U Mostu RSE razgovaralo se o tome da li Srbija menja svoju politiku prema Kosovu. Sagovornici su bili čelnici dve beogradske nevladine organizacije - Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, i Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
Bilo je reči o tome zašto je Beograd žestoko reagovao na sadržaj poglavlja 35 kojim treba da budu otvoreni razgovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, ima li u tom dokumentu novih uslova, zašto Nemačka ima najtvrđi stav kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kakav je odnos nemačke kancelarke Merkel prema Vučiću, da li je srpski vrh domaćoj javnosti govorio istinu o onome što je dogovoreno u Briselu, zašto je prijem Kosova u Međunarodni olimpijski komitet prošao gotovo bez ikakve reakcije srpskih zvaničnika, dok se oko prijema Kosova u UNESCO podigla prava uzbuna, kao i o tome da li srpski vrh ima usaglašenu politiku oko Kosova i postoje li razlike između Vučića i Nikolića.
Omer Karabeg: Mnoge je začudilo žestoko reagovanje vrha Srbije nakon što je dobio nacrt poglavlja 35 u kome se govori o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Otvaranjem tog poglavlja trebalo bi da počnu pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Odmah je krenula priča da je to jeziv dokument, da su u njega ubačeni novi uslovi o kojima do sada nije bilo reči, da Brisel traži da Srbija prizna Kosovo, da Beograd nikada neće na to pristati i tako dalje. Kampanja je vođena danima, da bi onda iznenada prestala. Za mene je zaista zagonetka šta se to dogodilo.
Aleksandra Joksimović: Nemačka je već odavno dala do znanja da pregovori sa Srbijom moraju krenuti upravo od poglavlja 35, o čijoj se sadržini nije mnogo znalo, a čini mi se da ni sada ne možemo precizno reći šta se sve u tom poglavlju nalazi.
Otvaranje poglavlja je uvek pozitivna stvar, ali ispostavilo se da je sadržaj poglavlja 35, bar ono što je dospelo u javnost, izazvao prilično jaku reakciju vlade nakon čega je došlo do izvesnog smirivanja. To se vidi i po izjavi ministra odbrane Bratislava Gašića koji je rekao da uprkos poglavlju 35 Srbija ne odustaje od evrointegracija.
Ne treba zaboraviti da je ogromna većina glasača Srpske napredne stranke i dalje vrlo konzervativno i nacionalistički orijentisana.
Dragan Popović: Mislim da je uzbuna bila očekivana, s obzirom na politiku vlade Srbije koja pokušava da bude kooperativna i sarađuje sa Evropskom unijom, a da - s druge strane - u domaćoj javnosti ostavi utisak da se bori za Kosovo. Ne treba zaboraviti da je ogromna većina glasača Srpske napredne stranke i dalje vrlo konzervativno i nacionalistički orijentisana.
Nije im tako lako da preko noći zaborave mitove o Kosovu kojima su godinama hranjeni. Mislim da je to dobrim delom razlog zašto je srpski vrh ovako burno reagovao, mada se ovim nacrtom poglavlja 35 u velikoj meri određuje ishod budućih pregovora Srbije i Kosova. Praktično, Srbija će prihvatanjem tog poglavlja prihvatiti i mnoge stvari za koje je vlada Srbije očigledno mislila da će tek biti predmet pregovora u Briselu.
Omer Karabeg: Ali na osnovu izjava mnogih evropskih zvaničnika, oni su morali znati da ih to čeka. Ne verujem da su bili iznenađeni.
Dragan Popović: Bilo bi logično da su znali šta ih čeka. I ja verujem da su znali, možda nisu znali sve detalje, jer je poglavlje 35 jedna velika nepoznanica. Možda su očekivali da će zahtevi biti nešto blaži, ali u tekstu koji su dobili vrlo jasno se govori šta Srbija mora da uradi u svakoj oblasti, kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Tako da ne isključujem da ih je iznenadio čvrst stav Evropske unije o tome šta se podrazumeva pod normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova.
Omer Karabeg: Ernst Rajhel, specijalni nemački izaslanik za Jugoistočnu Evropu, kaže da tu nema nikakvih novih uslova i pojašnjava da su to uslovi o kojima je nemačka kancelarka Merkel govorila još 2011. godine prilikom posete Beogradu.
Aleksandra Joksimović: Nije to jedini nemački zvaničnik koji je govorio da nema novih uslova. Aksel Ditman, novi nemački ambasador u Beogradu, takođe je izašao sa jasnim stavom da novih uslova nema. Opšte je poznato da je nemački Bundenstag najtvrđi kada je u pitanju normalizacija odnosa između Beograda i Prištine i da je često upravo nemački parlament bio taj koji je kočio dalji proces evropskih integracija Srbije zahtevima da se odnosi između Beograda i Prištine normalizuju brže i temeljnije.
Biračkom telu Srpske napredne stranke povremeno je potrebno poslati poruku koristeći jezik koji je bio u upotrebi pre nego što je rukovodstvo ove stanke krenulo putem evropskih integracija.
Slažem se sa onim što je gospodin Popović rekao o biračkom telu Srpske napredne stranke kome je povremeno potrebno poslati poruku koristeći jezik koji je bio u upotrebi pre nego što je rukovodstvo ove stanke krenulo putem evropskih integracija. Verujem da će biti uloženo mnogo napora da se utiče na sadržinu poglavlja 35. Možda će se i poboljšati neke formulacije, ali suština je potpuno jasna.
Tokom čitavog procesa evropskih integracija poglavlje 35 će biti onaj korektiv od koga će zavisiti brzina otvaranja drugih poglavlja. I Ginter Ferhojgen, bivši evropski komesar za proširenje, govorio je da Srbija mora voditi računa da tempo normalizacije odnosa između Beograda i Prištine može usporavati ili čak zaustavljati proces njenih pregovora sa Evropskom unijom.
Omer Karabeg: Vučić stalno govori kako veruje Nemačkoj i svaki čas odlazi tamo, pa se u srpskoj javnosti stvorio utisak da je on maltene miljenik kancelarke Merkel. Onda kao hladan tuš dođu ovi tvrdi uslovi na kojima insitira Nemačka koja je, navodno, najbolji prijatelj Srbije.
Ta priča da je Vučić miljenik kancelarke Merkel je za unutrašnju upotrebu i nju šire ljudi koji ga podržavaju.
Dragan Popović: Činjenica da naši političari, kada je reč o spoljnoj politici zemlje, govore o prijateljima i neprijateljima pokazuje vrlo ozbiljno nerazumevanje. U međunarodnim odnosima nema prijateljstava i neprijateljstava, ljubimaca i neljubimaca. Mislim da to nije slučaj ni sa kancelarkom Merkel i Vučićem. Ta priča je za unutrašnju upotrebu i nju šire ljudi koji podržavaju Vučića da bi pokazali kako on ima težinu na međunarodnom planu.
Nemačke pozicije su odavno jasne, nikakvih tu dilema nema. Kad je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, nemački stav je najtvrđi. Oni su čak imali i dodatni amandman na tekst poglavlja 35 gde su još više pooštrili uslove za Srbiju. Amandman verovatno neće proći, ali bez obzira na to, činjenica je da u međunarodnim odnosima nema prijateljstava i neprijateljstava, već samo spoljnopolitičkih strategija, a Nemačka je ozbiljna država i neće baš tako lako menjati svoju strategiju.
Vučić uživa poverenje kancelarkinog kabineta, jer je do sada sproveo sve ono što je bilo dogovoreno.
Aleksandra Joksimović: Moramo imati u vidu da postoji određena, sasvim mala, ali ipak jasna razlika između kabineta kancelarke Merkel i nemačkih poslanika. Neka vrsta dobrih odnosa sa kancelarkinim kabinetom apsolutno postoji. To nije vezano za prijateljstvo već za određenu vrstu poverenja koja podrazumeva da se uradi ono što se dogovori u četiri oka. U tom smislu Vučić uživa poverenje kancelarkinog kabineta, jer je do sada sproveo sve ono što je bilo dogovoreno.
Nemačka ceni takvu vrstu odnosa bez obzira na to što pozicije nisu uvek iste. Što se tiče nemačkog amandmana, on najverovatnije neće biti prihvaćen i to će u javnosti biti prikazano kao diplomatska pobeda Srbije. No, bez obzira da li će amandman biti prihvaćen ili ne, Nemačka će konstantno insistirati na onome što u njemu piše, a znamo da od Nemačke zavisi i brzina i kvalitet evropskih integracija Srbije.
Omer Karabeg: Ali uzbuna oko poglavlja 35 je bila tolika da je sazvan zajednički sastanak vrha države sa vrhom Srpske pravoslavne crkve i čelnicima Srpske akademije nauka i umetnosti da bi se sa tog sastanka poručilo - ne damo Kosovo.
Dragan Popović: To je bio još jedan igrokaz za javnost. Kada pogledate sedam-osam, ili koliko ih već ima, zaključaka sa tog sastanka, tu nema ništa novo. Oni su rekli - ne damo Kosovo, misli se, naravno, na formalno priznanje koje niko od Srbije neće ni tražiti, a s druge strane, vrlo su jasno poručili da Srbija nastavlja svoj evropski put. Dakle, ostajemo na potpuno istim pozicijama, nastavljamo sa istom politikom. Mislim da je prilično jasno da je u pitanju predstava za građane koja je posebno važna u kontekstu nadolazećih izbora, bili oni lokalni, pokrajinski ili republički.
Omer Karabeg: Ko je po vama inicirao ovu kampanju oko Kosova - da li predsednik Nikolić i krug oko njega, jer su oni bili najtvrđi. Primetno je da su Nikolićeve izjave bile mnogo zapaljivije nego Vučićeve.
Mislim da je tu reč o podeli uloga - predsednik Nikolić privlači one glasače kojima prija oštra retorika, dok su izjave premijer Vučića manje-više proevropske.
Aleksandra Joksimović: I kad je reč o drugim spoljnopolitičkim temama - reakcije predsednika Nikolića su uvek mnogo oštrije od onoga što poručuje premijer Vučić. Mislim da je tu reč o podeli uloga - predsednik Nikolić privlači one glasače kojima prija oštra retorika, dok su izjave premijer Vučića manje-više proevropske.
Dragan Popović: U pravu je gospođa Joksimović - to dosta liči na podelu uloga, gde jedan prikuplja jedno, a drugi drugo biračko telo. Činjenica je da su oni još uvek u istoj stranci i da već dugo traju priče da će se stranka raspasti na tvrdo i meko krilo, ali to se ne dešava i oni funkcionišu zajedno. Nisam siguran ko je inicirao kampanju. I jedan i drugi su u startu imali vrlo oštar nastup, koristili su teške reči. Vučić je rekao da je nacrt poglavlja 35 jeziv, a ne predsednik Nikolić, tako da u startu Vučić nije bio nimalo mekši od Nikolića.
On se samo povukao na vreme i ostavio Nikoliću da na sebe navuče većinu negativnih reakcija. Ali, sve je to potpuno u domenu spekulacija i mi ne znamo da li ti ljudi imaju stvarni sukob, da li je to koncepcijski sukob, da li jedan hoće u Evropsku uniju, a drugi ide ka Rusiji, da li je to podela uloga među njima - tako da je vrlo nezahvalno, barem u ovom trenutku, ocenjivati šta je tu istina i prognozirati šta će iz svega toga da izađe.
Omer Karabeg: Rekao bih da je problem u tome što se stalno krije istina od javnosti. Predstavnici Srbije su u Briselu potpisivali sve ono što su morali da potpišu, a kada bi se vratili kući, pričali su o pobedi. Setimo se samo kako je poslednje briselske pregovore prokomentarisao Marko Đurić, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju. On je rekao da je Srbija pobedila sa pet nula, a sada priča kako neko ucenjuje Beograd.
Dragan Popović: Ono što su oni dobili neformalno kao nacrt sadržaja poglavlja 35 - kažem neformalno, jer je to vlada Srbije dobila svojim kanalima od nekih država članica - mnogo je više od onoga što je dogovoreno u Briselu. To nije samo implementacija brisleskog sporazuma već i anticipiranje zaključaka narednih brisleskih pregovora.
Ova vlast, kao i one prethodne, igra se sa Kosovom kao sa vrlo vrednim predizbornim ulogom.
U tom smislu razumem njihovu zabrinutost, ali i vi ste u pravu - ova vlast, kao i one prethodne, igra se sa Kosovom kao sa vrlo vrednim predizbornim ulogom. To isto radi i kosovska vlast. Stalno slušamo priče - koliko smo sačuvali, koliko smo dobili, koliko izgubili. Naravno da bi mnogo zdravije bilo kada bi se otvoreno porazgovaralo o tome šta je danas Kosovo, šta je bilo u prošlosti, šta se tamo događalo, zašto se desilo to da imamo dve nezavisne države - Srbiju i Kosovo. To bi bilo lekovito i za elitu, ali i za građane Srbije.
Aleksandra Joksimović: Ne bih rekla da se nije govorila istina. Pre bih rekla da je svaka strana tumačila ono što je dogovoreno na način koji joj je odgovarao kako bi na domaćoj političkoj sceni ostavila utisak da su pregovori završeni u njenu korist. Tom taktikom se služe i kosovska i srpska strana i mislim da je to je legitimno u osetljivim pregovaračkim procesima kao što je ovaj između Beograda i Prištine. Bez toga nijedna strana ne bi uspela domaćoj javnosti da prikaže rezultate pregovora kao prihvatljive. Sve su to neke gorke pilule koje moraju obe strane progutati.
Pogledajte šta se u ovom trenutku dešava na Kosovu zbog implementacije Briselskog sporazuma. Imamo svakodnevne demonstracije opozicije, fizičke napade na premijera Mustafu, gde ga gađaju jajima, u skupštini vlada apsolutni haos, bacaju suzavac. Čini mi se da u ovom trenutku na Kosovu ima mnogo više problema u vezi sa implementacijom Briselskog sporazuma nego u Beogradu.
Omer Karabeg: Posebna priča je kampanja protiv prijema Kosova u UNESCO. Zar se nije Beograd u briselekim pregovorima obavezao da neće sprečavati članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama, a sada diže uzbunu oko prijema Kosova u UNESCO?
Dragan Popović: Beograd se obavezao da pusti Kosovo da uđe u regionalne organizacije tako da UNESCO nije rezultat dogovora u Briselu, ali ono što je suština svega toga je da zvanična Srbija mnogo više vodi računa o simboličkim stvarima nego o suštinskim. To je politika o kojoj sam već govorio - da se da nešto biračima Srpske napredne stranke koji očekuju drugačiju retoriku. Premijer Vučić očigledno pokušava da u isto vreme bude i kooperativan prema svojim evropskim partnerima i da nešto ponudi i svojim biračima, tako da UNESCO treba posmatrati u tom ključu.
Naravno da građanima Srbije, a ni Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ništa ne znači da li će Kosovo biti članica UNESCO-a. Kosovska policija i sada čuva srpske crkve i manastire, a čuvaće ih i u buduće. Četiri manastira su na listi UNESCO-a, biće i u buduće. Prijemom Kosova u UNESCO ništa se ne bi promenilo.
Šta više ja mislim da bi time bio otvoren kanal kojim bi Srbija preko UNESCO-a mogla da vrši pritisak na kosovsku vladu, ako se desi da bude ugrožena neka crkva ili neki manastir. Ponavljam - to je stvar simbolike. Prijem Kosova u jednu agenciju Ujedinjenih nacija simbolično približava Kosovo, bar u očima građana Srbije, statusu punopravnog člana Ujedinjenih nacija.
Podsetila bih da je Kosovo primljeno i u neke druge međunarodne organizacije, pa nije bilo takve reakcije.
Aleksandra Joksimović: Podsetila bih da je Kosovo primljeno i u neke druge međunarodne organizacije, pa nije bilo takve reakcije. Na primer, kada je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet izostala je gotovo svaka reakcija i zvaničnika i javnosti. U slučaju eventualnog prijema Kosova u UNESCO reč je o tome da bi bila ugrožena najača pozicija koju Srbija ima u odnosu na Kosovo, a to je da spreči njegov ulazak u Ujedinjene nacije. I to je ta linija koju Srbija kroz priču o UNESCO-u uporno brani. S druge strane, ne treba zanemariti ni uticaj crkve. Srpskoj naprednoj stranci je značajna njena podrška.
Omer Karabeg: U ovoj kampanji oko UNESCO-a najdalje je otišao ministar inostranih poslova Ivica Dačić koji je rekao da bi prijem Kosova u UNESCO bio isto kao kad bi neko predložio da tamo bude primljena Islamska država. Da li to Dačić takvom retorikom računa na domaće glasove?
Dragan Popović: To je jedna potpuno neprimerena izjava, a s druge strane, ako mu je cilj da zaštiti preostale Srbe na Kosovu, manastire i crkve, kako se to može postići guranjem prsta u oko većinskom stanovništvu na Kosovu. Nije on jedini. Imali smo gomilu takvih nastupa u poslednje vreme. Imate predsednika Srbije koji izjavljuje da na Kosovu ne postoji džamija starija od 50 godina, što je nonsense svoje vrste. Dovoljno je setiti se Čaršijske džamije u Peći koju su srpske snage spalile 1999. godine, a koja je iz 16. veka.
Aleksandra Joksimović: Mislim da je ta retorika gospodina Dačića nešto što je dogovoreno na nivou vlade, gde su uloge podeljene - i to je jedna od uloga koja je njemu pripala. Naravno, apsolutno smatram da su takve vrste prejakih reči nešto što ne spada u korpus diplomatskog rečnika, ali, kao što sam rekla, mislim da je tu reč o podeli uloga. Uostalom, veliki deo tih izjava upućen je domaćoj javnosti.
Omer Karabeg: I na kraju, kakav je učinak cele ove priče oko Kosova kojom se poslednjih dana bavila Srbija, pa smo najpre čuli teške reči, a posle je sve utihnulo kao da ničega nije ni bilo?
S obzirom da će sve to na kraju morati da prihvate, oni su hteli da biračkom telu pošalju jaku poruku da su i dalje na braniku nacionalnih interesa.
Dragan Popović: Zavisi šta se htelo postići. S obzirom da će sve to na kraju morati da prihvate, oni su hteli da biračkom telu pošalju jaku poruku da su i dalje na braniku nacionalnih interesa. To su, kao što sam već rekao, ljudi koji žele da budu kooperativni i sarađuju sa zapadnim partnerima, a da u isto vreme čuvaju imidž patriota i boraca za Kosovo. I ja mislim da su u tome uspeli.
Druga je priča da li je to što oni rade korisno za nas kao građane Srbije i da li je to korisno za Srbiju. Zbog tog non stop balasiranja mi smo stalno na ivici nekakvog sukoba manjeg ili većeg intenziteta. Situacija se nije do te mere smirila da možemo da kažemo da su budući sukobi između Srba i Albanaca nemogući.
Aleksandra Joksimović: Bez obzira na povremene burne reakcije meni se čini da proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova beleži pozitivan trend i da je to jedini od otvorenih problema na Zapadnom Balkanu u čijem su rešavanju ostvareni izvesni rezultati. Takvih pomaka nema ni u Bosni i Hercegovini, ni u Makedoniji. Tako da bez obzira na sve možemo reći da proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine predstavlja pozitivan primer u odnosu na druge probleme Zapadnog Balkana.
