Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Predstavnici nacionalnih manjina za obustavu pripreme izbora


Sud za ljudska prava u Strazburu
Predstavnici nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini ne žele da se pomire sa činjenicom da se vrše pripreme opštih izbora u oktobru ove godine, a da nije provedena odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Sejdić - Finci.

Tom odlukom iz kraja prošle godine nalaže se BiH da omogući i pripadnicima nacionalnih manjina da budu birani na najviše funkcije u državi.

Predsjedavajući Saveza nacionalnih manjina BiH Nedžad Fejzić potvrdio je da je do sada četvoro Roma predalo apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, te da se u narednim danima očekuju apelacije predstavnika i drugih nacionalnih manjina koje nisu zadovoljne time što im nije omogućeno da se kandiduju na visoke pozicije, poput državnog člana Predsjedništva ili delegate u Domu naroda Parlamenta BiH.

„To je jedna mogućnost da Ustavni sud privremeno obustavi dok se ne ispoštuje odluka Evropskog suda za ljudska prava. Druga opcija je da nas jednostavno odbiju ili da dobijemo negativan odgovor. Onda će Romi i druge nacionalne manjine, jer sam ja razgovarao i sa drugim nacionalnim manjinama, da podnesu ponovo tužbu protiv BiH Evropskom sudu za ljudska prava,“
rekao je Fejzić.

Dervo Sejdić, u čiju korist je presudio Sud za ljudska prava u Strazburu i dao nalog vlastima u BiH da se nacionalnim manjinama obezbijedi pravo kandidovanja, jedan je od onih koji su pokrenuli apelaciju pred Ustavnim sudom da se zaustavi izborni proces. Na taj korak se, kaže, odlučio jer je iz Izborne komisije dobio odgovor da ne može da se kandiduje i pored presude iz Strazbura.

Moj cilj je sankcionisati odgovorne za neprovedbu ili neusklađivanje Ustava i Izbornog zakona sa Konvencijom o ljudskim pravima, rekao je Dervo Sejdić.
Sejdić navodi da ne očekuje pozitivnu odluku Ustavnog suda, ali će zbog toga, kako kaže, u novoj apelaciju Sudu u Strazburu zatražiti kažnjavanje političara u BiH za kršenje ljudskih prava.

„Da predložim sankcije Sudu za ljudska prava u Strazburu protiv lidera političkih partija koje kreiraju vlast u BiH. Međunarodna zajednica time što bi sankcionisala BiH i eventualno suspendovala sporazum o saradanji i pridruživanju ne kažnjava političare. Kažnjava narod BiH, a to niti je moj cilj, niti bi trebao da bude cilj evropske zajednice. Moj cilj je sankcionisati odgovorne za neprovedbu ili neusklađivanje Ustava i Izbornog zakona sa Konvencijom o ljudskim pravima,“ kaže Sejdić.

Komplikovan sistem

Osim apelacija, pojedini predstavnici nacionalnih manjina su predlagali i da se u znak protesta zbog neprovođenja odluke Suda za ljudska prava pozovu nacionalne manjine na bojkot predstojećih izbora. Predsjednik Saveza nacionalnih manjina Republike Srpske Stevo Havreljuk kaže da se od toga odustalo jer bi dodatno usložnilo situaciju. Havreljuk ističe da su nacionalne manjine pokušale i da daju puni doprinos u pripremama izmjena Ustava i Izbornog zakona.

„Ali su bh. vlasti jednostavno sve to ignorisale i, po nama, nije bilo dobre volje, odnosno sluha da se to pitanje riješi,“
rekao je on.

Da bismo mi radili drugačije potrebno je da se promijeni Izborni zakon, a pogotovo oblast o kojoj govorite je utvrđena i u Ustavu - znači Ustav BiH i Izborni zakon, kaže portparol Izborne komisije.
U Centralnoj izbornoj komisiji BiH nemaju komentar na podnesene apelacije. Navode da su oni samo izvršno tijelo koje provodi postojeće zakone.

„Da bismo mi radili drugačije potrebno je da se promijeni Izborni zakon, a pogotovo oblast o kojoj govorite je utvrđena i u Ustavu - znači Ustav BiH i Izborni zakon. I CIK će, naravno, pimjenjivati nova rješenja u skladu sa Zakonom i Ustavom,“
kaže portparol Izborne komisije Maksida Pirić.

Direktor Centra za međunarodne odnose iz Banje Luke Miloš Šolaja mišljenja je da apelacije Ustavnom sudu neće imati odjeka na rješavanje pitanja biračkog prava nacionalnih manjina prije izbora. Poslije izbora se mogu očekivati konkretniji i lakši razgovori jer bez definisanog pitanja manjina nema ni zaokruženog zakonskog okvira u BiH, kaže Šolaja.

„Nažalost, to nije urađeno. U Dejtonskom sporazumu neko je zaboravio da navede nacionalne manjine tako je kod nas jako komplikovan sistem i komplikovano se došlo do toga da se njihov položaj riješi,“
objašnjava Šolaja.

Osim loše poruke zbog neprovođenja presude Sejdić - Finci i mogućim sankcijama iz Evropske unije zbog toga građani bi mogli biti kažnjeni i finansijski. Predstavnici nacionalnih manjina najavljuju pokretanje ovaj put i nekoliko stotina tužbi Sudu za ljudska prava kako bi ostvarili svoje biračko pravo. Šta to stvarno znači, dovoljno je reći da je samo slučaj Sejdić - Finci koštao BiH 40.000 evra.
  • 16x9 Image

    Milorad Milojević

    Diplomirao je 2003. godine kao prvi diplomirani novinar sa Univerziteta u Banjaluci. Novinarstvom se počeo baviti 1999. na banjalučkoj Alternativnoj televiziji. Godine 2002. postaje dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Banjaluke. Obrađuje političke i društvene teme.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG