Dostupni linkovi

Pad cena nafte


Naftno postrojenje u Tatarstanu, Rusija, 14. april 2002. Kada je Rusija počela invaziju na Ukrajinu, stručnjaci su predviđali da bi cene nafte mogle da dostignu 200 dolara po barelu. Sada su, posle pada za više od 30 odsto za dva meseca, cene nafte niže nego na početku rata.
Naftno postrojenje u Tatarstanu, Rusija, 14. april 2002. Kada je Rusija počela invaziju na Ukrajinu, stručnjaci su predviđali da bi cene nafte mogle da dostignu 200 dolara po barelu. Sada su, posle pada za više od 30 odsto za dva meseca, cene nafte niže nego na početku rata.

Cene nafte na svetskim tržištima, usled slabijeg od očekivanog rasta kineske privrede i strahova od usporavanja globalnog rasta, pale su na najniži nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu, pišu svetski mediji.

Razočaravajući ekonomski podaci iz Kine

Globalne cene nafte pale su usled zabrinutosti zbog slabijeg rasta kineske privrede izazvanog novim zatvaranjima zbog COVID-19 i padom u sektoru nekretnina, ističe Gardijan (The Guardian).

U reakciji tržišta na neočekivano slabe podatke u drugoj po veličini svetskoj privredi, cena barela nafte tipa Brent pala je u ponedeljak, 15. avgusta, za oko pet odsto na ispod 94 dolara, dostigavši najniži nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Kineska centralna banka neočekivano je snizila kamatne stope drugi put ove godine posle razočaravajućih zvaničnih ekonomskih podataka.

Fabrička proizvodnja u kineskom industrijskom sektoru porasla je za 3,8 odsto u julu u odnosu na godinu dana ranije, dok su analitičari predviđali rast od 4,6 odsto. Maloprodaja je porasla za 2,7 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je, kako navodi Gardijan, ponovo znatno ispod očekivanja.

Kineska ekonomija je za dlaku izbegla smanjenje u drugom tromesečju, sputana zatvaranjima u komercijalnom centru Šangaju i sve većim padom na tržištu nekretnina, kao i uporno slabim nivoima potrošnje.

Slab rast kineske privrede, koja je jedan od najvećih svetskih potrošača energije, smanjio bi potražnju za sirovom naftom i drugim prirodnim resursima, ukazuje list.

Globalne cene nafte pale su s najviših nivoa od blizu 140 dolara u martu, kada je zabrinutost oko snabdevanja iz Rusije dostigla vrhunac. Međutim, s nastavkom rata u Ukrajini cene su i dalje visoke – skoro 50 odsto iznad nivoa na kraju 2019.

Tmurni podaci i iz SAD

Pored neveselih ekonomskih podataka iz Kine, i sumorni izveštaji iz SAD su doprineli strahovima od usporavanja globalnog rasta, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Vrednost nafte Brent 15. avgusta je pala na samo 92,78 dolara po barelu pošto su izveštaji iz dve vodeće svetske privrede povećali zabrinutost da će usporavanje globalnog rasta pogoditi industrijsku i potrošačku potražnju, piše britanski list, navodeći da je i američka referentna nafta WTI pala na 86,82 dolara, što je najmanje od početka februara pre nego što je Rusija napala Ukrajinu.

Oba indikatora su smanjila gubitke kasnije u toku dana – Brent je ukupno pao za 3,1 odsto na 95,1 dolar, a WTI s padom od 2,9 odsto na 89,41 dolar po barelu.

Analitičari banke Goldman Saks (Goldman Sachs) ocenili su da podaci iz Kine pokazuju da je oporavak rasta posle zatvaranja u aprilu i maju zbog omikron soja koronavirusa "zaustavljen, pa čak i neznatno preokrenut u julu".

U SAD je istraživanje njujorških Federalnih rezervi o proizvođačima u toj saveznoj državi registrovalo drugi najveći mesečni pad.

Vesti iz Irana

Cene nafte nastavile su da padaju u utorak, 16. avgusta, pošto je pored zabrinutost zbog globalne recesije, pažnja tržišta, bila i na pregovorima o obnavljanju nuklearnog sporazuma Irana sa svetskim silama, prenosi Rojters (Reuters).

