Sagau: 'Ne autokefalna, već autonomna crkva Crne Gore'
Gotovo je nemoguće na fer način utvrditi ko je vlasnik pravoslavnih zdanja u Crnoj Gori, tako da kakva god odluka da se donese, nekome će biti naneta nepravda – kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Emil Bjorn Hilton Sagau (Saggau), doktorant Univerziteta u Kopenhagenu, koji proučava ovo pitanje i u više navrata je boravio na Balkanu.
"Kada je reč o istoriji Crne Gore, nema jasnog pravnog uporišta i tragova kome ova verska zdanja pripadaju", smatra Sagau.
Prema njegovom mišljenju, ovo pitanje je trebalo rešavati dijalogom i većom uključenošću verskih zajednica, a ne praviti od njega državno pitanje.
Most: Da li bi Srbija ratovala za Republiku Srpsku?
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome zašto su dva dokumenta koje je nedavno usvojila Skupština Srbije – Strategija nacionalne bezbedonsti i Strategija odbrane Srbije – izazvala burne reakcije u Bosni i Hercegovini (BiH). Sagovornici su bili Miroslav Hadžić, dugogodišnji direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i profesor Fakulteta političkih nauka, i Armin Kržalić, profesor Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije u Sarajevu.
Bilo je reči o tome da li je proklamacijom da je očuvanje Republike Srpske prioritet spoljne politike Srbije povređen suverenitet Bosne i Hercegovine, da li Dejtonski sporazum daje pravo Srbiji na takav odnos prema Republici Srpskoj, da li je Srbija garant Dejtonskog sporazuma ili samo potpisnik, šta znači stav u Strategiji odbrane da Srbija ima pravo da se brine o zaštiti Srba koji žive u drugim državama regiona, da li ta zaštita podrazumeva i upotrebu oružja, zašto ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin kaže da je mir na Balkanu izvestan kada Srbija ima jaku vojsku.
'Od Bihaća do Slovenije za 3.000 eura'
"Vozio sam ih petoricu, kako smo se dogovorili, do Mostara. Dali su mi 50 eura da naspem gorivo, pa su navalili da produžim za Sarajevo. Tu sam stao na benzinskoj pumpi gdje je bila policija, koja je zatražila da izvadimo torbe iz gepeka. Njih četvorica su se razbježali brzinom svjetlosti na sve četiri strane. Niko mi od njih nije platio i više ih ne bi prevozio, nema teorije", počinje svoju priču za Radio Slobodna Evropa (RSE), taksista iz Trebinja koji je želio ostati anoniman.
On je iz Trebinja, grada na jugu Bosne i Hercegovine, prevozio migrante koji ilegalnim putevima ulaze u tu državu, mimo graničnih prelaza.
Trebinjski taksista nije jedini koji je prevozio migrante.
Suživot na liniji razgraničenja
Stanovnici nekoliko sela koja se nalaze na području opštine Foča, na entitetskoj liniji razgraničenja Republike Srpske i Federacije BiH, nedavno su uredili trasu puta, kako bi je pripremili za asfaltiranje, na proljeće.
To je jedna od zajedničkih akcija kojom pokušavaju unaprijediti uslove života na istoku BiH, te prevazići političke podjele zbog kojih se i osnovna pitanja teško i komplikovano rješavaju.
Makedonski film 'Zemlja meda' u trci za Oskara
Film iz Severne Makedonije „Zemlja meda“ nominovan je za američku nagradu „Oskar“ u dve kategorije: za najbolji dokumentarni i za najbolji film s neengleskog govornog područja, objavila je Američka filmska akademija. Reditelji dokumentarnog filma su Tamara Kotevska i Ljubomir Stefanov. "Zemlja meda" je film o poslednjoj ženi-lovcu na divlje pčele u Evropi u zabačenom planinskom selu, koja pokušava da vrati prirodnu ravnotežu i izbavi divlje pčele od pohlepe domaćih pčelara, koji su prekršili pravilo da pola meda iz košnice uzmu, a drugu polovinu ostave pčelama. U septembru 2019. korediteljka filma Tamara Kotevska govorila je za RSE servis Severne Makedonije.
Facebook Forum