Polovina mladih u Srbiji je nezaposlena, zbog čega je ova zemlja poslednjih godina u vrhu svetske liste “odliva mozgova”. Ipak, u vremenu ekonomske krize i siromaštva neki su ostali i napravili sopstveni biznis. Ovo je priča o onima koji su uspeli uprkos svim teškoćama.
Nakon što je završio Mašinski fakultet u Beogradu Aleksandar Cvetić dugo nije imao posao. Uprkos visokom obrazovanju na vidiku nije bilo ikakvog zaposlenja, pa se jedno vreme snalazio, ali jednostavno tako više nije išlo.
Pa je rešio da više ne kuca na vrata drugih, već da pokuša sam. I setio se – zašto ne bi pomagao drugima da se oslobode nepotrebnih stvari, i još zaradio.
Danas je ovaj tridesetdvogodišnjak u Beogradu vlasnik i direktor firme “Elektrosakupljač”, preduzeća koje ima jedan kombi, dva telefona i četvoro zaposlenih.
“Postojimo godinu dana i bavimo se reciklažom elektronskog i električnog otpada. To je praktično sav otpad koji je na struju. Kao vlasnik sam vrlo zadovoljan kako se razvija taj moj biznis. Radni dan izgleda tako što kontaktiramo firme i gradjane, uzimamo njihove adrese, pa onda u dogovoreno vreme naša mobilna ekipa odlazi da na lice mesta da potpuno besplatno preuzme taj elektronski i električni otpad. I onda to vozimo
"Posla ima, a ko se odluči na privatni posao mora da bude spreman da radi non stop. Radno vreme je bukvalno 24 sata. I stalno mora da se traži posao”, naglašava Cvetić.
na reciklažu. Posla ima, a ko se odluči na privatni posao mora da bude spreman da radi non stop. Radno vreme je bukvalno 24 sata. I stalno mora da se traži posao”, naglašava Cvetić.
Skoro svako domaćinstvo ima po neki stari televizor, kompjuter ili drugi kućni aparat koji više ne radi pa je vlasnicima više nego korisno da neko dodje i besplatno ga odnese, isto je tako i sa firmama kojima su magacini i poslovni prostori često zauzeti pokvarenim elektronskim i električnim stvarima.
Zato će mladi direktor Aleksandar Cvetić za njegov “Elektrosakupljač” uskoro morati da kupi još jedan kombi, a na pitanje da li od tog posla može da živi kratko kaže da slavi dan kada mu je sinula ideja za ovaj biznis.
“Kada sam bio student nisam imao para da kupim garderobu koju sam hteo, niti sam imao dovoljno novca za izlaske i slične stvari. A sada kada sam privrednik imam para da kupim šta god hoću, ali je problem što nemam vremena za šoping. Evo, od Nove godine nisam stigao da odem u kupovinu. Ja nisam klasičan direktor kako se oni zamišljaju u Srbiji. Ne sedim u kancelariji, ne nosim skupa odela, ne vozim se u crnoj limuzini… Kancelariju retko kada vidim, ja sam direktor koji radi i fizičke poslove, bavim se svim i svačim, od papirologije do popravke službenog kombija… Sve što u firmi treba da se uradi a nema ko, to moram ja.”
“Strawberry drvo”
Da oni koji pokušaju sami, a pri tom donesu nešto novo, imaju šansu uprkos kolapsu srpske privrede i nemaštini vidljivoj na svakom koraku govori i primer već čuvene firme “Strawberry energy”.
Grupa studenata Univerziteta u Beogradu nedavno je osmislila super način da svima olakša svakodnevni život. Izmislili su i napravili ulični punjač mobilnih telefona na solarnu energiju.
Miloš Milisavljević, (23) student elektrotehnike i direktor firme “Strawberry energy”
Miloš Milisavljević, dvadesettrogodišnji student elektrotehnike i direktor te firme koja broji ukupno osmoro ljudi, kaže da se ova ekipa mladih na tome neće zaustaviti.
“Vizija naše kompanije je da približimo čiste izvore energije svim ljudima. Dakle, kao što je nekada vizija Bila Gejtsa bila da kompjuter bude na svakom stolu pa je to danas realnost, tako mi verujemo da će sve kuće na svetu jednog dana da se napajaju na čistu energiju. “Strawberry drvo” je danas postalo komercijalni proizvod, kao što je na primer automobil, koji bilo ko može kupiti i postaviti gde god želi. Mi za sada ne živimo od ovoga, još uvek svoju energiju dajemo besplatno, jer to je faktički ulaganje u firmu. I to je najneophodnije kada je kompanija na početku svog razvoja.”
“Strawberry drvo” toliko je fasciniralo evropske naučne autoritete da su mu dodelili prvu nagradu na takmičenju Evropske komisije za smanjenje javne potrošnje, nakon čega su građani i turisti u Briselu svoje mobilne telefone sa novog punjača nekoliko dana napajali energijom gde je ovaj pronalazak bio izložen.
Korisnici “Strawberry drveta” mogu da se odmore sedeći na njemu dok na napune telefone, ali za Miloša Milisavljevića i članove njegovog tima nema predaha jer se još ne osećaju kao uspešni biznismeni.
“Ne razmišljamo baš puno o tome, nemamo vremena. Samo se trudimo da svojim primerom ohrabrimo i druge mlade ljude. Da je moguće da i oni u bilo kojoj oblasti za koju su zainteresovani i talentovani naprave uspeh, i da se ne plaše. A što se nas tiče, duboko verujem da ćemo moj tim i ja uskoro moći da živimo od naših zarada. Još uvek je neizvesno kada će to biti, ali radimo na tome da to bude što pre.”
Prednosti “Strawberry drveta” tek nakon evropskog uspeha prepoznale su i domaće firme i lokalne samouprave pa su ti solarni punjači, čiji zaštitni znak je crvena jagoda, postavljeni u Beogradu, Obrenovcu i Novom Sadu.
