Dostupni linkovi

Uticaj Turske na Zapadnom Balkanu


Članovi Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, Željko Komšić i Bakir Izetbegović, predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Turske Abdulah Gul na samitu u Karađorđevu, 26. april 2011.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o ulozi Turske na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili Šaćir Filandra, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, i Čedomir Antić, istoričar i politički analitičar iz Beograda.

Bilo je reči o tome koji je interes Turske da se ponovo vraća na Zapadni Balkan, o optužbama pojedinih srpskih političara i analitičara koji u pojačanom angažmanu Turske u regionu vide obnovu imperijalnih težnji te zemlje, koliko su jaka antiturska osećanja u Srbiji, zašto nacionalisti Bošnjake nazivaju Turcima, koliko je Turska pomogla da se smanje tenzije između Beograda i Sarajeva, da li Turska koordinira svoje poteze u regionu sa Briselom i Vašingtonom, kao i o tome koliko Turska kao ekonomska sila može doprineti razvoju regiona.

Omer Karabeg: Da li Turska danas ima značajnu ulogu u regionu Zapadnog Balkana? Može li se reći da je ona, posle Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, četvrti igrač po važnosti?

Šaćir Filandra: To se može tvrditi. Prisutnost Turske i njen uticaj u regionu se sve više osjećaju. Njena pozicija se bitno promijenila u odnosu na 70-te
Prisutnost Turske i njen uticaj u regionu se sve više osjećaju. Njena pozicija se bitno promijenila u odnosu na 70-te i 80-te godine prošlog stoljeća i njena prisutnost na Balkanu je daleko uočljivija.
i 80-te godine prošlog stoljeća i njena prisutnost na Balkanu je daleko uočljivija.

Čedomir Antić: Mislim da Turska ipak nema onu nezavisnu ulogu u svetskoj politici koju imaju Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Rusija, s tim što moram da kažem da Rusija nije više globalna već regionalna sila. Moglo bi se reći da je Kontakt grupa vratila u region Rusiju i Tursku na način koji više podseća na ranija vremena, nego na vreme od kraja Prvog svetskog rata pa do kraja Hladnog rata. Međutim, da bismo dali neku zaokruženiju ocenu uloge Turske i Rusije trebalo bi videti kakvi su ekonomski parametri, koliko države bivše Jugoslavije sarađuju sa svakom od tih zemalja. Vi znate da je Rusija prisutna u regionu pre svega zbog energetike. Kada je reč o Turskoj, njeno ekonomsko prisustvo je još uvek vrlo simoblično.

Omer Karabeg: Koji je interes Turske da se ponovo vraća na ovo područje?

Šaćir Filandra: Ne mislim da tu postoje neke posebne političke i strategijske nakane. Mislim da je interes Turske da se razvija u mirnom, prijateljskom i stabilnom okruženju i da s tim okruženjem uspostavlja odnose koji će joj donijeti određene benefite i komparativne prednosti.
Danas se Turska vraća na Balkan na jedan drugačiji način, koji vrlo dobro definiše ona čuvena anegdota vezana za bivšeg turskog predsednika Ozala kada je rekao: “Ne želimo da sledeći put mi budemo na meniju, već za stolom“.


Čedomir Antić: Veoma je složen odnos Turske prema Balkanu. Pre svega, ona je bila prisutna na ovom području i tokom proteklih stotinu godina. Turska je bila deo procesa objedinjavanja Balkana do kojeg je došleo početkom 30-tih i 50-ih godina 20. veka kada su formirani najpre Balkanski pakt 1934. godine, a potom Balkanski savez 1953. godine. Danas se ona vraća na Balkan na jedan drugačiji način, koji vrlo dobro definiše ona čuvena anegdota vezana za bivšeg turskog predsednika Ozala kada je rekao: “Ne želimo da sledeći put mi budemo na meniju, već za stolom“.

Omer Karabeg: Deo političara i analitičara u Srbiji kritikuje angažman Turske na Zapadnom Balkanu i u tome vidi takozvani neoosmanizam, obnovu imperijalnih težnji Turske u ovom regionu.

