Dostupni linkovi

Misija MMF-a i Vlada Srbije postigli su sporazum o kreditnom aranžmanu od oko tri milijarde evra, koji će trajati do 2011. godine, ali će Vlada, pre potvrđivanja dogovorenog aranžmana, morati da ispuni određene uslove. Premijer Cvetković najavljuje da će država biti uzor štednje.

Srbija će u 2009. godini imati pad bruto domaćeg proizvoda od dva odsto, umesto ranije planiranih 3,5 odsto rasta. Zbog toga će, kako je izjavio šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Albert Jeger, biti neophodno da se svi budžetski rashodi prilagode novoj proceni. To podrazumeva da Vlada usvoji rebalans budžeta, predloži promene poreskih propisa za ostvarenje planirane ekonomske politike i da se dobije potvrda od međunarodnih kreditora da u ovoj godini neće smanjivati obim kredita privatnim pravnim licima u Srbiji.

Albert Jagger
“Aranžman više neće biti aranzman iz predostrožnosti i od njega se očekuje da popuni veći deo jaza u eksternom finansiranju za 2010. i 2011. godinu. Međutim, vlasti u Srbiji će tražiti i dodatnu finansijsku podršku od drugih finansijskih institucija i donatora.”

Ekonomska situacija u Srbiji je ozbiljna, ali kako tvrdi premijer Mirko Cvetković, Vlada ima program za ublažavanje posledica ekonomske krize i preduzeće mere koje će obezbediti uštede kod svih budžetskih korisnika.

“Deficit koji će biti ostvaren, odnosno nedostajuća sredstva, značajno prevazilaze prvobitno planirani deficit, koji je iznosio negde oko 45 – 50 milijardi dinara. Ispostavilo se da bi taj deficit mogao da bude i čitavih 190 milijardi dinara. Zbog toga se postavilo pitanje – na koji način taj deficit treba pokriti.”

Vlada se opredelila da deficit bude pokriven na dva načina: prvi je povećanje inicijalno postavljenog deficita, dok će drugi deo biti regulisan kroz takozvano prilagođavanje:

Mirko Cvetković
“Dogovoreno je da 90 milijardi ide na deficit, a da se, otprilike, oko 100 milijardi reši kroz prilagođavanje. Ono može da se uradi na dva načina. Jedan je povećanje prihoda, odnosno povećanje zahvatanja od privrede i stanovništva, a drugi način jeste da se ostvare uštede unutar samog budžeta.”

To su, pre svega, zabrana novog zapošljavanja u administraciji, smanjenje troškova reprezentacije, upotrebe službenih vozila i mobilnih telefona, kao i efikasniji rad Poreske uprave.

Kako je objasnio potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić - 67 miljardi dinara budžetskog deficita biće pokriveno smanjenjem troškova budžeta, dok će prihodi budžeta biti povećani za 34 milijarde dinara.

“Odlučili smo da budžet restruktuiramo na sledeći način: da damo veću podršku privredi, da damo više novca za infrastrukturne investicije i da značajno pojeftinimo državnu administraciju. To su tri ključne mere u našem programu.”

Ministarka finansija Diana Dragutinović navela je da će se izmenama poreza na zarade povećati neoporezivi iznos mesečnih primanja zaposlenih sa 5.980 na 12.000 dinara. Na ostatak bruto zarada plaćaće se redovni porez od 12 odsto, kao i privremeni porez od šest odsto.

Diana Dragutinović
“Mislim na sve dohotke od rada, plate, penzije, ostala primanja – što znači – autorski honorari, ugovori o delu… Ali ne samo njih, već i prihode i dohotke od kapitala, dakle dividende, učešće od dobiti i ostale prihode. Znači, svi oni će biti oporezovani, privremeno, stopom od 6 odsto iznad 12.000 dinara.”

Ovo je najznačajnije i najveće prilagođavanje budžeta Republike Srbije u procesu tranzicije i predstavlja suštinski zaokret u smanjivanja javne potrošnje, procenjuje Radovan Jelašić, guverner Narodne banke:

“Srbija bez ovih mera i bez ovako ozbiljnog smanjenja potrošnje ne bi bila u stanju da sama pokrije budžetski deficit i da finansira isplatu penzija, zarada, transvera i slično, u srednjem vremenskom periodu. Jedni izvori za to bili bi - skupo komercijalno zaduživanje po kamatama od 9 do 10 odsto, ili privatizacioni prihodi.”

Nasuprot optimizmu ekonomskog dela Vlade, ananlitičar Miroslav Prokopijević smatra da predložene mere na duže staze neće dati očekivane rezultate, a kao posebno loš potez izdvaja povećanje poreza:

“To je tako katastrofalan potez, da je Vlada mogla malo toga lošijeg da uradi u ovoj situaciji. Koliko je taj potez loš, videće se vrlo brzo.”

Iako Vlada obećava da će povećanje poreza najmanje osetiti siromašniji deo stanovništva, Prokopijević upozorava na kategorije stanovništva koje će snositi najveći teret planiranih poteza:

“Teret će, naravno, snositi zaposleni, od kojih će jedan deo izgubiti posao, a drugi će imati niže zarade. A snosiće i firme, od kojih će pojedine, koje su još nekako uspevale da prežive, morati da zatvore bravu.”

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG