanoj zemlji s oko 10 miliona ljudi. Neke porodice su tražile odgovore na društvenim mrežama.
Okrug Agdam predat je 20. novembra.
Etničke jermenske snage bi trebalo da u narednih nedelju dana predaju još dva okruga i očekuje se da će još hiljade stanovnika verovatno pobeći, u mnogim slučajevima noseći sa sobom svu svoju imovinu, a za sobom ostavljajući spaljene kuće.
Karvačar (koji Azerbejdžanci zovu Kalbačar), stisnut između Nagorno-Karabaha i Jermenije, trebalo bi posle jednonedeljnog odlaganja da bude predat 25. novembra. Primopredaja okruga Kašatag (koji Azerbejdžanci zovu Lačin) zapadno od Nagorno-Karabaha, zakazana je za 1. decembar.
Dok se nastavlja povlačenje etničkih Jermena koji su u mnogim slučajevima decenijama ili generacijama živeli na tim teritorijama, deluje da je put ka trajnom miru i dalje težak.
Dve najuticajnije regionalne sile na Kavkazu, Rusija i Turska, kako se navodi, ne slažu se oko moguće uloge turskih mirovnjaka u okviru primirja.
Rusija ima opsežne odnose s obe zemlje, mada Jermeniji daje bezbednosne garancije, dok je Turska čvrsti azerbejdžanski saveznik s dugogodišnjim animozitetom prema Jerevanu.
Ostaju ili odlaze? Ruski mirovnjaci na postsovjetskom prostoru
Mnogi analitičari sugerišu da je Moskva u dogovoru o prekidu vatre dobila značajan ustupak angažovanjem mirovnih trupa kojim njena vojska ima prisustvo u strateškom i nestabilnom Južnom Kavkazu.
Prethodne ruske "mirovne" misije u otcepljenim regionima u Gruziji i Moldaviji su se zadržale uprkos lokalnom protivljenju.
Rojters (Reuters) je citirao neimenovani turski izvor koji je 23. novembra rekao da se Ankara i Moskva sada ne slažu oko nadziranja primirja između Jermenije i Azerbejdžana.
Pored ruskih mirovnih snaga na terenu, dogovor o primirju traži da u regionu postoji daljinski nadzorni centar s osobljem iz Turske i Rusije.
Međutim, turske vlasti navodno traže da budu prisutne i njene nezavisne mirovne snage kako bi ispoljile svoje uticaj.
Njihove ruski kolege, uključujući visoke zvaničnike koji su tokom vikenda posetili Jerevan i Baku, rekle se da se protive takvom turskom prisustvu.