Analitičari kažu da bi s oživljavanjem iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, ako Iran i SAD prihvate ponudu Evropske unije, na tržište moglo da uđe više nafte, pošto bi bile ukinute sankcije na izvoz iranske nafte.

Iran je u ponedeljak odgovorio na "konačni" nacrt teksta Evropske unije za spas nuklearnog sporazuma iz 2015, rekao je zvaničnik EU, ali nije naveo detalje. Iranski ministar spoljnih poslova pozvao je SAD da pokažu fleksibilnost u rešavanju tri preostala pitanja.

Banka Barklis (Barclays) je u utorak snizila prognozu cene nafte Brent za osam dolara po barelu za ovu i sledeću godinu, pošto očekuje veliki višak sirove nafte u kratkom roku usled nastavka isporuka iz Rusije.

Pored toga, u SAD će proizvodnja u glavnim basenima nafte iz škriljaca porasti u septembru na 9,049 miliona barela dnevno što je najviše od marta 2020, saopštila je američka Uprava za energetske informacije.

Šta dalje?

Uprkos predviđanjima, cene nafte su pale. Međutim, da li će to olakšanje za potrošače potrajati zavisi od geopolitike, ekonomije i nepredviđenih događaja, piše Njujork tajms (The New York Times).

Kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, energetski stručnjaci su predviđali da bi cene nafte mogle da dostignu 200 dolara po barelu, što bi moglo da baci globalnu ekonomiju na kolena. Sada su, posle pada za više od 30 odsto za samo dva meseca, cene nafte niže nego na početku rata.

Međutim, ukazuje Njujork tajms, prerano je za slavlje, pošto cene energije mogu da skoče isto tako lako kao što mogu da padnu, neočekivano i iznenada. Kina, gde su zatvaranja zbog COVID-19 i dalje rasprostranjena, eventualno će ponovo otvoriti svoje gradove, povećavajući potražnju. Povlačenje nafte iz američkih strateških rezervi biće završeno u novembru, posle čega će morati da se dopune. A neki neočekivani događaj, poput uragana u oblastima proizvodnje nafte bi opet mogao da dovede do porasta cena goriva.

S druge strane, cene bi mogle dodatno da se spuste ako Iran pristane na novi nacrt nuklearnog sporazuma pošto je odustao od zahteva da Revolucionarna garda bude uklonjena s američke liste terorističkih organizacija. Uz to, dodaje list, izgledi za nastavak povećanja kamatnih stopa navode mnoge investitore i ekonomiste da predviđaju recesiju i smanjenje potražnje.

Predviđanje cena energenata je uvek bilo teško s obzirom na veliki broj faktora, uključujući očekivanja trgovaca koji kupuju i prodaju gorivo, političku nestabilnost u velikim proizvođačima nafte kao što su Venecuela, Nigerija i Libija, kao i investicione odluke država i privatnih naftnih kompanija.

Danas je, ističe Njujork tajms, te komplikovane činioce dodatno teško proceniti, posebno što rat u Ukrajini ostaje glavna promenjiva u perspektivama snabdevanje širom sveta, budući da Rusija na globalno tržište isporučuje desetinu od ukupno 100 miliona barela dnevno.

Od invazije na Ukrajinu, dnevni ruski izvoz pao je za oko 580.000 barela. Očekuje se da će EU do februara pooštriti sankcija na rusku naftu, što bi moglo da smanji dnevni ruski izvoz za dodatnih 600.000 barela. Ali, kako Rusija smanjuje prodaju prirodnog gasa Evropi kao odgovor na sankcije, evropska energetska preduzeća će biti primorana da sagorevaju više nafte da bi zamenila gas.

Dok tržišta energije šalju različite signale, Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) je u prognozi prošle nedelje navela da očekuje da će potražnja za naftom biti slabija nego što se prvobitno očekivalo ove i sledeće godine, ali da očekuje da će se globalna potražnja 2023. povećati na skoro 103 miliona barela dnevno.

XS
SM
MD
LG