Dostupni linkovi

Priznanje Kosova - uslov za prijem Srbije u EU?


Predrag Simić (foto: Medija centar Beograd) i Aleksandra Joksimović (foto: Danas)
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li će normalizacija odnosa sa Kosovom biti uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju. Sagovornici su bili Aleksanadra Joksimović, članica Foruma za međunarodne odnose Srbije, i Predrag Simić, profesor Fakuleta političkih nauka u Beogradu.

Bilo je reči o tome zašto evropski zvaničnici u poslednje vreme sve više šalju poruke o neophodnosti da Srbija normalizuje svoje odnose sa Kosovom, zašto Evropska unija više ne želi da prima kandidate koji nisu rešili svoje teritorijalne probleme, da li će Brisel tražiti od Beograda da prestane da blokira prijem Kosova u međunarodne organizacije, da li bi Srbija mogla pristati da njeni predstavnici na regionalnim skupovima sede za istim stolom sa predstavnicima kosovske države, može li se desiti da priznanje Kosova postane uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju i da li bi Srbija u tom slučaju odustala od Evropske unije, kao i o tome da li će posle najnovijih konflikata na severu Kosova biti nastavljen dijalog između Beograda i Prištine.

Omer Karabeg: U poslednje vreme evropski zvaničnici sve više govore o tome da će Srbija morati da razreši svoje odnose sa Kosovom ako želi da uđe u Evropsku uniju. O tome su govorili Štefan File, komesar za proširenje Evropske unije, nemački parlamantarci prilikom posete Beogradu, kao i Doris Pak, članica Evropskog parlamenta. Da li ove izjave znače da Brisel Srbiji pooštrava uslove za prijem kad je u pitanju Kosovo?

Aleksandra Joksimović: Mislim da izjave ovog tipa nisu nikakva novost. Za poznavaoce procesa evropskih integracija stavljanje kosovskog pitanja u prvi plan ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje. Naime, u procesu integracije jedne države u Evropsku uniju pitanja se rešavaju korak po korak. U slučaju Srbije, nakon što je rešeno pitanje njene saradnje sa Haškim tribunalom, odnos prema
U slučaju Srbije, nakon što je rešeno pitanje njene saradnje sa Haškim tribunalom, odnos prema Kosovu automatski se pomerio na lestvici prioriteta i došao je u prvi plan.

Kosovu automatski se pomerio na lestvici prioriteta i došao je u prvi plan Evropska unija je do sada pokazivala značajno razumevanje za teškoće sa kojima se, kad je reč o Kosovu, vlast u Srbiji suočava na unutrašnjem planu. Beograd bi, međutim, trebalo da zna da tu postoji granica popustljivosti i ne bi nikako valjalo da je testira. Način na koji Brisel reaguje kada se ta granica pređe - veoma jasno se video kada je Srbija pokušala da predloži Ujedinjenim nacijama rezoluciju kojom bi se osporilo mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. U tom trenutku Evropska unija je veoma oštro reagovala i Beograd je bio prinuđen da se povuče. Beograd mora voditi računa da mu se može desiti, ukoliko jednog dana tu granicu pređe, da priznanje Kosova postane uslov za ulazak u Evropsku uniju.

Predrag Simić: Tačno je ovo što kaže gospođa Joksimović - kosovsko pitanje se neobično brzo i dramatično nametnulo gotovo istog dana kada je u Hag izručen Goran Hadžić, poslednji haški optuženik. A onda je došla vest da su briselski pregovori između Beograda i Prištine odloženi za septembar, zatim je Priština uvela embargo na uvoz robe iz Srbije, pa smo imali nekoliko kritičnih dana na severu Kosova s akcijama kosovskih specijalnih policijskih snaga na graničnim prelazima i paljenjem objekata i - sve je onda dobilo dramatične razmere. Bojim se da će početkom jeseni, kada počinje predizborna kampanja u Srbiji, biti novih incidenata koji su vrlo pogodno sredstvo da se vrši pritisak na Beograd u onom pravcu u kome to vlasti na Kosovu hoće.

Aleksandra Joksimović: U ovim sadašnjim pregovorima sa Prištinom pozicija Beograda je slabija. Pre svega zbog toga što je sadašnjoj vladajućoj
U ovim sadašnjim pregovorima sa Prištinom pozicija Beograda je slabija. Pre svega zbog toga što je sadašnjoj vladajućoj garnituri u Srbiji mnogo više stalo da se održi pregovarački proces, jer je to uslov za dobijanje kandidature za EU.

garnituri u Srbiji mnogo više stalo da se održi pregovarački proces, jer je to uslov za dobijanje kandidature za Evropsku uniju, a bez te kandidature vladajuće partije će teško dobiti predstojeće izbore. Poslednji potezi Prištine pokazuje da je ona svesna te slabosti Beograda i da želi da je iskoristi. Beograd greši što u ovim pregovorima pokušava da se nametne kao dominantni partner često uz neku vrstu slavodobitnih izjava. Beograd greši i u tome što zahtev Brisela za postizanjem rezultata u pregovaračkom procesu tumači kao pojačavanje pritiska, pa se onda reaguje izjavama o podeli Kosova i potrebi da Srbija bude spremna za različite scenarije, poput one ministra unutrašnjih poslova Dačića.

Predrag Simić: Igranje na kartu podele Kosova i lobiranje naše diplomatije u Vašingtonu za tu opciju doživeli su neuspeh. Pokazalo se da to
Igranje na kartu podele Kosova i lobiranje naše diplomatije u Vašingtonu za tu opciju doživeli su neuspeh. Pokazalo se da to ne prihvataju ni Brisel, ni Vašington.

ne prihvataju ni Brisel, ni Vašington. I Evropska unija i Sjedinjene Američke države traže rešenja do kojih će se doći kroz pregovore. Negativna stvar za Srbiju je što sada ulazi u predizborni period i što vlada, koja je na kraju svog mandata, zbog pritiska opozicije nije u stanju da u tim pregovorima pravi ustupke i prihvata kompromise. Nema sumnje da je za Srbiju u ovom trenutku ulog mnogo veći, jer je u pitanju kandidatura. Za Prištinu takođe postoji ulog, a to je vizna liberalizacija. I to su, čini mi se, dva instrumenta kojima Brisel raspolaže da bi vršio pritisak na obe strane.

Omer Karabeg: Nakon lošeg iskuštva sa prijemom Kipra, zvaničnici Evropske unije su često ponavljali da neće više primati u Uniju zemlje koje nisu rešile svoje teritorijalne probleme. Pa ipak, neki u Beogradu se nadaju da bi Brisel mogao napraviti izuzetak kad je u pitanju Srbija. Da li su ta nadanja opravdana?

Aleksandra Joksimović: Mislim da je apsolutno neopravdano razmišljati o bilo kakvim izuzecima, jer Brisel na to nije spreman - iz dva razloga: prvi je veoma negativno iskustvo sa Kiprom, a drugi je činjenica da situacija u Evropskoj uniji postaje sve složenija, kako zbog ekonomske krize, tako i zbog unutrašnjih problema. Proces proširenja Evropske unije ulazi u novu fazu u kojoj će uslovi za prijem biti značajno pooštreni.
Srbija nema u Evropskoj uniju snažnog lobistu, koji bi pogurao njenu kandidaturu, kao što je to bila Grčka u slučaju Kipra.

Predrag Simić: Brisel nije u situaciji da pravi izuzetke. U ovom trenutku zaljuljani su osnovni stubovi na kojima počiva Evropska unija - od šengena do evrozone. Osim toga, Srbija nema u Evropskoj uniju snažnog lobistu, koji bi pogurao njenu kandidaturu, kao što je to bila Grčka u slučaju Kipra.

Model dve Nemačke ne nudi krajnje rešenje

Omer Karabeg: Članica Evropskog parlamenta Doris Pak rekla je da će se od Srbije tražiti da ne pravi probleme Kosovu na njegovom putu ka Evropskoj uniji. Može li se očekivati od vlasti u Srbiji da prihvati takav zahtev?

Aleksandra Joksimović: Regionalna saradnja je jedan od ključnih uslova za prijem u Evropsku uniju. Pri tome ne smemo zaboraviti da je i Kosovo deo regiona, pa regionalna saradnja podrazumeva i normalizaciju odnosa sa Kosovom. Doris Pak je osoba koja veoma dobro poznaje prilike na Balkanu, jer je u vreme krize i konflikata bila izvestilac Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu. S druge strane, ona je i poslanica nemačkog parlamenta, a uvek treba veoma pažljivo osluškivati razmišljanja koja stižu iz Nemačke, s obzirom da je ta zemlja upravo u vreme krize na Balkanu imala jednu od najaktivnijih uloga i bila jedan od kreatora politike prema regionu. Za očekivati je da će i u narednom periodu Nemačka zadržati tu ulogu, pa ne treba zanemarivati nijedan glas koji odatle dolazi.
Omer Karabeg: Može li Srbija prihvatiti da njeni predstavnici sede za istim stolom sa predstavnicima države Kosovo, dakle da prestane da bojkotuje međunarodne skupove na koje je pozvano Kosovo?

Predrag Simić: To je problem koji smo videli u poslednjih pola godine u više navrata: recimo, prilikom konferencije u Varšavi kada je predsednik Tadić propustio priliku da se možda sretne sa američkim predsednikom Obamom, što Beograd već dugo očekuje i priželjkuje, kao i prilikom proslave godišnjice proglašenja
To odsustovanje sa medjunarodnih skupova na koje je pozvano Kosovo dosta smeta Srbiji, ali mislim da u dogledno vreme na domaćoj političkoj sceni nema prostora da se prihvati bilo kakvo drugo rešenje.
Italije. To odsustovanje sa međunarodnih konferencija dosta smeta Srbiji, ali mislim da u dogledno vreme na domaćoj političkoj sceni nema prostora da se prihvati bilo kakvo drugo rešenje. Za drugačiji stav Beograda moraćemo da sačekamo izbore i novu vladu. Postoji jedna američka poslovica koja kaže: Where is the will, there is a way (tamo gde postoji želja, tu postoji i način). Videli smo da je Evropska unija, istina u situacijama ne baš previše sličnim kosovskoj, predlagala različita originalna rešenja. Videli smo da je svojevremno u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore postojao paralelni put obe njene članice ka Evropskoj uniji, a imamo primer i Severne Irske gde je evropska administracija takođe umela da nađe odgovarajuće diplomatsko rešenja. U slučaju Kosova, to će svakako biti mnogo, mnogo teže, ali mislim da ne bi trebalo biti potpuni pesimista i tvrditi da rešenja nema. Ne bih isključio mogućnost da se u nekoj situaciji, koja bi se bitno razlikovala od ove sadašnje, pronađe prostor za neko rešenje.

Omer Karabeg: Da li bi se odnosi između Kosova i Srbije mogli regulisati po modelu dve Nemačke u doba Hladnog rata? Zapadna Nemačka nije priznavala Istočnu, ali su bilateralni odnosi dobro funkcionisali.

Aleksandra Joksimović: Čini mi se da modeli koji su primenjivani u hladnoratovskim okolnostima teško mogu dati rezultate u današnjoj potpuno izmenjenoj situaciji. Zato je nerealno očekivati da bi model dve
Mislim da bi pre svega Beograd trebalo da traga za modelom koji će mu omogućiti da normalno komunicira sa Prištinom, jer mu inače preti samoizolacija zbog neučestvovanja na regionalnim skupovima na kojima se pojavljuju predstavnici Kosova.

Nemačke mogao biti primenjen na prostorima Balkana. Čini mi se da će Evropska unija tražiti drugačije modele u pokušaju da reši odnose između Beograda i Prištine. Pri tome mislim da bi pre svega Beograd trebalo da traga za modelom koji će mu omogućiti da normalno komunicira sa Prištinom, jer mu inače preti samoizolacija zbog neučestvovanja na regionalnim skupovima na kojima se pojavljuju predstavnici Kosova. To bi omogućilo Srbiji da se oslobodi teškog bremena koji je nasledila od Miloševića i koji nas još i danas pritiska, jer nijedna demokratska vlada ne može u potpunosti anulirati sve posledice onoga što je Milošević učinio. Ne smemo zaboraviti da je u Miloševićevo vreme Srbija bombardovana upravo zbog Kosova i da su današnji odnosi sa Kosovom proizvod te politike.

Predrag Simić: Ne treba zaboraviti ni da nemački model, kao i svi drugi modeli, ima svoju ograničenu upotrebnu vrednost. Model dve Nemačke je u vreme Hladnog rata nastao kao rezultat istočne politike kancelara Branta i mislim da njegove ambicije nisu išle dalje od otvaranja dijaloga i uspostavljanja podnošljivog suživota. Dakle, to je model koji služi za otvaranje dijaloga i koji sam po sebi ne može da ponudi krajnje rešenje. Mislim, međutim, da bi bilo dobro da obe strane, i beogradska i prištinska, malo bolje prouče kako su se razvijali odnosi između dve Nemačke jer bi tu, možda, našli rešenja za pitanja kao što su, recimo - pečati, trgovina, carina, koja su bila povod najnovijeg zaoštravanja.

Uslov ili zahtev za normalizaciju odnosa

Omer Karabeg: Može li se desiti da Brisel, kao uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju, ipak postavi priznanje Kosova?

Aleksandra Joksimović: Mislim da u ovom trenutku još uvek nije na stolu pitanje ulaska Srbije u Evropsku uniju, dosta smo daleko od tog dana, pa je
Ja se iskreno nadam da Evropska unija nikada neće priznanje nezavisnosti Kosova postaviti kao eksplicitan uslov.

veoma nezahvalno praviti takvu vrstu prognoze. Sasvim je sigurno da će u svim sledećim koracima Srbije ka Evropskoj uniji Kosovo biti jedna od važnijih tema. Sigurno je, takođe, da će Evropska unija i dalje pokazivati razumevanje za unutrašnje probleme u Srbiji vezane za ovu temu, ali da će istovremeno inistirati da se rešavaju konkretna pitanja. U tom smislu biće i pritisaka. Ja se iskreno nadam da Evropska unija nikada neće priznanje nezavisnosti Kosova postaviti kao eksplicitan uslov.

Predrag Simić: Sama Evropska unija neće. Sve dok pet njenih članica ne priznaje Kosovo, neće biti konsenzusa oko toga. Znači, taj uslov neće biti formalno postavljen. Međutim, faktički verovatno hoće. Jer, ukoliko to kao uslov ne postavi Brisel, postaviće ga pojedine članice u procesu ratifikacije, bez koje nema
Priznanje Kosova neće biti formalno postavljeno kao uslov. Međutim, faktički verovatno hoće. Jer, ukoliko to kao uslov ne postavi Brisel, postaviće ga pojedine članice u procesu ratifikacije, bez koje nema prijema.
prijema. Ali to se može dogoditi samo u slučaju ukoliko svi pregovori dožive neuspeh i ukoliko Srbija, sama ili u saradnji sa spoljnim faktorima, ne ponudi rešenje. Ono što je, međutim, imperativ trenutka - to je da se zaustavi eskalacija konflikta i da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto. Ova eskalacija je veoma je opasna. Ona odgovara nacionalistima, i na jednoj i na drugoj strani, koji su od samog početka protiv pregovora. Ako bi pregovori propali, stvari bi se rešavale ili silom ili nekom vrstom međunarodnog diktata, koji bi mogao podrazumevati i uslovljavanje ulaska Srbije u Evropsku uniju njenim eksplicitnim priznanjem Kosova.

Omer Karabeg: Verujete li da bi Srbija odustala od Evropske unije ako priznanje Kosova bude uslov za ulazak u Uniju? Podsetio bih da je ministar unutrašnjih poslova Srbije, Dačić, ovih dana rekao: “Ako nam priznanje Kosova postave kao uslov, onda je bolje da se na vreme rastanemo“.

Aleksandra Joksimović: Nije samo ministar Dačić davao takve izjave. I ministar spoljnih poslova Jeremić je više puta izlazio sa takvim stavovima.
Kada bi se danas pred građane Srbije postavilo pitanje - EU ili Kosovo, ja nisam sigurna da EU ne bi izvojevala pobedu, s obzirom da su sve izbore od 2000. godine do danas dobile proevropske snage.

Bojim se da nas takvi tvrdokorni stavovi mogu dovesti u šah- mat poziciju. Uostalom, i kada bi došao trenutak da se takvo pitanje postavi - konačnu reč bi trebalo da daju građani na referendumu. Kada bi se danas pred građane Srbije postavilo pitanje - Evropska unija ili Kosovo, ja nisam sigurna da Evropska unija ne bi izvojevala pobedu, s obzirom da su sve izbore od 2000. godine do danas dobile proevropske snage.

Omer Karabeg: I na kraju, da se vratimo pitanju iz naslova ovog dijaloga - da li će normalizacija odnosa sa Prištinom biti uslov Srbiji za pristupanje Evropskoj uniji?

Predrag Simić: Verovato hoće. Biće ili formalni, a - ako ne formalni - onda faktički uslov, jer znamo da prijem u Evropsku uniju ne zavisi samo od ispunjavanja formalnih kriterijuma, nego i od političkih odluka. Inače, ja bih izrazio malo veću zabrinutost od gospođe Joksimović u pogledu raspoloženja biračkog
Mislim da nit evropske perspektive ne smemo ni po koju cenu izgubiti, ali mislim da i Evropa ne sme izgubiti Srbiju, jer, ako bi izgubila Srbiju, bojim se da se situacija na celom Zapadnom Balkanu ne bi mogla staviti pod kontrolu.
tela u Srbiji. Plašim se da su očekivanja od onog iskoraka, koji je Srbija učinila 5. oktobra 2000. godine, dosta potrošena. Dosta je razočarenja. Teška ekonomska situacija utiče na raspoloženje birača, pogotovo onih koji su žrtve tranzicije. Osim toga, ovi dramatični događaji u Norveškoj pokazuju nešto na što nismo dovoljno obratili pažnju - da ekstremna desnica u Evropi sve više jača, čak i tamo gde uopšte ne bismo očekivali - u obrazovanim, višim slojevima. Bojim se da bi se takav trend mogao nastaviti, a Srbija se već suočavala sa slučajevima rasizma i desnog radikalizma. Da zaključim. Mislim da nit evropske perspektive ne smemo ni po koju cenu izgubiti, ali mislim da i Evropa ne sme izgubiti Srbiju, jer, ako bi izgubila Srbiju, bojim se da se situacija na celom Zapadnom Balkanu ne bi mogla staviti pod kontrolu.

Aleksandra Joksimović: Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine biće van svake sumnje uslov za dalju evropsku integraciju Srbije, ali ne i priznanje Kosova. Ono što se u ovom trenutku očekuje je da se dijalog nastavi, ali na način koji će dovesti do konkretnih rezultata, što znači da će obe strane morati da prihvate određene kompromise, kako bi se došlo do rešenja.

Pogledajte komentare (6)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG