Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Rast penzija i plata jedna od glavnih tema razgovora sa MMF-om


Logo Međunarodnog monetarnog fonda
Misija Međunarodnog monetarnog fonda, predvođena Albertom Jegerom, počeće 13. maja razgovore sa srpskim vlastima o četvrtoj reviziji stend baj aranžmana, vrednog 2,9 milijardi evra. Pregovori sa Vladom i Narodnom bankom Srbije, predstavnicima privatnog sektora i akademske zajednice trajaće dve nedelje.

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je ranije da Srbija relaksirano ulazi u novu fazu pregovora jer je ispunila sve zadatke predviđene sporazumom sa MMF-om za prvo tromesečje ove godine. Prema njenim rečima, sa svetskim poveriocem je načelno dogovoreno da se penzije u Srbiji do aprila 2012. godine tri puta usklađuju sa zaradama u javnom sektoru, a da se posle toga pređe na usklađivanje sa troškovima života.

Nije postignut nikakav dogovor o bilo čemu – niti o odmrzavanju plata i penzija tokom ove godine niti o reformi penzionog sistema. Sve je to povezano - ne možemo imati parcijalni sporazum, to mora biti dogovor o celom paketu mera.
Bogdan Lisovolik
, šef kancelarije MMF-a u Beogradu, pred dolazak MMF-a za Radio Slobodna Evropa kaže da će rast plata i penzija biti jedna od glavnih tema razgovora, ali naglašava:

“Nije postignut nikakav dogovor o bilo čemu – niti o odmrzavanju plata i penzija tokom ove godine niti o reformi penzionog sistema. Sve je to povezano - ne možemo imati parcijalni sporazum, to mora biti dogovor o celom paketu mera. A do sada ništa nije dogovoreno”.


Upitan da li će MMF ovog puta biti rigorozniji u pregovorima sa vlastima u Beogradu, Lisovolik kaže:

“Ne, zaista ne mogu komentarisati našu poziciju, da li ćemo biti rigorozniji ili ne. Ne mogu da prejudiciram kako će teći pregovori.”

Tri ključne stvari

Da bi se problem rasta plata u javnom sektoru i rasta penzija konačno rešio, prema rečima Lisovolika, moraće u isto vreme da se usaglase stavovi o tri ključne stvari.
Okolost da se MMF unapred oglašava verovatno je neka vrsta terapije za njegovu neprincipijelnost u prethodnim rundama pregovora sa Vladom Srbije.

Prvo, mogu li stope rasta prosečnih plata u javnom sektoru i penzija u narednih nekoliko godina biti jednake, kao što to predlaže Vlada Srbije.

Drugi problem je, prema Lisovolikovim rečima, da li će takva povećanja Srbija fiskalno i ekonomski moći da priušti u narednih nekoliko godina, a treće je kako će se srpske vlasti obavezati da će eventualna povećanja sprovesti bez stvaranja dodatnih troškova u državnoj kasi.

Miroslav Prokopijević, Foto: Vesna Anđić
MMF do sada u pregovorima sa Vladom Srbije nije bio principijelan u svojim zahtevima, komentariše ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević.

“Tražio je racionalizaciju javne uprave i javnog sektora, a – nije dobio ništa. Ovde je od početka krize došlo do otpuštanja uglavnom u privredi, i to nekih 250.000 ljudi. U državi i javnim preduzećima, pak, zanemarljiv broj ljudi je izgubio posao."

Zašto je MMF do sada bio tako bolećivo mek prema Vladi Srbije iako ona nije ni počela da ostvaruje ono što je obećala – racionalizaciju javne administracije, reformu javnih preduzeća?

„Pretpostavljam“, kaže naš sagovornik, "da je glavna koncepcija MMF-a bila da se izbegne da zemlja bankrotira, što je moglo da se desi, a onda bi, naravno, i ulozi stranih banaka i investitora bili nesigurni, što bi mogao da bude loš primer i utiče na privredu u regionu, pa čak i u centralama jer te banke i velike korporacije dolaze iz Austrije, Nemačke i drugih zemalja. Pretpostavljam da je taj obzir igrao glavnu ulogu, a sve ostalo sekundarnu“, ocenjuje Prokopijević.

Suprotno dosadašnjoj praksi, predstavnici MMF-a pre početka razgovora sa srpskim sagovornicima otrkili su šta će biti glavne teme razgovora. Evo kako to razume Miroslav Prokopijević.

“Okolnost da se MMF unapred oglašava verovatno je neka vrsta terapije za njegovu neprincipijelnost u prethodnim rundama pregovora sa Vladom Srbije. Pošto su naši podaci o tome kako se kreće bruto društveni proizvod, nacionalni dohodak itd. vrlo nepouzdani i pošto trenutno imamo vrlo visok budžetski deficit, nisam siguran da je ovo situacija u kojoj se plate i penzije mogu povećavati, a da to ne poveća rizik daljeg zaduživanja“,
ocenjuje Prokopijević.
XS
SM
MD
LG