Šaćir Filandra: Mislim da je i znanstveno i politički pretenciozno kvalificirati turski angžaman u ovom dijelu Balkana tako oštrim stavovima i tvrditi d
I znanstveno i politički je pretenciozno kvalificirati turski angžaman u ovom dijelu Balkana tako oštrim stavovima i tvrditi da se radi o pokušajima reimperijalizacije.
a se radi o pokušajima reimperijalizacije ovoga prostora. Naravno, da se u djelima nekih teoretičara nove turske spoljnopolitičke doktrine mogu naći navodi takve vrste, ali ne mislim da savremena turska država ima bilo kakve interese koji bi izlazili van okvira demokratskih institucija i poštenih namjera. Prisutnost Turske na ovom prostoru jeste novina s obzirom da je ona vodila izolacionističku politiku kad je ovaj region u pitanju. To je ono što sada plijeni pažnju, ali mislim da će ta zainteresiranost za Tursku vremenom splašnjavati.

Čedomir Antić: Ja se nadam da su namere Turske dobre i da će njeno vodstvo ostati verno idejama kemalizma. Kemalizam je u krajnjoj liniji spasao Tursku od političkog nestanka i očuvao je kao veliku državu koja pokriva deo Balkanskog i celokupno maloazijsko
Čedomir Antić
poluostrvo i igra značajnu ulogu i na Bliskom istoku i na Balkanu. Međutim, kada čitamo teoretičare doktrine strategijske dubine, čiji je autor sadašnji turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu, vidimo da neki od njih još uvek veruju da je mogućno stvaranje nekakve moderne imperije. Uostalom, čuli smo šta je u Sarajevu pre nešto više od godinu dana ministar Davutoglu rekao o značaju Osmanskog carstva i o njegovoj vizionarskoj koncepciji koja je ujedinjavala narode kao što to sada čini Evropska unija. To je Bošnjacima i muslimanima iz Crne Gore možda zazvučalo lepo, ali mnogima na Balkanu nije. Međutim, moram reći da je Beograd prema Ankari nastupio sa velikim poverenjem. On je prihvatio da Ankara posreduje u odnosima izmedju dve muslimansko-bošnjačke političke partije, koje su deo vladajuće koalicije, što je, po mom mišljenju, neuobičajeno. Videli smo šta se dešavalo u Novom Pazaru u vreme kada je taj grad posetio premijer Turske. I konačno, nedavni susret u Karađorđevu pokazao je da i Beograd i Sarajevo dozvoljavaju Turskoj da igra posebnu ulogu u regionu. Ja ne verujem da bi, recimo, Moskvi bilo ko, sem Beograda, dozvolio da ima takvu ulogu.

Šaćir Filandra: Kad je riječ o izjavi ministra Davutoglua, o kojoj govori gospodin Antić, osobno sam bio iznenađen njenom pretencioznošću. Ta izjava ni u kom slučaju nije naišla na podršku šire javnosti kao što su neki očekivali.

Antiturska osećanja u Srbiji

Omer Karabeg: Koliko su jake predrasude prema Turskoj u regionu Zapadnog Balkana?

Čedomir Antić: Što se tiče Srbije i Beograda, mislim da one svakako nisu onakve kakve su bile u 19. veku. Naše vlasti, rekao sam, nastupaju sa prilično velikim poverenjem prema Turskoj. To je, po mom mišljenju, dobro zato što jedna ozbiljna država treba da se brani dobrim ustanovama i snažnom ekonomijom, a ne zastrašivanjem svojih građana.

Omer Karabeg: Postoje li u Srbiji antiturska osećanja?

Čedomir Antić: Nesumnjivo da postoje. Turska je istorijski bila viđena kao vrhovni neprijatelj. I to nije čudno. Međutim, tokom vremena, posebno u 20.
Tridesetih godina guslari u Crnoj Gori spevali su pesmu u kojoj je po prvi put jedan Turčin bio pozitivna ličnost. To je bio Ataturk
veku, nestala je zajednička granica između dve zemlje, a Turska je prestala da bude veliki sultanat i postala je republika. Tridesetih godina guslari u Crnoj Gori spevali su pesmu u kojoj je po prvi put jedan Turčin bio pozitivna ličnost. To je bio Ataturk. Ta pesma je nastala u vreme kada je stvaran Balkanski pakt, čiji je član bila i Turska. U toj pesmi su opevani i Ataturk i Stojadinović i šefovi država drugih zemalja koje su bile u Balkanskom paktu. Uostalom, postoji sličnost između Srba, Turaka i svih stanovnika Balkana, ne samo zbog vekovnog života u Osmanskom carstvu, nego i zbog vremena koje mu je prethodilo.

Šaćir Filandra: Predrasude prema Turskoj postoje. One su historijski nastale. Bošnjaci i danas snose konzekvence tih predrasuda. Činjenica je
Sva mržnja i osvetnički naboj, koji su bili usmjereni prema Turcima, u velikoj većini slučajeva iskaljivali su se na Bošnjacima.
da su nacionalno-oslobodilački pokreti balkanskih naroda bili antiturski pokreti. U tim ustancima i bunama najčešće se stavljao znak jednakosti između antiturskog i antimuslimanskog, tako da su se sva mržnja i osvetnički naboj, koji su bili usmjereni prema Turcima, u velikoj većini slučajeva iskaljivali na Bošnjacima. Te predrasude postoje, one se stalno aktiviraju u ratovima, dok su u vremenima mira negdje, u nekom zapećku, da bi se povremeno pojavile na grafitima u kojima se Bošnjaci nazivaju Turcima.

Omer Karabeg: Ima onih koji tvrde da Bošnjaci u Turskoj vide zaštitnika, isto onako kako Srbi i Hrvati vide svoje zaštitnike u Beogradu i Zagrebu.

Šaćir Filandra: Nikakav znak jednakosti ne može se staviti između odnosa Bošnjaka prema Turskoj i odnosa bosanskih Srba i Hrvata prema Srbiji, odnosno Hrvatskoj. Bošnjaci nemaju ni tu bliskost, ni tu povezanost sa Turskom i Turcima kakvu imaju ovdašnji Srbi i Hrvati sa Srbima iz Srbije i Hrvatima iz Hrvatske. U proteklom ratu oni su funkcionirali kao jedna nacija, kao jedna politička zajednica. Bošnjac
Mislim da je odnos Bošnjaka prema Turskoj sličan odnosu Srba iz Republike Srpske i Srbije prema Rusiji.
i i Turci su dvije različite priče, dvije različite sudbine, dva različita prostora i dvije različite kulture. To su dvije različite priče i one se sa bošnjačke strane tako i doživljavaju.

Čedomir Antić: Ja bih se većinom saglasio sa gospodinom Filandrom. Mislim da je odnos Bošnjaka prema Turskoj sličan odnosu Srba iz Republike Srpske i Srbije prema Rusiji. To je odnos prema velikoj sili koja je pomalo doživljava i kao nacionalna matica, bez obzira što etnički ona to nije, jer su južnoslovenski narodi međusobno mnogo bliži nego sa bilo kojim drugim narodom iz Evrope i Azije.

Omer Karabeg: Imam utisak da Turska želi da igra ulogu posrednika u sporovima u regionu, posebno u sporovima između Sarajeva i Beograda. Deo tih napora bili su prošlogodišnji sastanak u Istambulu turskog predsednika Gula, predsednika Srbije Tadića i tadašnjeg predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića, kao i nedavni sastanak u Karađorđevu, na kome su pored Gula i Tadića bila i sva tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Da li su ti sastanci doprineli poboljšanju odnosa između Sarajeva i Beograda?

Šaćir Filandra
Šaćir Filandra: Ne bi se moglo reći da je nakon njih došlo do nekog poboljšanja, ali su svakako doprinijeli uspostavljanju normalnijih, bližih i redovnijih odnosa. Očito je da su odnosi između Beograda i Sarajeva u zadnje dvije decenije narušeni, pa je neka vrsta posredovanja bila potrebna. U sarajevskoj intelektualnoj i političkoj javnosti je općenito ta posrednička misija Turske primljena s razumijevanjem, kao i činjenica da je beogradsko političko vodstvo prihvatilo posredničku ulogu Turske.

Čedomir Antić: Ne mogu da kažem da je ova aktivnost Turske doprinela nekakvom poboljšanju odnosa, s obzirom na činjenicu da je na istambulskom susretu Bosna i Hercegovina, koja ima tročlano predsedništvo, bila predstavljena samo sa predstavnikom jednog naroda koji je nekoliko meseci nakon tog sastanka bio poražen na izborima. Nedavno smo imali susret u Karađorđevu na kome je predsednik Tadić rezolutno izneo određene stavove, iza kojih ne stoji niti paralament Srbije, niti većina javnosti.

Simbolična ekonomska pomoć

Omer Karabeg: Gospodine Filandra, gospodin Antić kaže, što je za mene novost, da Tadićeva izjava u Karađorđevu nije bila podržana u javnosti Srbije. Kako je ona primljena u Bosni i Hercegovini?

Šaćir Filandra: Nevezano za konkretnu izjavu ovdašnji odnos prema predsjedniku Tadiću je u osnovi pozitivan. Bez obzira na svu gorčinu zbog onoga što je iz Srbije proteklih decenija dolazilo, Tadić budi neku blagu nadu kada se poredi sa ponudom ostalih lidera i liderčića na političkoj sceni Srbije. Pri tome treba imati u vidu da je on na političkoj žeravici i da u različitim situacijama različito reagira, nastojeći da brojnim izjavama spoljnopolitičkog karaktera zadovolji unutarnje potrebe.

Čedomir Antić: Da ne bude nedoumice, ja bih hteo da objasnim zašto mislim da ta Tadićeva izjava nije bila srećna. Zašto bi neko iz strane države, koja je garant Dejtonskog sporazuma, rekao da nikada neće prihvatiti bilo kakvu odluku Republike Srpske koja bi vodila ka tome da se jednoga dana, možda, razloži Bosna i Hercegovina? Pa, možda se dogodi da i među Bošnjacima i Hrvatima jednoga dana sazre misao da dogovorom mogu da se raziđu. Zašto bi Srbija na taj način nastupala? Ako kažemo da narodi Bosne i Hercegovine treba da se sporazumeju, onda to zaista treba ostaviti njima, a ne biti veći katolik od pape.

Omer Karabeg: Da li Turska svoje poteze na Balkanu koordinira sa Briselom i Vašingtonom?

Šaćir Filandra: Određene poteze vjerovatno da. S obzirom da ima imidž moćne članice NATO saveza, očito je da je Turska u nekoj općoj percepciji zemlja koja je u dosluhu sa američkim interesima i akcijama u ovom dijelu svijeta. Al
Činjenica je da su se i Turska i Rusija vratile na balkansku i evropsku scenu, ali mi još ne znamo kakva je priroda njihovog novog prisustva.
i to više pripada svijetu neke tajne no javne politike.

Čedomir Antić: Svakako da postoji neka vrsta koordinacije, ali je ona svakako drugačija nego što je bila pre 20 godina, s obzirom da su se okolnosti promenile. Činjenica je da su se i Turska i Rusija vratile na balkansku i evropsku scenu, ali mi još ne znamo kakva je priroda njihovog novog prisustva.

Omer Karabeg: Koliko Turska kao ekonomski veoma jaka zemlja može pomoći razvoju Zapadnog Balkana?

Čedomir Antić: Turska je važan partner državama Zapadnog Balkana, ali ja sam, spremajući se za ovu emisiju, pogledao statistike - ona je zaista samo simbolično prisutna i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji. To, naravno, ne znači da se u narednom periodu to neće promeniti. Njena ekonomija i njena demografska st
Predstavnici Turske često ističu da su u Bosni i Hercegovini administrativne i političke prilike dosta nesređene i da je to razlog zašto ovdje više ne investiraju.
ruktura mnogo više podsećaju na države koje su u velikom usponu, kao što su Kina i Indija, nego na evropske zemlje, posebno na zemlje Istočne Evrope i Zapadnog Balkana.

Šaćir Filandra: Kad je Bosna i Hercegovina u pitanju, Turska može učinito mnogo više. Istina, ona ima investicije u Bosni i Hercegovini, ali ne u onom obimu kako se očekivalo. Predstavnici Turske često ističu da su u Bosni i Hercegovini administrativne i političke prilike dosta nesređene i da je to razlog zašto ovdje više ne investiraju.

Omer Karabeg: I na kraju, kako biste ocenili ulogu Turske u regionu? Da li Turska svojim angažmanom doprinosi stabilnosti Zapadnog Balkana?

Čedomir Antić: Mislim da moramo da vidimo dokle će se ići u reformi kemalizma, da bismo mogli da kažemo kako će Turska uticati na prilike u regionu. Ako ostane na ovome kako je to sada, nadam se da će ona pozitivno uticati i da će pomoći da se na Balkanu održi stabilnost koja je uspostavljena proteklih 15-ak godina.

Šaćir Filandra: Bitno je da Turska ni na koji način ne odašilje negativne silnice prema okruženju. A sve ono pozitivno što dođe kao rezultat njene politike - u svakom slučaju je dobro došlo. Od Turske se, ma ko tamo bio na vlasti, jer oni uskoro imaju izbore, očekuje ozbiljnost, dosljednost i privrženost načelima međunarodnog poretka. Ako bude tako, onda će to imati pozitivan uticaj i na Zapadni Balkan.

Pogledajte komentare (6)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG